Ako ste „noćna ptica” a ujutru ne funkcionišete, veća je šansa da vam nastrada srce ili da dobijete dijabetes

Sve je više da naš unutrašnji biološki sat koji određuje kada smo budni, pospani, gladni ili puni energije ima daleko veći uticaj na zdravlje nego što se mislilo. Dok neki ljudi prirodno funkcionišu najbolje u ranim jutarnjim satima, drugi se razmrdaju tek kasno popodne ili uveče. Ako ste „noćna ptica“, prema savremenim istraživanjima, možda imate veće rizike za neke ozbiljne bolesti.

Neko ko je „noćna ptica” drugačije reguliše insulin, sagoreva masne naslage...

Na prvi pogled, razlike između ranoranioca i nekoga ko je "noćna ptica" deluju bezazleno kao stvar navike, posla ili ličnih sklonosti. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, ispostavlja se da kasno ležanje i kasno ustajanje često nisu samo pitanje stila života, već su povezani sa načinom na koji telo koristi energiju, reguliše šećer u krvi i reaguje na insulin.

Preporučujemo

Studije pokazuju da organizam "noćnih ptica" ima slabiju sposobnost i da sagoreva masti. Umesto da efikasno koristi masne rezerve kao izvor energije, telo se češće oslanja na ugljene hidrate, što dugoročno može da poremeti metabolizam. Ovakav obrazac povezuje se sa povećanom insulinskom rezistencijom, stanjem u kojem ćelije slabije reaguju na insulin, pa je telu potrebno sve više ovog hormona da bi održalo normalan nivo šećera u krvi. Upravo tu leži jedan od ključnih problema, jer insulinska rezistencija predstavlja uvod u dijabetes tipa 2.

Ranoranioci imaju bolju metaboličku i fizičku fleksibilnost, zašto?

Za razliku od njih, ljudi koji ustaju ranije tokom dana pokazuju bolju metaboličku fleksibilnost u odnosu na nekoga ko je "noćna ptica". Oni lakše prelaze sa ugljenih hidrata na masti kao izvor energije i imaju osetljivije ćelije na insulin. Njihov organizam efikasnije skladišti i koristi glukozu, što smanjuje opterećenje pankreasa i rizik od hroničnih bolesti.

Još jedan zabrinjavajući aspekt života noćnih ptica jeste njihov svakodnevni obrazac kretanja. Iako količina mišićne mase često nije značajno različita u odnosu na ranoranioce, kvalitet mišića i aerobna kondicija kod noćobdija obično su slabiji. To znači da njihovi mišići teže koriste kiseonik i energiju, što dodatno pogoršava metaboličku sliku. Manja fizička spremnost i više vremena provedenog u sedenju tokom dana dodatno povećavaju rizik od srčanih i metaboličkih oboljenja.

Nepovoljne prehrambene navike: grickanje, gazirana pića, alkohol, brza hrana...

Rizici se ne zaustavljaju samo na metabolizmu. Noćne ptice češće razvijaju nepovoljne prehrambene navike. Kasni obroci, veći unos kalorija u večernjim satima, češće grickanje pred spavanje, manje voća i povrća i veća konzumacija alkohola, sve su to obrasci koji se znatno češće sreću kod ljudi sa kasnim hronotipom. Kada se ovakav način ishrane kombinuje sa prirodno smanjenom osetljivošću na insulin u večernjim satima, telo ulazi u metabolički „nepovoljan režim“.

Naime, ljudski organizam je najspremniji da obradi hranu ranije tokom dana. Kako dan odmiče, sposobnost tela da efikasno reguliše šećer u krvi opada. Zato kasne večere i obilni noćni obroci kod noćnih ptica dodatno povećavaju rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Možemo li da promenimo koncept života i više ne budemo "noćna ptica" već ranoranilac

Iako je hronotip delimično genetski određen i menja se tokom života, stručnjaci ističu da ponašanje može ublažiti njegove negativne posledice. Potpuna promena „noćne ptice“ u ranoranioca nije uvek realna, ali postepeno pomeranje vremena spavanja, raniji obroci i veća fizička aktivnost u prvoj polovini dana mogu da naprave značajnu razliku.

Kasni, odnosno noćni ritam života nije samo društveni fenomen, već potencijalni zdravstveni problem. Dugoročno, "noćne ptice" koje ne prilagode svoje navike rizikuju da plate cenu kroz poremećen metabolizam, veći rizik od dijabetesa i bolesti srca.

(eKlinika.rs)