8 jednostavnih načina za više vremena na otvorenom - koristi mogu da osete i telo i psiha

Boravak na otvorenom povezuje se sa boljim mentalnim zdravljem, kvalitetnijim snom, većom fizičkom aktivnošću i češćim društvenim kontaktima. Ne mora, međutim, svaki izlazak u prirodu da podrazumeva izlet, planinarenje ili nekoliko slobodnih sati. Čak i male promene svakodnevne rutine mogu povećati vreme provedeno napolju.

Pronađite za sebe idealnu aktivnost i uvidećete koristi

Koliko vremena možemo da provedemo na otvorenom zavisi od načina života, posla, porodičnih obaveza, mesta stanovanja i vremenskih uslova. Nekome će odgovarati šetnja ili vežbanje u parku, dok će drugima biti lakše da obrok, čitanje ili neki hobi povremeno presele napolje. Važno je pronaći aktivnost koja se prirodno uklapa u svakodnevicu i koju možemo redovno da ponavljamo.

Preporučujemo

1. Istražite okolinu - zanimljiva mesta možda su mnogo bliže nego što mislite

Upoznavanje mesta u kojem živimo jedan je od najjednostavnijih načina za češći boravak napolju. Parkovi, šume, obale reka i jezera, izletišta ili druge zelene površine mogu postati odredišta za kratku šetnju, druženje ili vikend-izlet. Takve aktivnosti istovremeno pružaju priliku za kretanje i bolje upoznavanje sopstvenog kraja.

Vredi obratiti pažnju i na sezonske sadržaje, poput pijaca na otvorenom, klizališta, berbi voća ili različitih manifestacija u prirodi. Ponuda se menja tokom godine, pa svako godišnje doba može doneti novi razlog za izlazak iz kuće. Za početak nije potrebno planirati veliki izlet - dovoljno je pronaći jedno mesto u blizini koje do sada niste posetili.

2. Vežbanje ne mora da bude vezano za teretanu

Kućni trening i teretana mnogima su najpraktičniji izbor, ali deo fizičke aktivnosti moguće je premestiti na otvoreno. Trčanje, vožnja bicikla, šetnja, plivanje na bezbednim lokacijama, fudbal ili odbojka samo su neke od mogućnosti. Čak i trening koji inače radimo kod kuće može se, kada vremenski uslovi dozvoljavaju, izvesti u dvorištu ili parku.

Boravak napolju može se uklopiti i u radni dan bez posebnog termina za trening. Telefonski razgovor ili sastanak koji ne zahteva računar ponekad se može obaviti tokom šetnje, ako priroda posla to dopušta. Tako se vreme provedeno na otvorenom povezuje sa kretanjem, bez potrebe za velikim promenama rasporeda.

3. Ručak, kafa ili zalazak sunca mogu postati razlog za izlazak

Obroci ne moraju uvek da budu vezani za kuhinju ili trpezarijski sto. Piknik u parku, ručak u dvorištu ili na terasi, roštilj sa porodicom i prijateljima ili odlazak do lokalnog sajma može produžiti vreme provedeno napolju. Uz odgovarajuću odeću i zaštitu od vremenskih uslova, neke od ovih navika nisu rezervisane samo za leto.

Posmatranje izlaska ili zalaska sunca još je jednostavniji način za kratku pauzu na otvorenom. Ova navika može posebno odgovarati ljudima kojima posao i druge obaveze zauzimaju najveći deo dana. Obližnji park, obala, vidikovac ili samo mirno mesto u kraju mogu biti dovoljni za nekoliko minuta izvan zatvorenog prostora.

4. Kampovanje i hobiji pružaju više razloga za boravak u prirodi

Kampovanje može biti način za odmor uz mnogo više vremena provedenog u prirodi, ali zahteva dobru pripremu. Odgovarajući smeštaj i oprema za spavanje, odeća prilagođena temperaturi, komplet prve pomoći, dovoljno hrane i vode, kao i pribor za higijenu spadaju među osnovne stvari koje treba poneti. Posebno je važno proveriti vremensku prognozu, pravila kampa i uslove na odabranoj lokaciji.

Za više vremena napolju ipak nije neophodno organizovati kampovanje ili putovanje. Čitanje u parku, pletenje u dvorištu, slušanje muzike tokom šetnje, fotografisanje prirode ili slikanje pejzaža omogućavaju spajanje omiljenog hobija sa boravkom na svežem vazduhu. Nekima upravo takav pristup olakšava stvaranje rutine jer ne uvodi novu obavezu, već menja mesto na kojem rade ono što već vole.

5. Baštovanstvo spaja boravak napolju, kretanje i opuštanje

Baštovanstvo je još jedna aktivnost koja prirodno povećava vreme provedeno na otvorenom. Naučna istraživanja povezuju rad u bašti sa fizičkom aktivnošću i opuštanjem, mada obim koristi može zavisiti od vrste aktivnosti i individualnih okolnosti. Zalivanje, sadnja, okopavanje, orezivanje i berba istovremeno podrazumevaju kretanje i redovan kontakt sa spoljnim okruženjem.

Nedostatak sopstvenog dvorišta ne mora nužno biti prepreka za uzgajanje biljaka. Terasa, nekoliko većih saksija ili zajednička gradska bašta, tamo gde takva mogućnost postoji, mogu biti sasvim dovoljan početak. Briga o biljkama tokom različitih godišnjih doba pritom stvara prirodan razlog za redovan izlazak napolje.

6. Kako boravak napolju pretvoriti u naviku i šta kaže nauka

Redovna rutina može biti korisnija od povremenih ambicioznih planova koje je teško uklopiti u svakodnevni život. Istraživanja o formiranju navika pokazuju velike individualne razlike, a često citirana procena od približno dva meseca predstavlja samo prosek, a ne pravilo koje važi za svakoga. Zato je praktičnije početi sa kratkim i realnim periodom na otvorenom u približno isto vreme tokom dana, umesto postavljanja cilja koji će brzo postati opterećenje.

Pregled naučnih istraživanja objavljen 2022. godine povezao je kontakt sa prirodom sa manjim stresom, većim osećajem zadovoljstva i blagostanja i boljim kvalitetom života. U literaturi se navode i povezanost sa većom fizičkom aktivnošću, društvenim angažovanjem, boljim snom i određenim aspektima pažnje. Ipak, intenzitet ovih efekata nije isti kod svih ljudi, a boravak u prirodi ne treba posmatrati kao zamenu za lečenje ili stručnu pomoć kada su oni potrebni.

Suština je jednostavna: više vremena na otvorenom ne zahteva nužno veliku promenu životnog stila. Šetnja, trening u parku, ručak napolju, zalazak sunca, baštovanstvo ili omiljeni hobi mogu postati mali, ali redovni delovi svakodnevice. Upravo doslednost i izbor aktivnosti koja nam prija mogu biti najpraktičniji put ka češćem boravku izvan četiri zida.

(eKlinika.rs)