Stres i nasilje u detinjstvu i u ranoj mladosti povećava rizik od razvoja endometrioze

Obimna studija švedskog Karolinska Institutet i istraživanje Yale University objavljeno u časopisu JAMA Psychiatry potvrdilo je direktnu vezu između stresnih i nasilnih događaja u detinjstvu i kasnije dijagnoze endometrioze. Istraživanje je pokazalo dvostruko veći rizik od razvoja endometrioze kod žena koje su u detinjstvu bile izložene fizičkom, emocionalnom ili seksualnom zlostavljanju (ili nasilju u porodici), a kumulativni efekat pokazuje da što je više stresnih okolnosti prisutno u odrastanju (razvod roditelja, finansijska nestabilnost, bolest u porodici), to je rizik veći - žene sa 5 ili više nepovoljnih iskustava imaju oko 60 odsto veći rizik.

Šta je endometrioza?

Endometrioza je hronična bolest kod koje tkivo slično sluzokoži materice, odnosno endometrijumu, raste izvan materice. Najčešće se pojavljuje u području karlice, gde može da zahvati trbušnu maramicu, jajnike, jajovode, mokraćnu bešiku ili crevo. Budući da endometriotične lezije reaguju na polne hormone, mogu da uzrokuju upalu i bol, a s vremenom može da se razvije ožiljno tkivo i priraslice koje mogu povezivati susedne organe. Bolest je relativno česta, ali njeni uzroci još nisu u potpunosti razjašnjeni. Procenjuje se da endometrioza pogađa jednu od 10 žena. Uprkos tome, dijagnoza se često postavlja godinama nakon pojave simptoma.

Preporučujemo

Nasilje u detinjstvu povezano s dvostruko većim rizikom

Istraživanje švedskog Karolinska Institutet, objavljeno u časopisu Human Reproduction, ukazuje na još jedan mogući faktor koji se dovodi u vezu sa endometriozom. Istraživanje je obuhvatilo 1,3 miliona žena rođenih u Švedskoj između 1974. i 2001. godine. Među njima je 24.311 žena imalo dijagnostikovanu endometriozu.

Istraživači su pomoću švedskih zdravstvenih i drugih nacionalnih registara pratili različite nepovoljne okolnosti kojima su žene bile izložene tokom detinjstva. Među njima su bili izloženost nasilju ili nasilju kojem su bili izloženi roditelji, psihijatrijski poremećaji i poremećaji u vezi sa upotrebom psihoaktivnih supstanci kod roditelja, roditeljske intelektualne teškoće, finansijske poteškoće, smrt člana porodice, razdvajanje roditelja, nestabilni stambeni uslovi, odrastanje uz tinejdžerskog roditelja te intervencije socijalne zaštite.

Rezultati su pokazali da su žene, koje su tokom detinjstva doživele bilo koju od posmatranih nepovoljnih okolnosti, imale približno 20 odsto veći rizik da će kasnije u životu dobiti endometriozu, u poređenju sa ženama koje nisu imale takva iskustva. Izuzetak je bila smrt člana porodice, za koju nije pronađena veza s povećanim rizikom.

Žene izložene nasilju imale dvostruko veći rizik od razvoja endometrioze

Pojedine okolnosti bile su dovođene u vezu sa većim rizikom. Kod žena koje su bile izložene nasilju rizik od razvoja endometrioze kasnije u životu bio je više nego dvostruko veći. Osim toga, pokazalo se da se rizik povećavao s brojem nepovoljnih iskustava. Žene koje su tokom detinjstva doživele pet ili više takvih iskustava imale su oko 60 procenata veći rizik od dijagnoze endometrioze.

Marika Rostvall, doktorandkinja epidemiologije endometrioze na Odeljenju za globalno javno zdravlje Karolinska Institutet i glavna autorka istraživanja, izdvojila je kao  zanimljivo i to što su s većim rizikom bile i okolnosti, koje se možda ne bi nužno doživele kao traumatične. Među njima su, na primer,često seljenje, odnosno nestabilni stambeni uslovi, ili razvod roditelja.

Koja je veza između stresa i endometrioze?

Kako bi rana izloženost stresu mogla da bude u vezi sa endometriozom? Istraživači navode dve moguće poveznice. Jedna je da stres tokom detinjstva može uticati na imunološki sistem i njegovu sposobnost uklanjanja endometrioznog tkiva. Druga je da trauma može da promeni osetljivost na bol, zbog čega osoba može da oseća jaču bol te će verovatnije potražiti lekarsku pomoć i dobiti dijagnozu endometrioze.

Endometrioza nije samo posledica psihičkog stanja

Spomenuto švedsko istraživanje doprinosi razumevanju složenog odnosa između psihičkog i telesnog zdravlja, ali ne znači da je endometrioza psihosomatska bolest niti da trauma mora prethoditi njenom razvoju.

Dr Hugh Taylor, profesor i šef odeljenja za akušerstvo, ginekologiju i reproduktivne nauke na Yale School of Medicine, navodi da kod endometrioze postoji genetska predispozicija, ali važnu ulogu imaju i faktori okruženja te se rizik okvirno može posmatrati kao kombinacija genetskih uticaja i uticaja okruženja.

Dr Taylor je učestvovao u drugom istraživanju, objavljenom u časopisu JAMA Psychiatry, koje je proučavalo vezu traumatskih iskustava i stresnih događaja s endometriozom. Istraživanje je obuhvatilo iskustva iz detinjstva i odrasle dobi, uključujući fizičko i seksualno zlostavljanje u detinjstvu, svedočenje iznenadnoj smrti, životno ugrožavajuću dijagnozu i seksualni napad u odrasloj dobi. Žene s endometriozom češće su prijavljivale različite vrste traumatskih iskustava nego žene bez bolesti.

Prema dr Tayloru, odnos bi mogao da bude dvosmeran - endometrioza može da utiče na mozak i psihičko zdravlje, dok bi iskustva koja utiču na mentalno zdravlje mogla da budu u vezi sa pojavom endometrioze. Ipak, tačan način na koji su te pojave povezane još nije poznat.

Rezultati ovih istraživanja dodatno podržavaju potrebu za proučavanjem veze iskustava iz ranog života i endometrioze. Istraživači se nadaju da će ovakva istraživanja podstaći veći naglasak na stvaranju sigurnih uslova za odrastanje dece i podršci deci i roditeljima.

(eKlinika.rs)