Šta možeš danas, ostavi za prekosutra: Psihoterapeut o perfekcionizmu i stresu kao uzrocima prokrastinacije

”Šta možeš da uradiš danas, ne ostavljaj za sutra“, kaže narodna poslovica. Međutim, mnogi ljudi ono što mogu da urade danas odlože i za prekosutra, sedam ili mesec dana. Mada smo svesni da odlaganje nije korisno, ono je čest oblik našeg ponašanja.

Zašto odlažemo obaveze i situacije? 

U razgovoru za eKlinika portal, psihoterepeut Jasenka Jugović navodi da ljudi obično izbegavaju različite situacije i aktivnosti koje procenju kao nelagodne, dosadne ili naporne, odnosno sve ono što nam remeti trenutno ili buduće uživanje:

- Odlažemo svakodnevne obaveze (usisavanje, pranje sudova, odlazak u prodavnicu..), pa do učenja, fizičke aktivnosti, aktivnosti vezanih za posao ili odlazak kod lekara. Povremeno odlaganje obaveza je sasvim prirodno i očekivano, međutim, kada to postane ustaljeni obrazac ponašanja i značajno remeti svakodnevno funkcionisanje, govorimo o problemu prokrastinacije.

Šta je prokrastinacija i zašto izaziva trenutno olakšanje?

Prema rečima naše sagovornice, bračnog i porodičnog psihoterapeuta, prokrastinacija je navika beskorisnog odlaganja ili odugovlačenja izvršavanja određenih zadataka ili obaveza, često uprkos svesnom prepoznavanju negativnih posledice tog odlaganja. Osobe sklone prokrastinaciji odlažu neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomere za - sutra.

- Na taj način osoba ne samo da ne rešava probleme i ne završava poslove već stvara sebi dodatni problem - dodatnu neprijatnost koja je posledica dugotrajnog odlaganja. Ljudi odlažu zadatke ne zato što ne znaju da organizuju vreme, već zato što pokušavaju da izbegnu neprijatne emocije, stres, dosadu ili anksioznost koje određeni zadatak izaziva. Oni polaze od uverenja da je bolje izbeći nego se suočiti sa neprijatnim obavezama i iluzije da će neprijatnosti koje su danas odložene, sutra biti manje neprijatne. Prokrastinacija, dakle, postaje mehanizam za kratkoročno popravljanje raspoloženja. Svaki put kada osoba odloži izvršenje neke neprijatne aktivnosti ili obaveze, oseća trenutno olakšanje što predstavlja kratkoročno zadovoljstvo. Međutim, dugoročno ima mnogo veću štetu jer ne izvršava obaveze, ne ostvaruje ciljeve i ima osećaj neprijatnosti što to nije uradila - opisuje Jugović.

Uticaj frustracije, stresa i perfekcionizma na prokrastinaciju i posledice

Prokastinacija je često uzrokovana niskom tolerancijom na frustraciju, koja polazi od toga da sve što se radi u životu mora biti lako, prijatno i zanimljivo i ako nije tako onda je to nepodnošljivo, navodi psihoterapeut i pojašnjava:

- Svaka aktivnost koja zahteva neko ulaganje napora i savladavanje izvesnih prepreka je užasavajuće i neprihvatljivo. Osim toga, anksioznost, perfekcionizmam, strah od neuspeha, strah od kritike, nesigurnosti u sebe, pasivna agresivnost su takođe razlozi koji pogoduju razvoju prokrastinacije. Hronično odlaganje obaveza dovodi do povećanog pritiska i stresa jer se zadaci nagomilavaju. Povećanje nivoa stresa dovodi do osećaja krivice, samopotuživanja i anksioznosti. Osećaj nesposobnosti i bespomoćnost nošenja sa zadacima i gubitak kontrole nad svojim životom vrlo često za posledicu ima gubitak samopouzdanja. Osim toga, dolazi do problema u međuljudskim odnosima, smanjenja produktivnosti u radu i loše radne reputacije. Ta osećanja dodatno pojačavaju neprijatnost u vezi sa aktivnostima koje odlažu, što vodi učvršćivanju izbegavajućeg ponašanja.

