Povišen holesterol (poremećaj metabolizma lipida) je jedan od vrlo važnih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, odnosno nakupljanja masti na zidovima krvnih sudova, što može i vrlo često dovodi do zapušenja krvnog suda. Lekari to klinički vide kao infarkt, a pacijent završava u koronarnoj jedinici.
Zašto nam je važan holesterol i kolike su naše dnevne potrebe
Prema rečima prof. dr Katarine Lalić, endokrinologa u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, priroda je odredila da 30 odsto holesterola unosimo hranom. Ostatak, 70-80 procenata stvaramo sami.
– Bez holesterola ne možemo da živimo. On je važna gradivna materija od koje „zidamo“ svoju kuću – svoj organizam (opnu, odnosno ćelijsku membranu, pored ostalog važan je za neke hormone…). Kako je priroda već uredila da ga većinski stvaramo sami, nema potrebe da ga unosimo u tolikim količinama. Dnevne potrebe za holesterolom su jako male, oko 200 mg. To je količina koju sadrži jedno žumance. Naravno, unosimo mnogo više od toga i stalno smo izloženi ogromnoj količini hrane. Prema tome, vrlo je lako da se taj holesterol povisi i mi smo toga svesni. Problem je što holesterol ne daje apsolutno nikakve tegobe, ma koliko da je njegov nivo povišen. Ne postoji ni jedan jedini simptom. A kako ćete znati koliki vam je taj loš (LDL) holesterol? Jednostavno. Tako što ćete otići do laboratorije i uraditi vrlo jednostavnu analizu. Radi se svuda, u svakom domu zdravlja, svakom preventivnom centru – kaže u uvodu sagovornica eKlinika portala.
Zašto brojke nisu relevantne i kako nominalno normalan holesterol može da zavara
Profesorka ukazuje i na jedan veliki problem. Ogleda se u tome, kako kaže, što na biohemijskim listama još uvek kao referentne stoje stare brojke, iz ranijih vremena. Nova saznanja kažu, prenosi profesor dr Lalić, da vrednost holesterola mora biti mnogo niža. Navodi i da se kao i njene kolege svakodnevno susreće sa pacijentima koji kažu da im je dobro i da im je holesterol u nivou referentnih vrednosti.
Međutim, navodi prof. dr Lalić, najnovija saznanja iz poslednjih decenija kažu da niko ne bi trebalo da ima taj loš LDL holesterol viši od 3 (tri). Sve iznad toga nije dobro, a i ta brojka je za one koji nemaju druge faktore rizika, tj. sa takozvanim niskim kardiovaskularnim rizikom.
– Kada pacijent uradi LDL holesterol, nije dovoljno da rezultat tumači sam i konstatuje da je u okviru referentnih vrednosti. Neophodno je proučiti ga, kao i njegov stepen rizika i koliki je LDL. Takvi ljudi bez ikakvih simptoma i sa nominalno odgovarajućim vrednostima koliko sutradan mogu završiti na koronarnom odeljenju. Često se tek tada otkriva da imaju povišen holesterol. Zato je veoma važno ne oslanjati se samo na analize, jer naizgled potpuno zdravi ljudi sa „regularnim“ rezultatima nekada su u najvećem riziku od kardiovaskularnih događaja – upozorava endokrinolog.
Šta kada je holesterol genetski: Ni deca nisu izuzeta, naprotiv
Većina pacijenata povišen holesterol ima zbog gojaznosti, dijabetesa, neadekvatne ishrane, nemanja fizičke aktivnosti, stresnih situacija… Ali, veliki broj osoba ima povišen holesterol genetski.
– Gen za holesterol nasleđujemo ili od oca ili od majke. Stvar je slučajnosti ko će od naslednika imati povišen holesterol. Ako postoji genetska mutacija, onda će taj povišen holesterol biti u cirkulaciji u krvi već od rođenja. On ne može da se smanji dijetom. Organizam proizvodi ogromnu količinu holesterola i možete da se „ubijate“ od dijete, smanjićete ga za 10 do 20 odsto. Taloži se godinama, akumulira na zidovima krvnih sudova i zbog toga je važno da ga otkrijemo što ranije jer porodična hiperholesterolemija može dovesti do veoma visokih vrednosti holesterola već u ranim godinama života, pa i na samom rođenju. Upravo iz tog razloga je od esencijalne važnosti redovan skrining za LDL holesterol, počevši sa 35 godina kod muškaraca i 45 godina kod žena – naglašava naša sagovornica i dodaje:
Kada su neophodni statini i šta donosi nova generacija lekova?
– Idealno bi bilo kada bismo mogli svakom detetu pred školu da na sistematskom pregledu odredimo nivo holesterola. Tako bismo otkrivanjem jednog pacijenta sa povišenim holesterolom otkrili celu porodicu. Učestalost genetskog holesterola ili bolesti koja se zove porodična, odnosno familijarna hiperholesterolemija kod nas nije mala. A pacijenti sa ovom bolešću, iako često nemaju simptome, imaju izuzetno visok rizik od infarkta miokarda i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Zato je ako postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih događaja obavezno izvršiti skrining kod dece i bliskih srodnika. Iako je ishrana i fizička aktivnost važna, kod osoba sa porodičnom hiperholesterolemijom neophodna je medikamentozna terapija. Statini su ključni u lečenju, a nova generacija lekova koji se primenjuju čak i jednom u šest meseci, predstavljaju značajan napredak u snižavanju LDL holesterola i smanjenju kardiovaskularnog rizika – ističe prof. dr Lalić.
Stres i holesterol
Na pitanje da li stres, sveprisutni faktor rizika za brojne bolesti ima uticaj na genetski holesterol, endokrinolog kaže da se ovaj tip holesterola pod stresom ne menja.
– Ta veza ne postoji, ili je minimalna. I ne može se povišeni nivo holesterola opravdati time što se kaže „to je meni od stresa“. Posebno kod tih formi familijarne, porodične hiperholesterolemije gde je genetski uzrokovan povišen nivo holesterola, tek tu stres apsolutno nema nikakvu ulogu – razrešila je još jednu dilemu u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Katarina Lalić.
