U prvom kliničkom ispitivanju nova ćelijska terapija značajno smanjila teški reumatoidni artritis

Imunoterapije poput CAR T-ćelijske terapije prvenstveno se koriste za lečenje raka. U budućnosti, ove peronalizovane terapije - (kreirane za svakog pacijenta posebno - i proizvedene od sopstvenih imunih ćelija pacijenata, mogle bi da pomognu i u lečenju autoimunih bolesti, utvrdili su naučnici. Šest pacijenata, sa posebno teškim reumatoidnim artritisom, sada je primilo ovaj tretman u Charité - Universitätsmedizin Berlin.

Reumatoidni artritis, odnosno aktivnost bolesti  značajno se smanjila 

U časopisu Nature Medicine, naučnici su objavili rezultate prvog kliničkog ispitivanja na svetu u kom je T-ćelijska terapija sa himernim antigenskim receptorom (CAR T), prvenstveno razvijena za borbu protiv raka, primenjena na pacijentima sa teškim oblikom reumatoidnog artritisa. Rezultati prve faze studije COMPARE pokazalo je da se aktivnost bolesti značajno smanjila kod svih učesnika, a do kraja perioda posmatranja, trojici pacijenata više nisu bili potrebni nikakvi lekovi za reumatoidni artritis.

Preporučujemo

Zašto postojeći lekovi nisu dovoljni?

Reumatoidni artritis je hronična bolest u kojoj imuni sistem greškom napada sopstvene zglobove. Dosadašnje terapije uglavnom služe za doživotno suzbijanje upala, ali ne leče sam uzrok stanja i nose brojne neželjene efekte.

Kod najtežih pacijenata (refraktornih na lečenje), upalu iznova pokreću takozvane B-ćelije patološke memorije. Ove ćelije se skrivaju duboko u limfnim čvorovima, koštanoj srži i zglobnom tkivu, gde neprestano proizvode štetna autoantitela koja napadaju sopstveni organizam.

Kako CAR T-ćelije deluju kao „molekularni senzor“?

CAR T-ćelijska terapija funkcioniše po principu potpunog imunološkog „resetovanja“:

- iz krvi pacijenta uzimaju se T-ćelije (prirodni borci imuniteta) i u laboratoriji genetski opremaju veštačkim receptorom (CAR)

- ovaj receptor deluje kao senzor podešen da prepozna molekul CD19 - specifičnu „oznaku sa imenom“ koju na svojoj površini nose narušene B-ćelije

- nakon kratke pripremne hemoterapije koja pravi prostor u imunom sistemu, pacijentu se infuzijom vraćaju njegove preuređene ćelije

- dalje se dešava napad na „skrivene rezervoare“ jer CAR T-ćelije ulaze duboko u tkiva zglobova i koštane srži, traže i eliminišu sve CD19-pozitivne B-ćelije koje uzrokuju bolest.

- Kada se sistem B-ćelija kasnije oporavio, vratile su se pretežno „naivne” B-ćelije koje još nisu bile oblikovane bolešću. Autoantitela usmerena protiv sopstvenog tkiva više nisu bila detektujuća, što ukazuje na to da lečenje zaista resetuje patološku imunološku memoriju - objašnjava glavni autor studije prof. dr David Simon, sa Charité's Department of Rheumatology and Clinical Immunology.

Pritom, zaštitna memorijska antitela stečena ranijim vakcinacijama (na primer, protiv tetanusa ili varičela) ostala su očuvana.

Podaci o bezbednosti su ohrabrujući

U studiji je učestvovalo šest pacijenata - tri muškarca i tri žene, starosti od 31 do 69 godina, koji su tokom protekle decenije bezuspešno primili i do osam različitih ciljanih ili bioloških terapija. Kod svih šestoro pacijenata zabeležen je pad upalnih procesa i autoantitela, a tri pacijenta su ostvarila dugotrajnu remisiju bez potrebe za lekovima.

Što se tiče bezbednosti, zabeležen je samo privremeni, blag do umeren sindrom oslobađanja citokina (CRS) koji se lako kontrolisao. Takođe, nije bilo ni teških neuroloških nuspojava niti ozbiljnih infekcija.

Koautor studije prof. Gerhard Krönke sa Charité's Department of Rheumatology and Clinical Immunology naglašava značaj ovog uspeha kao posebno izvanredno s obzirom na to da nijedan od uspostavljenih tretmana ranije nije bio u stanju da adekvatno ublaži njihove simptome.

- Podaci o bezbednosti koje smo do sada dobili veoma su ohrabrujući. Nije bilo teških neuroloških komplikacija, a reakcije su bile blage i lako podnošljive - dodaje dr Marie Luise Hütter-Krönke, medikalni direktor Hematology Early Clinical Trial Unit na Charité's Department of Hematology, Oncology and Cancer Immunology.

U daljem istraživanju biće uključeno još 10 pacijenata

Iako su rezultati revolucionarni, naučnici napominju da je terapija i dalje u eksperimentalnoj fazi. Kod jednog pacijenta bolest se vratila nakon početnog poboljšanja, a dugoročni efekti na imuni sistem tek treba da se prate.

U sledećoj fazi ispitivanja biće uključeno još 10 pacijenata, a CAR T-terapija direktno će se porediti sa trenutno najboljim odobrenim lekovima za B-ćelije. Ako se uspeh potvrdi, ova metoda mogla bi da postane standardna opcija za pacijente sa najtežim oblicima reumatoidnog artritisa i drugih autoimunih oboljenja.

(eKlinika.rs)