Suočavanje sa problemom i izbegavanje primamljivih sadržaja

Jasenka Jugović kaže da je za suočavanje sa prokrastinacijom važno razvijanje svesti o ovom obrascu ponašanja, prepoznavanje ličnih okidača koji dovode do prokrastinacije, postavljanje realnih ciljeva, usvajanje efikasnih strategija upravljanja vremenom i emocionalnom inteligencijom. Ona savetuje:

- Izradite detaljan plan rada s rokovima za svaki deo posla koji morate da obavite. Učinite li to, osećaćete približavanje svakog pojedinačnog roka, što će vam ubrizgati adrenalin potreban za motivaciju. Jedan od uzroka otezanja je procena da je posao preopširan. Usitnite ga i posvetite se svakom delu zasebno, jednom po jednom. Ako i dalje imate želju za odugovlačenjem, usitnite posao na još sitnije delove. Uskoro ćete zaključiti da je svaki od tako malih poslova jednostavan pa ćete ga poželeti obaviti odmah. Kad ste se obračunali s prvim delom, prebacite se na drugi, sve do kraja. Ako redovno odugovlačite, možda je to zato što vam je to lako zbog brojnih zanimacija koje vam odvlače pažnju. Odložite telefon, daljinski upravljač i novine izvan dohvata ruke, preselite oznake za primamljive internetske stranice u mapu koja vam nije odmah dostupna, ne otvarajte Facebook ni YouTube.

Perfekcionizam: Motivacija ili kočnica? 

Čekate li idealan trenutak da se latite nekog posla? Smatrate da sad nije pravo vreme zbog bar tri razloga? Znajte da možda nikad neće kucnuti idealan trenutak i da nijedan neće biti pogodniji od sadašnjeg.

Vrlo malom broju ljudi se sve savršeno poklopi, a većina perfekcionista nikad ne postigne ništa, slikovito ilustruje naša sagovornica:

- Neka vam "dovoljno dobro" bude - dovoljno. Različita okruženja različito utiču na motivaciju i produktivnost. Možda će biti dovoljno uvesti promene u radne prostorije ili će biti potrebno preseliti se u drugu radnu sredinu, neku koja će vas jače motivisati za rad. Ako ne možete da se naterate da radite kod kuće, idite u kancelariju ili bibilioteku gde vam pažnju neće biti zaokupljena kućnom atmosferom.

Osvešćavanje loših efekata i sagledavanje koristi: Oprostite sebi dosadašnju prokrastinaciju

Sagovornica našeg portala savetuje još modela ponašanja, koji će biti delotvorni u savladavanju prokrastinacije:

- Osvestite posledice ako ne obavite posao na vreme ili ga uopšte ne obavite. Ako ne učite, pašćete na ispitu. Ne pripremite li prezentaciju, ispašćete smešni i neprofesionalni pred nadređenima i klijentima. Ne odnesete li računar na servis, neće vam biti popravljen. Zatim zamislite povoljne ishode pravovremeno obavljenog posla. Nakon što nekoliko puta stvari obavite na vreme, postaćete „zavisni“ od tog sjajnog osećaja. Družite se s ljudima od akcije, s onima koji uspeh očito nisu postigli odlaganjem. Pitajte ih kako oni uspevaju da svoje obaveze završe na vreme. Čitajte o uspešnim ljudima i pustite da vas njihova dinamičnost nadahne na akciju - kaže Jasenka Jugović, bračni i porodični psihoterapeut.

Na kraju ili, još bolje - na početku, zaključuje:

- Poželjno je da oprostite sebi zbog pređašnjeg „gubljenja vremena“. Uspete li sami sebi oprostiti, ublažićete bolne emocije vezane uz sledeće zadatke i viđenje sebe kao neproduktivne osobe. Suočite se sa strahom od neuspeha i prihvatite da ne mora sve da bude savršeno.

(eKlinika.rs)