Da li dobra kondicija u tinejdžerskom dobu može da utiče na mentalno zdravlje decenijama kasnije?

Bolja fizička kondicija u detinjstvu i tinejdžerskom dobu mogla bi da ima veze sa manjim rizikom od depresije u kasnijem životu, pokazuje novo istraživanje australijskih naučnika. Poznato je da je redovna fizička aktivnost ima veze sa boljim mentalnim zdravljem. Međutim, novo istraživanje otvara još jedno pitanje - da li nivo fizičke spremnosti, koji imamo u detinjstvu i adolescenciji, može da bude u vezi sa našim mentalnim zdravljem decenijama kasnije? Rezultati studije ukazuju da bi mogao.

Brže trčanje, manji rizik od depresije

Istraživači iz Australije sa Adelaide University analizirali su podatke više od 1.000 ljudi koji su prvi put obuhvaćeni nacionalnim istraživanjem 1985. godine. Njihovo zdravstveno stanje praćeno je više od tri decenije, uključujući i mentalno zdravlje, koje je procenjivano kroz dijagnostičke razgovore. Fizička spremnost učesnika procenjivana je još u detinjstvu, različitim testovima.

Preporučujemo

Jedan od njih bio je trčanje na 1,6 kilometara, kojim se procenjivala kardiorespiratorna kondicija - odnosno sposobnost srca i pluća da tokom fizičkog napora obezbede dovoljno kiseonika mišićima. Učesnici su radili i skok udalj iz mesta, kojim se procenjivala mišićna snaga i eksplozivnost. Manja grupa ispitanika dodatno je testirana vožnjom bicikla i merenjem snage stiska šake.

Studija, objavljena u časopisu Journal of Affective Disorders, pokazala je da su mladi koji su bili brži na testu trčanja imali oko 15 odsto manji relativni rizik od razvoja depresije kasnije u odraslom dobu.

Prosečno vreme potrebno za završetak trčanja bilo je oko 8 minuta i 27 sekundi. Oni koji su stazu završavali približno minut i 15 sekundi brže od proseka imali su manji rizik od kasnijeg razvoja depresije.

Efekat najizraženiji u prvih 10 godina

Istraživači su primetili da je veza između bolje kardiorespiratorne kondicije i manjeg rizika od depresije bila najizraženija tokom prvih pet do 10 godina nakon početnog testiranja, kada su učesnici još bili relativno blizu uzrastu u kojem su testirani. Vremenom je ta veza slabila, ali je, kako navode autori, ostala prisutna tokom čitavog perioda praćenja od 34 godine. Zanimljivo je i da je zaštitna veza bila izraženija kod žena nego kod muškaraca. Istovremeno, žene su tokom života češće imale depresiju.

Kondicija nije jedini faktor

Autori studije naglašavaju da rezultati ne znače da loša fizička kondicija u detinjstvu direktno izaziva depresiju u odraslom dobu. Depresija je složeno stanje na koje utiču brojni faktori - od genetike i porodičnog okruženja do životnih okolnosti, stresa, socijalnih odnosa i drugih aspekata zdravlja.

- Iako ne možemo da kažemo da nedostatak kondicije tokom detinjstva izaziva depresiju kod odraslih, rezultati ukazuju na to da fizička spremnost u detinjstvu može da ima koristi koje prevazilaze samo fizičko zdravlje - ističe autor studije Kyle Smith i dodaje da nijedan pojedinačni faktor ne može da objasni rizik od depresije.

- Kondicija bi mogla da bude jedan deo slagalice - smatra Smith.

Porast broja slučajeva anksioznosti i depresije

Broj ljudi koji žive sa mentalnim poremećajima značajno je porastao tokom poslednjih nekoliko decenija, a posebno su izraženi porasti broja slučajeva anksioznosti i depresije. Zbog toga istraživači sve više pokušavaju da utvrde koje životne navike mogu da pomognu u prevenciji ili odlaganju pojave mentalnih poremećaja.

Za razliku od nekih drugih faktora rizika, fizička kondicija je nešto na šta može da se utiče - kroz redovnu fizičku aktivnost i zdravije životne navike.

- Važno je to što je kondicija nešto što možemo da promenimo. Ona bi mogla da bude važna tačka na koju možemo da utičemo kako bismo poboljšali dugoročno mentalno zdravlje - naglašava Grant Tomkinson sa Adelaide University.

Ipak, autori naglašavaju da je potrebno još istraživanja kako bi se bolje razumelo da li i na koji način fizička spremnost tokom detinjstva može da utiče na rizik od depresije mnogo godina kasnije. Drugim rečima, poruka istraživanja nije da će fizički spreman tinejdžer sigurno biti zaštićen od depresije, već da briga o fizičkom zdravlju u ranom životnom dobu možda ima posledice koje sežu mnogo dalje od kondicije, snage i sportskih rezultata.

(eKlinika.rs)