Epilepsija nije mentalna bolest: Strah i panika ne pomažu, šta je važno NE RADITI kada dođe do napada

Ako u porodici imate osobu čija je dijagnoza epilepsija, najvažnije je da znate da se ova bolest u velikom broju slučajeva uspešno kontroliše i da ljudi sa epilepsijom mogu da žive ispunjen, aktivan i radno sposoban život.

Šta je epilepsija i zašto je u vezi sa njom tako mnogo predrasuda

Epilepsija jeste hronični neurološki poremećaj, ali nije ni zarazna ni mentalna bolest. Stručnjaci kažu da upravo tu počinje razbijanje najvećih zabluda i predrasuda koje godinama otežavaju život obolelima i njihovim porodicama.

Preporučujemo

Epilepsija se najčešće povezuje sa epileptičnim napadima, ali i pored same bolesti, ljudi koji je imaju često se suočavaju sa strahom okoline, pogrešnim reakcijama i duboko ukorenjenim predrasudama. Zato je informisanost porodice ključna. Razumevanje bolesti direktno utiče na kvalitet života pacijenta, ali i na to kako će se on osećati - sigurno, prihvaćeno i podržano.

Da li je svaki napad epilepsija i mogu li ljudi sa ovom dijagnozom da rade normalno

Važno je znati da ne znači svaki napad automatski epilepsiju. Epileptični napadi nastaju zbog poremećene električne aktivnosti u mozgu, ali postoje i neepileptični napadi, koji mogu da budu posledica pada šećera u krvi, problema sa srcem ili psiholoških trauma. Zbog toga je pravilna dijagnostika presudna, a porodica ima važnu ulogu u praćenju simptoma i saradnji sa lekarima.

Jedna od čestih zabluda jeste da ljudi sa epilepsijom ne mogu da rade ili da su „opasni“ za okolinu. Kada se napadi drže pod kontrolom pridržavanjem terapije, većina ljudi sa epilepsijom može normalno da radi, zasniva porodicu i učestvuje u svakodnevnim aktivnostima.

Postoje određena zanimanja koja nisu preporučljiva, poput profesionalnog vozača ili pilota, ali to ne znači i neka druga ograničenja u životu.

Da li su pogođene emocije i inteligencija kada neko ima epilepsiju?

Takođe, epilepsija ne utiče automatski na emocionalnu stabilnost ili inteligenciju. Većina ljudi sa epilepsijom nema nikakve kognitivne ili psihološke smetnje. Anksioznost ili depresija mogu da se jave, ali najčešće kao posledica straha od napada i društvene stigme, ne same bolesti. Upravo zato podrška porodice ima ogroman značaj.

Šta nikako ne raditi u toku napada

Ako dođe do epileptičnog napada, važno je znati šta nikako ne treba raditi. Ne treba sputavati osobu, ne treba joj stavljati ništa u usta (posebno ne prste) i ne treba pokušavati da se grčevi „zaustave“.

Najvažnije je ostati smiren, zaštititi osobu od povrede, okrenuti je na bok i ostati uz nju dok se napad ne završi. Napadi najčešće traju kratko i nisu bolni, iako osoba nakon toga može da bude iscrpljena ili da ima glavobolju.

Jaka svetlost i napadi

Još jedan čest mit jeste da jaka svetla uvek izazivaju napade. To važi samo za mali procenat ljudi sa fotosenzitivnom epilepsijom, koja čini oko pet odsto svih slučajeva. Većina obolelih nema nikakvu reakciju na svetlosne stimuluse.

Kada je reč o ženama sa epilepsijom, trudnoća jeste moguća, ali zahteva pojačan medicinski nadzor. Danas postoji veliki broj savremenih terapija koje su bezbedne i za majku i za bebu, uz pažljivo planiranje i saradnju neurologa i ginekologa.

Epilepsija se uspešno leči, šta je najvažnije?

Najvažnija činjenica koju porodica treba da zapamti jeste da epilepsija ima efikasne terapijske opcije. Iako ne postoji „lek“ u klasičnom smislu, čak sedam od deset osoba može biti potpuno bez napada uz odgovarajuću terapiju. Za one kod kojih lekovi ne daju željene rezultate, postoje i druge mogućnosti - od hirurških zahvata, preko stimulacije vagusnog nerva, do posebnih dijetetskih režima.

Epilepsija pogađa milione ljudi širom sveta, ali znanje, razumevanje i podrška čine ogromnu razliku. Ako u porodici imate osobu sa epilepsijom, pravilna informisanost nije samo pomoć  već vid brige, sigurnosti i ljubavi.

(eKlinika.rs)