Aritmije se karakterišu nepravilnim srčanim radom, kada srce može da kuca u nepravilnom, ubrzanom ili usporenom ritmu. Osećaj da srce „preskače”, „lupa” obično izazove strah kod velikog broja osoba, iako je u velikom broju slučajeva ovaj simptom znak benignih aritmija koje prestaju same od sebe. Anksioznost, pojačan stres, upotreba kofeina, nekih lekova, ali i visok krvni pritisak, povišen šećer u krvi, takođe su uzroci aritmija.
Najučestaliji oblik aritmija
Postoji više oblika aritmija, od kojih su neke sasvim bezazlene, dok pojedine mogu da dovedu do bolesti srca, srčanog, moždanog udara. Atrijalna fibrilacija, poznata i kao treperenje pretkomora, jedan je od najučestalijih oblika aritmija koji nastaje u pretkomorama srca. Nepravilan i često ubrzan srčani rad glavni su simptomi ovog oboljenja, koje ako se ne leči odgovarajućom terapijom, može da bude uzrok moždanog udara.
Postoje i „tihe“ aritmije koje nisu praćene jasnim simptomima i one se mogu otkriti tek posle dijagnostike. Stručnjaci skreću pažnju da se aritmije u nekim slučajevima prepoznaju na osnovu ovih 5 najčešćih simptoma.
Normalan broj otkucaja srca
Palpitacije srca praćene su osećajem ubrzanog i jakog rada srca, koje pacijenti opisuju kao „lupanje srca”. Osobe koje pate od aritmija imaju prebrze (tahikardija), prespore (bradikardija) ili nepravilne otkucaje srca.
Normalan broj otkucaja srca iznosi 60 do 100 u minuti. Palpitacije su često posledica jakog stresa, pojačanog fizičkog napora. Iako pacijenti palpitacije opisuju kao da će srce da im „iskoči iz grudi“ nisu uvek ozbiljno stanje, ipak u nekim slučajevima mogu da budu i znak komplikovanijeg oboljenja.
Vrtoglavica, nesvestica
Vrtoglavica, nesvestica, pa čak i padanje u nesvest su simptomi različitih oboljenja. Vrtoglavica je često posledica nedovoljnog unosa tečnosti i hrane, javlja se pri promeni položaja tela kod osoba sa niskim pritiskom, moguća je i u stresnim situacijama. Padanje u nesvest nekada je i znak ozbiljnije bolesti, pa je zato veoma bitno da na pregledu kažemo lekaru da li je bilo ovakvih događaja. Aritmija ometa dotok krvi u mozak i zato osećamo vrtoglavicu ili blagu nesvesticu. Uvek je potrebno da otkrijemo tačan uzrok vrtoglavica koje se mogu iznenada javiti na javnom mestu i biti uzrok povreda.
Slabost i umor
Stalna aritmija remeti cirkulaciju krvi usled čega osećamo slabost i jak umor. Svaki korak može da bude izuzetno naporan. Ukoliko nam je teško da pređemo nekoliko stepenica i pri tome izuzetno teško dišemo, vreme je da potražimo stručni savet. O čemu se tačno znači najbolje će znati lekar, posle fizikalnog pregleda, uvida u istoriju bolesti i neophodne dijagnostike.
Nedostatak daha
Osećaj otežanog disanja, praćen nedostatkom daha, često se javlja i kod astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, upale pluća, ali je i simptom bolesti srca. Malokrvnost u nekim slučajevima je razlog za nedostatak daha, ovaj simptom se javlja i kod pacijenata koji pate od aritmija srca, srčane slabosti, miokarditisa, endokarditisa, perikarditisa.
Nedostatak daha i osećaj kratkog daha nisu uvek posledice fizičke bolesti, već i stanja koje se javljaju u sklopu anksioznosti. Gojaznost je čest razlog kratkog daha.
Bol i pritisak u grudima
Ovaj simptom nikako ne bi trebalo da shvatimo olako, dešava se da osobe na nogama pretrpe bolove, pa da se tek naknado na EKG-u uoči problem.
Infarkt miokarda, kako kažu kardiolozi, ne mora da ima uniformne znake akutnog infarkta. Ipak, kod više od 80 odsto osoba ova bolest se manifestuje jakim, dugotrajnim bolom u grudima. Stručnjaci skreću pažnju posebno na bol u grudima, koji se širi na druge delove tela i traje duže od 15 minuta. U ovoj situaciji najbolje je odmah pozvati hitnu pomoć.
Prava priroda aritmija može da se utvrdi posle EKG pregleda, 24-časovnog holtera EKG, ultrazvuka srca i ako je potrebno i drugih dijagnostičkih procedura.
Dobroćudne aritmije uglavnom ne zahtevaju lečenje. Ukoliko su simptomi učestaliji primenjuju se beta blokatori, antiaritmici. Problem se može nekada korigovati i odgovarajućim higijensko dijetetskim režimom, po preporuci doktora. Invazivnije procedure primenjuju se ako konzervativno lečenje ne ponudi željene rezultate.
