Pacijenti mogu da razviju više različitih tumora, retku bolest sada kontroliše ciljana terapija, kaže dr Ilić

Von Hippel-Lindau (VHL) sindrom je retka genetski uslovljena bolest koja povećava sklonost ka pojavi različitih tumora na različitim organima. Moguće je da pacijent razvije više različitih tumora, najčešće benigne prirode koji zbog svoje lokalizacije mogu izazvati ozbiljne neurološke komplikacije ili trajna oštećenja vida, dok pojedini tumori mogu biti i maligni. Savremena ciljana terapija, koju će prvi put dobiti 9 pacijenata u Srbiji, omogućiće kontrolu bolesti i obezbediti bolji kvalitet života. Bolest je uglavnom nasledna, ali u nekih 20 odsto slučajeva može da se javi prvi put - de novo.

Kako nastaje VHL sindrom?

Von Hippel-Lindau (VHL) sindrom nastaje usled mutacije VHL gena. Ovaj gen u normalnim uslovima ima ulogu tumor-supresora, on nas čuva od nastanka tumora i kontroliše rast ćelija. Bolest se nasleđuje autozomno dominantno, što znači da obolela osoba ima 50 odsto šanse da mutaciju prenese na potomstvo. U većini slučajeva nasleđuje se od jednog od roditelja. Klinička slika je raznovrsna, a najčešće se javljaju hemangioblastomi, benigni tumori krvnih sudova, mozga, kičmene moždine i mrežnjače oka, zatim feohromocitomi nadbubrežnih žlezda, karcinom bubrega i neuroendokrini tumori pankreasa.

- S obzirom na to da se tumori javljaju na više organa i više organskih sistema, ne postoji jedan simptom i jedan znak koji može da ukaže na postojanje ove bolesti. Prvi simptomi najčešće se javljaju sredinom 20-ih godina života, međutim brojne promene dešavaju se već u ranom detinjstvu, pre svega promene na očnom dnu koje u startu možda ne moraju da daju nikakve simptome. Ozbiljniji problemi uglavnom se javljaju kasnije u petoj i šestoj deceniji života. Zato je bitno redovno praćenje pacijenata kako bi se bilo koja od promena otkrila na vreme kada je mogućnost izlečenja najveća, kako bi se očuvala funkcija organa u kome se promena nalazi i sam kvalitet života pacijenta - kaže u razgovoru za portal eKlinika dr Dušan Ilić, internista ednokrinolog iz Klinike za endokrinologiju i bolesti metabolizma UKC Srbije.

Koliko pacijenata u Srbiji ima VHL sindrom?

Procenjuje se da sa VHL sindromom u Srbiji živi između 150 do 200 osoba. Stručnjaci objašnjavaju da je ovaj broj izveden na osnovu učestalosti bolesti u svetu.

- Naravno da kod svih retkih bolesti uvek postoji diskrepanca između procenjenog i registrovanog broja pacijenata, zato što bolest još nije otkrivena kod svih pacijenata. Nisu ispitani svi članovi porodice obolelog od VHL. Tokom poslednje dve decenije u Genetskoj laboratoriji Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije genetičkim putem potvrđeno je postojanje mutacije kod 53 pacijenta. U Kliničkom centru Srbije prati se već nekoliko godina 22 pacijenta, ne dolaze sigurno svi redovno na kontrole, ima i pacijenata koji se kontrolišu u nekim drugim zdravstvenim centrima u Srbiji, tako da je svakako od velikog značaja da postoji jedan centralni registar ove bolesti kako bismo imali tačnije podatke o broju pacijenata - smatra dr Ilić.

Koji su simptomi VHL sindroma?

Doktor Ilić ističe da je bitno da znamo da se VHL ispoljava nizom različitih simptoma. Ne postoji jedan specifičan simptom, ali doktor dodaje da bi taj skup simptoma i znakova trebalo da nas uputi na to da razmišljamo i o nekim retkim bolestima koje mogu dovesti do raznolikih tegoba. Na primer, tumori u centralnom nervnom sistemu su hemangioblastomi, oni mogu da dovedu do različitih simptoma i znakova u zavisnosti od lokalizacije, zato su mogući različiti neurološki ispadi kao što su glavobolja, mučnina, povraćanje, poremećaji kretanja, senzibiliteta, objašnjava doktor.

- Ukoliko tumor nastane u oku, može doći do poremećaja vida, sve do, nažalost, mogućnosti slepila. Ukoliko dođe do promena u unutrašnjem uvu mogu da se jave problemi sa sluhom ili gubitak sluha. Takođe, ukoliko dođe do nastanka karcinoma bubrega, simptomatologija je raznovrsna, od pojave krvi u urinu do bolova u trbuhu. Promene koje nastaju u nadbubrežnim žlezdama su feohromocitomi. To su tumori koji luče veće količine adrenalina i noradrenalina i koji mogu da dovedu do skokova krvnog pritiska praćenog lupanjem srca, znojenjem, glavoboljama, bledilom, drhtavicom. U nekim situacijama ti nagli skokovi pritiska mogu da budu izuzetno opasni i dovedu do značajnih kardiovaskularnih problema, pa nekada i fatalnog ishoda. Promene u pankreasu su neuroendokrini tumori koji mogu biti i benigni, ali često i maligni - napominje dr Ilić.

