Neuroendokrini tumori (NET) predstavljaju grupu retkih tumora koji se razvijaju iz ćelija difuznog neuroendokrinog sistema. Mogu da nastanu u gotovo svim organima, odnosno delovima tela, ali se najčešće javljaju u digestivnom sistemu i u plućima.
Neuroendokrini tumori mogu da zahvate bilo koji organ, ali postoje tipovi koje se javljaju češće
Neuroendokrini tumori čine manje od 1 odsto svih maligniteta. Ali, oni su u najvećem porastu kada je reč o onkološkim bolestima. Podaci iz velikih registara ukazuju da je njihova učestalost od 2003. godine porasla gotovo tri puta: sa oko 2,5 slučajeva na 100.000 stanovnika na 7/100000. Dr Valentina Elezović Kovačević, specijalista interne medicine sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKSC objašnjava to boljim prepoznavanjem bolesti, razvojem dijagnostičkih metoda koje doprinose ranijem otkrivanju, kao i porastu svesti o specifičnosti ove vrste tumora.
– Neuroendokrine ćelije se nalaze u svim sistemima ljudskog tela, što praktično znači da ovi retki tumori mogu da se razviju bilo gde u organizmu. Organi koji su najčešće zahvaćeni neuroendokrinim tumorima su pankreas, pluća, tanko i debelo crevo… Postoje i neuroendokrini tumori nepoznatog primarnog porekla. U tom slučaju reč je o tumorima koji se primarno prezentuju ili otkriju kao metastaze još uvek neotkrivenog primarnog karcinoma – kaže dr Elezović Kovačević za eKlinika portal.
Uticaj koji na organe imaju neuroendokrini tumori zavisi od vrste i agresivnosti
U zavisnosti od veličine tumora i toka bolesti, neuroendokrini tumori mogu da imaju različit uticaj na organ u kome su se razvili. Na primer, može da dođe do krvarenja u crevima, ali to i ne mora da bude slučaj. Agresivne forme ponekad se prošire i na udaljene organe, najčešće jetru, limfne čvorove i kosti. NET l mogu da sekretuju hormonske supstance koje deluju na telo u celini, pa se kod jednog broja obolelih ispoljavaju kao „karcinoidni sindrom“. Karcinoidni sindrom je skup različitih simptoma koje takođe mogu, a i ne moraju da se jave istovremeno.
Koje simptome daju neuroendokrini tumori i zašto se često ne otkriju godinama
Prema rečima dr Elezović Kovačević, pojedine vrste NET su asimptomatske, bez ikakve kliničke slike. Neuroedokrini tumori su spororastući, imaju indolentan klinički tok. Često se otkrivaju i nakon više godina, pa se uglavnom zbog toga i kasni sa dijagnozom. Ako postoje simptomi, često su „maskirani“, poput sindroma iritabilnih creva i zapaljenskih bolesti (Kronova bolest i ulcerozni kolitis), alergije na hranu, gastritisa i ulkusne bolesti (čira), astme, menopauze ili psihičkih poteškoća. Dakle, nespecifični su.
– Kada postoje kliničke manifestacije, one se često javljaju u vidu crvenila lica i gornjeg dela trupa). Takvi naleti budu blagi, pa ih pacijenti ponekad i ne primete. Bol u trbuhu može biti i hroničan i povremen, tup ili sa grčevima, i ne prolazi kada dođe do defekacije. Ređe se javlja otežano disanje, edemi na nogama, grčevi u mišićima, ljubičasta boja kože i prošireni kapilari. Proliv takođe može da bude hroničan ili povremen, prisutan čak iako se ne unosi hrana, vodenast, i bez efekta lekova za dijareju. Pacijent može čak i godinama da oseća neke nespecifične simptome sa kojima se često saživi. NET pankreasa mogu da se ispolje različito: uz bol u gornjem delu stomaka i povremene padove nivoa šećera u krvi, slabost, vrtoglavicu, obilne vodenaste prolive, čir na želucu, šećernu bolest, svrab – navodi sagovornica našeg portala.
Kako se otkrivaju neuroendokrini tumori
Zbog sporog toka bolesti i nespecifičnih simptoma, znatan slučajeva NET biva otkriven tek u poodmaklom stadijumu, sa već postojećim metastazama. Najčešće se otkrivaju pri rutinskim dijagnostičkim procedurama (ultrazvuk, endoskopija…) kada postoje klinički simptomi ili kao već raširena metastatska bolest u jetri.
– Ukoliko postoji sumnja na naslednu predisponiranost, možemo uraditi genetsku analizu. Ako se bolest pronađe kod jednog pacijenta, radimo analizu za čitavu porodicu, odnosno zdrave članove. To je veoma značajno za praćenje i rano otkrivanje. Ako se NET otkriju u ranoj fazi, često je moguće hirurško lečenje, uz naknadne redovne kontrole. Neophodno je sagledati kompletnu kliničku sliku i stanje pacijenta, da bi se izbeglo zaključivanje na osnovu rezultata koji nekada mogu da budu „lažni“ – istakla je u razgovoru za eKlinika portal dr Valentina Elezović Kovačević, specijalista interne medicine sa Odeljenja za endokrine tumore i nasledne kancerske sindrome Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKSC.
„Iako se određene maligne bolesti smatraju retkim, one čine svakodnevnicu značajnog broja ljudi“
„Borimo se protiv izolacije obolelih, ilustrujući nepredvidljivu prirodu bolesti koja može da ugrozi bilo čiji život!“ Ovu rečenicu čuli smo na otvaranju izložbe fotografija „Redak znači vredan“, kojom je obeležen Svetski dan neuroendokrinih tumora (NET) u organizaciji Udruženja pacijenata sa retkim tumorima.
Najavljen je i dolazak imunoterapije kao najsavremenijeg oblika lečenja, koji će u Srbiji postati dostupan za jedan od retkih neuroendokrinih tumora kože, karcinom Merkelovih ćelija.
Deo izložbe „Redak znači vredan“ Foto: Udruženje pacijenata sa retkim tumorima
Imunoterapija je najsavremenija terapija za lečenje metastatskih oblika karcinoma za koju su naučnici dobili Nobelovu nagradu. Dolaskom imunoterapije, sigurno će se promeniti mnogi životi, rečeno je na izložbi koja će biti otvorena do 14. novembra u holu TC Delta City. Izložba prikazuje svakodnevni život deset pacijenata iz Srbije kojima je dijagnostikovana ova vrsta tumora. Cilj je skretanje pažnje javnosti na potrebu bolje dijagnostike, praćenja i dostupnije terapije za što veći broj obolelih.
