Ako posle 80. hodate ovako, to može biti odličan znak: Rizik od problema sa pamćenjem manji čak 51 odsto

Ljudi stariji od 80 godina koji hodaju neuobičajeno brzo ređe razvijaju kognitivno oštećenje, pokazalo je novo istraživanje. Ipak, brz hod nije garantovana zaštita od demencije, već važan pokazatelj celokupnog zdravlja.

Način na koji hodamo može da otkrije mnogo više od snage naših nogu. Za održavanje ravnoteže, pravca i brzine kretanja neophodno je da mozak, mišići, kosti, srce, pluća i nervni sistem rade usklađeno. Zato se brzina hoda u gerijatriji ponekad opisuje kao svojevrsni „peti vitalni znak”.

Novo istraživanje, objavljeno u stručnom časopisu Neurology, pokazalo je da pojedini ljudi i posle 80. godine zadržavaju izuzetno brz hod. Naučnici su ih nazvali „super movers”, odnosno „superhodači”.

Ko su „superhodači”

Istraživači su analizirali podatke 3.989 osoba starijih od 80 godina koje na početku praćenja nisu imale kognitivno oštećenje.

„Superhodačima” su smatrane osobe koje su se kretale znatno brže od proseka za svoj uzrast i pol. Njihova brzina dostizala je približno 4,7 kilometara na sat, a ovoj grupi pripadalo je oko devet odsto učesnika.

Tokom praćenja, koje je trajalo od 3,4 do 5,4 godine, oni su imali oko 51 odsto manji rizik od razvoja kognitivnog oštećenja. Zabeleženo je i sporije slabljenje pamćenja i drugih sposobnosti razmišljanja.

Šta se događalo u njihovom mozgu

Snimanja mozga pokazala su da su „superhodači” imali očuvaniju zapreminu pojedinih delova hipokampusa, moždane strukture važne za učenje i pamćenje. Posebno zanimljiv nalaz dobijen je pregledom mozga preminulih učesnika. Iako su imali slične patološke promene povezane sa demencijom kao i ostali, za života su postizali bolje rezultate na kognitivnim testovima i ređe su imali demenciju.

To može da znači da je njihov mozak bio otporniji na posledice nastalih promena. Ova sposobnost naziva se kognitivna ili moždana rezerva. Na nju verovatno utiču genetika, obrazovanje, fizička aktivnost, društveni kontakti, ishrana, san i kontrola hroničnih bolesti.

Da li ubrzavanjem hoda možemo da sprečimo demenciju

Istraživanje ne dokazuje da ćemo sačuvati pamćenje samo ako počnemo brže da hodamo. Reč je o posmatračkoj, retrospektivnoj studiji, pa nije moguće utvrditi uzročno-posledičnu vezu. Moguće je da brz hod nije uzrok boljeg pamćenja, već znak da su mozak i ostatak organizma očuvaniji. Ljudi koji se brzo kreću često imaju snažnije mišiće, bolju ravnotežu, zdravije srce i pluća, manje hroničnih bolesti i aktivniji način života.

Redovno hodanje je, ipak, dragoceno. Doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, održavanju mišićne snage, stabilnosti, raspoloženja i samostalnosti.

Kada usporavanje hoda zahteva pregled

Ako primetimo da mi ili nama bliska starija osoba iznenada ili postepeno hodamo sporije, pravimo sitnije korake, vučemo noge, gubimo ravnotežu ili se sve češće pridržavamo za nameštaj, ne bi trebalo sve pripisati godinama.

Usporavanje može biti povezano sa slabošću mišića, problemima sa zglobovima i ravnotežom, neželjenim dejstvom lekova, bolestima srca i pluća, depresijom ili promenama kognitivnih sposobnosti.

Važno je kretanje, a ne takmičenje

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, starije osobe trebalo bi, ukoliko im zdravlje dozvoljava, da imaju najmanje 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.

Ne moramo odmah da hodamo brzinom „superhodača”. Možemo da počnemo kratkim i laganim šetnjama, a zatim postepeno produžavamo vreme i povremeno ubrzavamo tempo. Osobe koje imaju bol u grudima, vrtoglavicu, izraženo gušenje, česte padove ili ozbiljne hronične bolesti trebalo bi prethodno da se posavetuju sa lekarom.

Brzina hoda zavisi od godina, telesne građe, bolesti zglobova, vida, ravnoteže i mnogih drugih faktora. Zato cilj nije da se takmičimo sa drugima, već da se krećemo redovno i bezbedno. Brz korak ne garantuje zaštitu od demencije, ali očuvana pokretljivost može biti važan znak zdravijeg starenja.

(eKlinika.rs)