Kako se leči bolest?

Dr Dušan Ilić ističe i da je, s obzirom na sve moguće simptome VHL sindroma, lečenje dosta kompleksno i multidisciplinarno. Doktor priča da ne postoji šablonski protokol lečenja i da ne postoje dva pacijenta sa istim ispoljavanjem ovog sindroma. Čak i članovi jedne porodice sa VHL sindromom nemaju iste simptome i znakove bolesti.

- Lečenje se do sada pre svega zasnivalo na hirurškom lečenju, zatim primeni interventnih procedura, na primer, promene na očnom dnu leče se laserskim tretmanima, primenjuje se i zračna terapija, postoji i sistemska terapija koja je savremeni vid lečenja. Takav je i lek Belzutifan koji će nam uskoro biti dostupan. To je ciljana terapija, terapija koja je usmerena direktno na taj molekularni mehanizam koji je oštećen kod pacijenata sa VHL sindromom i koji dovodi do nastanka tumora. Ova terapija namenjena je pacijentima koji imaju jasne indikacije za primenu ovog leka. Belzutifan je registrovan za punoletne pacijente koji imaju karcinom bubrega, neuroendokrine tumore pankreasa i hemangioblastome udružene sa VHL sindromom, koji u datom trenutku ne zahtevaju hiruršku intervenciju - naglašava dr Ilić.

Šta je cilj terapije?

- Cilj ove terapije jeste da smanji postojeće promene ili da ih stabilizuje i odloži ili eliminiše potrebu za hirurškom intervencijom. Ovo je izuzetno značajno za pacijente koji mogu da imaju promene na više organa ili da se na jednom organu javljaju repetitivne promene, jer svaka operacija sa sobom nosi i rizik od komplikacija - ističe doktor.

Dr Ilić napominje da se Belzutifan terapija primenjuje u vidu tableta, koje se piju svakodnevno. Doktor pojašnjava da se terapija primenjuje sve dok postoji efekat leka, odnosno dok se ne ispolje neželjeni efekti koji ne dozvoljavaju dalju primenu leka ili dok ne dođe do progresije bolesti.

- Efekat lečenja pre svega je u većini slučajeva stabilizacija bolesti. Imamo podatke o primeni leka kod pacijenata koji su na ovoj terapiji poslednjih pet godina. Prošle godine urađen je presek stanja i rezultati su dosta obećavajući. Pored stabilizacije bolesti, može da dođe i do smanjivanja tumora i ređe potpunog nestanka tumora. U većini slučajeva promene se, ipak, smanjuju ili stabilizuju. Novi podaci su pokazali da kod karcinoma bubrega skoro 67 do 70 odsto pacijenata ima neki odgovor na terapiju, najčešće smanjenje ili stabilizaciju. Skoro 90 odsto pacijenata sa neuroendokrinim tumorima pankreasa ima neki odgovor i nekih 30 do 40 odsto pacijenata sa tumorima na mozgu i kičmenoj moždini ima odgovor. Ne možemo da pričamo uvek o izlečenju, ali se bolest stavlja pod kontrolu, retki su pacijenti na terapiji koji imaju progresiju bolesti - precizira dr Ilić.

Postoje li neželjene reakcije na lek?

Pitali smo dr Ilića i da li ova terapija može da bude praćena neželjenim reakcijama. Doktor objašnjava da svaki lek može da ima neželjene efekte, pa tako i Belzutifan.

- Najčešće se javlja anemija, nizak hemoglobin. Ukoliko je ta anemija blaga, ona se prati, kontroliše, u nekim situacijama zahteva i primenu lekova koji će da dovedu do stvaranja novih crvenih krvnih zrnaca ili se primenjuju transfuzije eritrocita. Kao čest neželjeni efekat javlja se i osećaj umora, u nekim slučajevima i hipoksija, odnosno pad koncentracije kiseonika u krvi. Moguće su i druge neželjene reakcije na lek u smislu nadutosti, smetnji sa pražnjenjem creva. U suštini lek se, ipak, dobro toleriše, mi pratimo neželjene efekte i reagujemo po potreb - rekao je dr Ilić za portal eKlinika.

Doktor precizira da se pri primeni leka terapija uvek počinje preporučenom dozom, ali postoji mogućnost i redukcije doze do najmanje efikasne koja neće ispoljavati neželjene efekte.

Može li VHL sindrom da se javi u porodici u kojoj nije bilo slučajeva ove bolesti?

- Može. U 80 odsto slučajeva VHL je nasledna bolest od oca ili majke. Međutim, u nekih 20 odsto slučajeva pacijenti su prvi u svojoj porodici i tada promena u VHL genu nastaje ili neposredno pre oplođenja jajne ćelije ili tokom oplođenja, taj pacijent je prva osoba u svojoj porodici sa VHL i može ovu bolest da prenese na potomstvo - objašnjava doktor.

Terapija za 9 pacijenata sa VHL sindromom će se, kako nam je rekao dr Ilić, za sada primenjivati preko Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kao referentnog centra za lečenje pacijenata sa naslednim kancerskim sindromima.

(eKlinika)