Zašto nas savremeni život iscrpljuje čak i kada „ništa posebno“ nismo radili

Stalno smo dostupni, okruženi informacijama i izloženi tuđim uspesima. Naučnici smatraju da naš um jednostavno nije imao vremena da se prilagodi životu koji se menja neverovatnom brzinom. Da li se sećate dana u kojem niste žurili, proveravali telefon, razmišljali o obavezama i imali osećaj da negde kasnite? Za mnoge je takav dan postao prava retkost.

Čim otvorimo oči, dočekaju nas poruke, mejlovi, vesti i podsetnici. Dok pijemo prvu kafu, već znamo ko je dobio unapređenje, otputovao na more, kupio stan ili počeo da vežba. Još nismo ni izašli iz kuće, a već imamo osećaj da svi nešto postižu, dok mi zaostajemo. Ako vam je ovakav ritam postao previše naporan, možda problem nije samo u vašoj organizaciji. Naučnici  smatraju da postoji veliki nesklad između života za koji su se ljudsko telo i um razvijali i sveta u kojem danas pokušavamo da funkcionišemo.

Naš um nije stvoren za poređenje sa hiljadama ljudi

Čovek se najveći deo svoje istorije kretao u malim zajednicama, među ljudima koje je poznavao. Opasnosti su uglavnom bile neposredne i jasne, a društveni odnosi mnogo pregledniji. Danas živimo među velikim brojem ljudi, neprestano smo povezani i svakodnevno primamo više informacija nego što su naši preci mogli da dobiju tokom dugog perioda. Istovremeno se ne poredimo samo sa rođacima, prijateljima i kolegama, već i sa poznatim ljudima, influenserima i potpunim strancima.

Na društvenim mrežama, naravno, ne gledamo čitav njihov život. Vidimo pažljivo izabrane trenutke: putovanja, uspehe, nasmejanu porodicu, savršen obrok i telo bez mane. Iako znamo da to nije cela priča, lako počinjemo da se pitamo zašto naš život ne izgleda tako.

– Takmičenje nije novo, ali savremeni život može da učini da ono deluje neprekidno – objašnjava psiholog Hose Jong sa Univerziteta Džejms Kuk u Singapuru.

Zašto telo reaguje kao da opasnost nikada ne prolazi

Naučnici ovaj problem nazivaju evolucionim neskladom. Najjednostavnije rečeno, mehanizmi koji su nekada pomagali čoveku da preživi danas moraju da se snalaze u okolnostima za koje nisu bili pripremljeni.

Naš odgovor na stres odlično funkcioniše kada treba brzo da reagujemo na neposrednu opasnost. Savremene brige su drugačije. Troškovi života, nesigurnost na poslu, bolesti, ratovi, klimatske promene, posledice pandemije i razvoj veštačke inteligencije nemaju jasno određen početak i kraj.

Čak i kada smo bezbedni u svojoj kući, vesti o novim krizama neprestano stižu do nas. Mozak zato može da ostane u stanju pripravnosti, kao da svakog trenutka treba nešto da rešimo, sprečimo ili negde hitno stignemo. Nije onda čudno što se mnogi bude umorni, teško se opuštaju ili imaju osećaj da ni vikend nije dovoljan za pravi odmor.

Nije svaki stres dokaz da smo slabi

Kada je neko iscrpljen, usamljen ili anksiozan, obično dobije savet da bude bolje organizovan, manje koristi telefon, više vežba i nauči da se nosi sa stresom. Takvi saveti mogu biti korisni, ali ne objašnjavaju ceo problem.

Autori rada smatraju da stres i usamljenost ne bi trebalo posmatrati samo kao lični neuspeh. Okruženje u kojem živimo neprestano traži našu pažnju, podstiče poređenje i ostavlja utisak da nikada nismo uradili dovoljno.

Zbog toga rešenje nije samo u tome da pojedinac postane „otporniji“. Važno je i kako su uređeni gradovi, radna mesta, zajednice i digitalne platforme. Više zelenih površina, mesta na kojima ljudi mogu da se povežu i internet sadržaji koji manje podstiču nadmetanje mogli bi da doprinesu osećaju sigurnosti i pripadnosti.

To ne znači da treba da odbacimo tehnologiju ili da se vratimo životu iz prošlosti. Potrebno je da savremeni svet oblikujemo tako da više odgovara stvarnim ljudskim potrebama.

Naučnici još proveravaju ovu hipotezu

Važno je naglasiti da istraživači nisu sproveli novi eksperiment kojim bi dokazali da savremeni život direktno izaziva anksioznost, usamljenost ili depresiju. U pitanju je pregled ranijih istraživanja i nova teorijska hipoteza nazvana hipoteza socijalnog evolucionog nesklada i kompeticije.

Na mentalno zdravlje utiču genetika, fizičko zdravlje, porodični odnosi, finansijska sigurnost, životna iskustva i mnogi drugi faktori. Zato se ne može tvrditi da su društvene mreže, veliki gradovi ili savremeni način života jedini uzrok psihičkih teškoća.

Ipak, ova ideja može da nam pomogne da na sopstvenu iscrpljenost pogledamo drugačije. Ako vam je ponekad svega previše, to ne znači automatski da ste slabi, nesposobni ili nedovoljno organizovani. Moguće je da vaš um samo pokušava da se snađe u svetu koji od njega svakog dana traži više pažnje, poređenja i prilagođavanja nego ikada ranije.

(eKlinika.rs)