„Onlajn“ modus rada je pandemija covid 19 kao izazov za svet u globalu stavila u prvi plan, a mnogi poslodavci i radnici primenjuju ga i dalje. Kao i svaka druga okolnost ili životni ambijent, i rad od kuće ili sa bilo kod drugog mesta ima svoju socijalnu i psihološku dimenziju.
Koje komponente čine „onlajn“ rad poželjnim
Statistike kažu da je ključna stvar povezana sa „onlajn“ radom poverenje, pre svega onog koje poslodavac ima za zaposlenu osobu. Naime, kada su ljudi na vodećim pozicijama voljni da ulože vreme za procenu, adekvatno sagledaju učinak i kada za to postoji mogućnost nagrade za zaposlenog, korist je višestruka. Ona postoji za sistem i za pojedinca, kome je možda tako iz bilo kog razloga komfornije. Kada je čovek u povećanom komforu, trebalo bi da može i da pruži više u izvršavanju radnih zadataka.
Psiholozi ističu još neke važne komponente da bi virtuelno obavljanje posla bilo svrsishodno: odgovornost, osećaj za kolektiv i zajedničke ciljeve. Na kraju, tu je i psihološko zadovoljstvo jer ćete tako najverovatnije imati više vremena za sebe.
Poverenje i „onlajn“ rad
Samo zato što kažete da bi rad na daljinu mogao da vas učini produktivnijim, ne znači automatski da će vam menadžer verovati. U stvari, studije pokazuju da je poverenje generalno teže formirati a u nekim slučajevima i održati kada se radi od kuće.
Menadžeri su često nepoverljivi jer nadređeni od njih zahtevaju rezultate, a fizičko odsustvo sa posla bilo kog radnika može ih učiniti nervoznijim. Moraće da ulože dodatno vreme da optimizuju radne zadatke i da iskontrolišu njihovo obavljanje. Sa druge strane, ni to što ste prisutni na poslu ne mora da znači da ste produktivni. Nije lako, mora se priznati. Vrednovanje rezultata rada danas je uz jurenje rokova često maratonska trka sa preponama.
Dodajmo i podatak da je prema istraživanjima Stanford University u Americi igranje golfa tokom radne nedelje višestruko uvećano razvitkom aplikacija koje nude mogućnost da se fingira boravak na poslu (više od 100 odsto).
Verujem – ne verujem?
U kom paradoksu se najčešće nalaze rukovodioci i šefovi u određivanju pravila rada i očekivanju potencijalnih rezultata onlajn režima?
Samo naizgled je prosto. Zaposleni koji su manje motivisani za produktivan rad i u prostorijama preduzeća, najverovatnije će „onlajn“ rad prihvatiti kao još jednu šansu da rade što manje, s tim što im sada nadređeni neće biti „nad glavom“. Očekivati da će se oni kod kuće pretvoriti u „mašine za rad“ prilično je nerealno.
Međutim, postoje ljudi kojima smeta buka, užurbanost kancelarije, dovikivanje. Takvima je razumno dati šansu. Ne smemo zaboraviti ni kategoriju ljudi kojima je kod kuće bučnije i neudobnije za rad zbog dece, kućnih ljubimaca, okruženja. Kod takvih je, na primer, pandemija izazvala veliko psihičko opterećenje jer nisu mogli lako da se nose sa radnim zadacima.
Ljudima koji uspešno glume i na poslu i od kuće da rade, virtuelna opcija u tome pomaže. Sastanci na platformama su odlična prilika za performans onih koji i baš ne vole da rade. Ali, oni će pre svih iskoristiti svaku priliku da fingiraju vođenje glavne reči na virtuelnim konferencijama ili kolegijumima.
Ipak se sve, kažu psiholozi, na kraju svede na poverenje.
Onlajn rad: veća šteta nego korist?
Istraživanja pokazuju da rad na daljinu može da smanji formalnu komunikaciju između zaposlenih i rukovodilaca. Može i da poveća pristrasnost u komunikaciji i tumačenju rezultata. Kao i u običnom životu, kada nema komunikacije slede nesporazumi.
Rad na daljinu povećava autonomiju zaposlenih u odnosu na menadžere. Šef može doživeti gubitak kontrole, što se u suštini može osećati i kao gubitak upravljačke moći nad sistemom.
Sa druge strane, ako to potrebe posla zahtevaju, možete čak biti i u češćoj i intenzivnijoj komunikaciji, koja takođe nosi svoje zamke. U njih spada i flert, odnosno razvijanje odnosa koji prekoračuju profesionalnu dimenziju. Granica se lako pređe, pa novija istraživanja donose podatke i o povećanom razvijanju ljubavnih veza koje su posledica onlajn rada između poslodavaca i zaposlenih.
Kako izbeći zamke onlajn rada i održati dobar odnos sa nadređenim
- budite jasni u postavljanju ciljeva i tačni u poštovanju rokova, sugerišite nadređenima da vam nije problem i da vas češće kontrolišu
- često ih obaveštavajte o napretku projekata za koje ste zaduženi, ali ni u tome ne preterujte
- pronađite vremena za ličnu komunikaciju ne samo virtuelno već i uživo
- ne prekidajte vezu sa svojim timom bez obzira da li većina radi onlajn ili iz kancelarije: to što ste fizički udaljeni ne znači da morate biti poslovno ali ni emocionalno nepovezani
- budite otvoreni za promene: ako postoje dokazi koji ukazuju da vas je rad na daljinu doveo do toga da budete manje efikasni nego što ste bili u kancelariji, prihvatite to i ponudite da se vratite: ako niste zadovoljni ni time, vreme je za promenu posla.
Na kraju krajeva, ništa nije bolje i korisnije od iskrenog i otvorenog razgovora sa vašim šefom. Zapamtite: sve je u sticanju i jačanju poverenja, koje može doneti samo korist i vama, i šefu, i sistemu u celini.
