Gusta krv, formalno poznata kao sindrom hiperviskoznosti, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Osnovni problem sa gustom krvlju je što sporije teče kroz krvotok, pa time i odlaže transport, odnosno kasni sa dopremanjem hranljivih materija i kiseonika do ćelija. Osim toga, kada osoba ima gustu krv, sklonija je stvaranju krvnih ugrušaka, koji mogu da blokiraju krvne sudove u srcu, mozgu ili u plućima.
Zašto nastaje gusta krv?
Postoji nekoliko faktora koji mogu da dovedu do zgušnjavanja krvi:
- starenje
- sedeći način života
- genetika
- teški metali
- nedostatak esencijalnih masnih kiselina
- toksini iz životne sredine
- duvanski dim
- radijacija
- bakterije, virusi i paraziti.
Neki ljudi takođe imaju visok hematokrit, što znači da u telu imaju previše crvenih krvnih zrnaca, koji mogu da zgusnu krv. Ili, na primer, imaju deformitet crvenih krvnih zrnaca, koji se javlja kada su crvena krvna zrnca deformisana i sklonija zgrušavanju. Osim toga, poremećaji poput lupusa i određeni karcinomi takođe mogu da izazovu pojavu guste krvi.
Kako se krv zgušnjava?
Crvena krvna zrnca pomešana su unutar konfiguracija, kapilara nalik paukovoj mreži, a te niti se zovu fibrini. Ukoliko čovek ne bi imao proteine fibrina, iskrvario bi „na smrt“ od bilo kakve posekotine ili ogrebotine. S tim u vezi, zadatak ljudskog tela je da proizvede dovoljno fibrina kako bi pomoglo krvi da se zgruša kada je to zaista potrebno, ali ne toliko da na kraju završimo sa gustom krvlju. Kada čovek ima previše faktora zgrušavanja, crvena krvna zrnca uhvaćena su u „fibrinsku mrežu“ koja ih drži zarobljenima. Zidovi arterija su povređeni i ranjivi, a krv postaje lepljiva, što dovodi do stvaranja grudvica i ugrušaka. Ove fibrinske mreže su glavni faktor koji doprinosi hiperviskoznosti, taloženju, formiranju plaka i konačnom zapušenju krvnih sudova i stvaranje tromba. Jedan poznati kardiolog, dr Kenneth Kensey, kaže kako bi naša krv trebalo da bude više kao fino crno vino, a ne kao muljavi kečap.
Po kojim simptomima se prepoznaje gusta krv?
Znaci guste krvi mogu da budu:
- glavobolja i vrtoglavica
- kratak dah
- umor
- poteškoće sa koncentracijom
- noćno znojenje
- zamagljen vid
- lako stvaranje modrica
- giht
- svrab kože.
Kako se testira gustina krvi?
Ukoliko lekar sumnja nahiperviskoznost, radi se analiza krvi i ispitiju se parametri kao što su fibrinogen, trombociti, D-dimer, PT ili INR i APTT (protrombinsko vreme). S obzirom da svaka upala deluje prokoagulantno tj. povećava zgrušavanje krvi lekar može zatražiti da se odrede vrednosti C-reaktivnog proteina (CRP) i leukocita.
Kako održati krv zdravom?
Postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo kako bismo održali krv zdravom.
- Korišćenje prirodnih razređivača krvi – Omega-3 (1 do 3 grama dnevno) i beli luk (1.000–2.000 mg u obliku kapsula) pomažu u razređivanju krvi.
- Konzumiranje hrane koja ima svojstva razređivača krvi – dobra hrana za razređivanje krvi je šipak, đumbir i čaj od đumbira, kurkuma, kim, beli luk, luk, zeleni čaj, divlji losos, tofu i orasi.
- Vežbanje – gusta krv uzrokuje da krvni sudovi postanu čvršći, manje elastični i često kalcifikovani kako starimo. Zato je vežbanje, odnosno kretanje jedno od ključnih rešenja za održavanje cirkulacije, a savet je da se dnevno vežba od 30 do 60 minuta.
Sve je tačno gore navedeno,a od biljnih pomagača je dobra i ginkobiloba !