U koje doba dana vežbanje ima najbolji efekat na zdravlje srca?

Vežbanje i fizička aktivnost su dobrodošli u svako doba dana, ali, istraživanja su pokazala da nemaju isti efekat na zdravlje srca ako vežbamo ujutru ili uveče. Svaka fizička aktivnost je poželjna i korisna, kažu stručnjaci, ali, istraživanje naučnika sa UMass Chan Medical School Massachusetts pokazalo da se vežbanje ujutro dovodi u vezu sa boljim pokazateljima kardiometaboličkog zdravlja, odnosno - učinak na zdravlje srca je bolji ako vežbamo ujutro.

Jutarnje vežbe najbolje čuvaju srce

Ljudi koji redovno vežbaju rano ujutro imaju znatno manje šanse da će razviti koronarnu bolest srca, visoki krvni pritisak, dijabetes tipa 2 ili gojaznost u poređenju sa onima koji vežbaju kasnije tokom dana, pokazuju rezultati istraživanja predstavljeni na godišnjem skupu American College of Cardiology. 

Preporučujemo

Istraživanje se bazira na zdravstvenim podacima i podacima dobijenima putem pametnih uređaja za više od 14.000 ljudi. Iako još nije moguće sa sigurnošću reći da li vreme vežbanja uzrokuje bolje kardiometaboličko zdravlje ili je reč o vezi s drugim činiocima, naučnici smatraju da bi ovi rezultati mogli da pomognu lekarima da preciznije daju savete  pacijenatima o fizičkoj aktivnosti.

Redovna telesna aktivnost smanjuje kardiometabolički rizik

Pokazatelji kardiometaboličkog rizika, poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i gojaznosti... dobro su poznati činioci koji povećavaju rizik od srčanih bolesti, koje su i dalje vodeći uzrok smrti u svetu. Redovna telesna aktivnost već dugo se smatra jednim od najefektnijih načina za smanjenje tih rizika, ali novo istraživanje ukazuje da bi važnu ulogu moglo da ima i vreme vežbanja.

Naučnici su analizirali podatke 14.489 učesnika američkog nacionalnog istraživanja pod nazivom All of Us. Tokom jedne godine analizirani su podaci o srčanom ritmu na nivou  svakog minuta. Kao doba dana tokom koje se obavlja fizička aktivnost definisani su intervali u kojima je srčani ritam bio povišen najmanje 15 uzastopnih minuta. Takav pristup razlikuje se od većine dosadašnjih istraživanja jer se temelji na fiziološkoj reakciji organizma na napor, a ne na praćenju određene aktivnosti poput hodanja, kućnih poslova ili vežbanja u teretani.

Koje predsnosti za zdravlje srca ima vežbanje tokom jutarnjih sati?

Učesnici studije podeljeni su u grupe zavisno od toga kada su najčešće vežbali, a rezultati su upoređeni s njihovim zdravstvenim podacima. Analizirani su visoki krvni pritisak, dijabetes, gojaznost i povišene vrednosti masnoća u krvi, ali i kardiovaskularni ishodi poput koronarne bolesti srca i srčane aritmije. U analizu su uključeni i drugi važni činioci kao što su životna dob, pol, nivo prihoda, ukupna količina telesne aktivnosti, trajanje sna, konzumacija alkohola i pušenje.

U poređenju sa osobama koje su najčešće vežbale kasnije tokom dana, oni koji su redovno vežbali ujutro imali su:

• - 31 odsto manju verovatnoću za razvoj koronarne bolesti srca
• - 18 procenata manju verovatnoću za visoki krvni pritisak
• - 21 odsto manje šanse za povećanje masnoća u krvi
• - 30 procenata manje verovatnoće za razvoj dijabetesa tipa 2
• - 35 odsto manju šansu za gojaznost.

Važno je naglasiti da su ove razlike zabeležene nezavisno od ukupne telesne aktivnosti tokom dana. Drugim rečima, dve osobe mogu da budu jednako aktivne, ali ona koja vežba ujutro može da ima povoljnije zdravstvene pokazatelje. Vežbanje između 7 i 8 ujutro dovodi se u vezu sa najnižom verovatnoćom od pojave koronarne bolesti srca. Takođe, moguće je i da ljudi koji vežbaju ujutro tokom dana imaju više energije i češće donose zdravije odluke kada je ishrana u pitanju.

Vežbanje i zdravlje srca

Bez obzira na to kada vežbate, redovna telesna aktivnost jedan je od najvažnijih činioca  očuvanja zdravlja srca. Kardiolozi naglašavaju da kretanje pomaže u prevenciji srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa, a koristi donosi i osobama koje već imaju kardiovaskularnu bolest jer jača srčani mišić i ublažava simptome. Srce je, kao i svaki drugi mišić, potrebno redovno aktivirati kako bi ostalo snažno i zdravo, napominju stručnjaci.

Lekari naglašavaju da već i jednostavne svakodnevne aktivnosti mogu da imaju merljive koristi, a među najvažnijima su:

• jačanje srčanog mišića i efektnije pumpanje krvi
• smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara za 20 do 40 odsto
• snižavanje krvnog pritiska, često uporedivo sa efektom nekih lekova
• bolja regulacija telesne težine, holesterola i šećera u krvi
• smanjenje stresa, poboljšanje raspoloženja i kvalitete sna.

Stručnjaci zato preporučuju kombinaciju aerobnih aktivnosti, poput brzog hodanja ili vožnje bicikla, i vežbi snage barem nekoliko puta nedeljno.  Tačnije, preporučuje se da se odradi bar 150 minuta aerobnih aktivnosti i dva treninga snage nedeljno.

(eKlinika.rs)