Motivacija je želja da se deluje u službi nekog cilja. To je ključni element u postavljanju i postizanju naših ciljeva. Motivacija je jedna od pokretačkih snaga ljudskog ponašanja. Ona podstiče konkurenciju i društvenu povezanost. Njeno odsustvo može dovesti do mentalnih bolesti kao što je depresija. Motivacija sadrži u sebi želju da se nastavi sa težnjom ka smislu, svrsi i životu vrednom življenja.
Izvori motivacije
Ljudi često imaju više motiva da se upuste u bilo koje ponašanje. Motivacija može biti ekstrinzična, pri čemu je osoba inspirisana spoljnim uticajima – drugim ljudima ili nagradama. Motivacija takođe može biti intrinzična, pri čemu inspiracija dolazi iznutra – želja da se osoba poboljša u određenoj aktivnosti. Unutrašnja motivacija ima tendenciju da tera ljude snažnije, a dostignuća osobu više ispunjavaju.
Jedan okvir koji se koristi za razumevanje motivacije jeste hijerarhija potreba koju je 1943. predložio američki psiholog Abraham Maslow. Maslow kaže da su ljudi inherentno motivisani da sebe poboljšaju i da se kreću ka ispoljavanju svog punog potencijala – samoostvarenju – postepeno se susrećući i zadovoljavajući nekoliko nivoa potreba od najosnovnijih, kao što su hrana i bezbednost, do potreba višeg reda za ljubavlju, pripadanjem i samopoštovanjem.
Na kraju, Maslow je proširio teoriju i uključio potrebu samotranscedencije. To znači da je najveća ljudska potreba, potreba za samoprevazilaženjem: ljudi dostižu vrhunac rasta i razvoja i pronalaze najviši smisao života baveći se stvarima izvan sebe. Iako je univerzalnost teorije Maslowa dovedena u pitanje, mnogi veruju da ona obuhvata fundamentalne istine o ljudskoj motivaciji.
Odakle potiče motivacija
Motivacija može da potiče iz različitih izvora. Ljudi mogu biti motivisani spoljnim podsticajima, kao što je motivacija da rade za nadoknadu, ili unutrašnjim zadovoljstvom, kao što je motivacija za stvaranje umetničkih dela u slobodno vreme. Drugi izvori motivacije uključuju radoznalost, autonomiju, potvrđivanje identiteta i uverenja, stvaranje pozitivne slike o sebi i želja da se izbegnu potencijalni gubici.
Šta je unutrašnja (intrinzična) motivacija
Unutrašnja motivacija je nagon koji dolazi isključivo iznutra, ne zbog neke očekivane nagrade, roka ili spoljnog pritiska. Na primer, ljudi koji su suštinski motivisani da trče to rade jer vole osećaj samog trčanja i to je važan deo njihovog identiteta. Ekstrinzična motivacija može povećati motivaciju tokom kratkog perioda, ali vremenom može da se istroši ili čak da ima nepovoljan efekat. Nasuprot tome, unutrašnja motivacija je moćna, jer je integrisana u identitet i služi kao kontinuirani izvor motivacije.
Šta je spoljašnja (ekstrinzična) motivacija
Ekstrinzična motivacija je bilo koji razlog osim radosti samog obavljanja posla zbog kog neko nešto radi. Sve što je obećano za izvršenje zadatka ili dobijeno kao rezultat izvršenja zadatka ekstrinzični su motivatori. Ekstrinzičnom motivatoru potrebna su tri elementa da bi bio uspešan, navodi u svojim istraživanjima psiholog Victor Vroom: očekivanje (verovanje da će povećani napor dovesti do povećanja učinka), instrumentalnost (verovanje da će bolji učinak biti primećen i nagrađen) i valenca (želja za nagradom koja je obećana).
Kako postaviti i ostvariti ciljeve i povećati motivaciju
Postizanje cilja je proces. I sve komponente tog procesa zaslužuju pažnju kako bi se osigurao uspeh, od postavljanja cilja, preko prevazilaženja prepreka, do održavanja podstreka dok se projekat ne završi.
Neki ljudi mogu da se nađu u potpunoj blokadi zbog nekog projekta, dok drugi možda žele da unesu malo više produktivnosti. Bez obzira na to gde motivacija počinje, uvek postoje načini da je povećate – bilo da je to vaša ili nečija motivacija.
Motivacija za ostvarenje ciljeva u ishrani, vežbanju i finansijama
Neki od najčešćih ciljeva koje ljudi sebi postavljaju – i najčešći ciljevi koje se bore da ostvare – jesu da se zdravije hrane, više vežbaju i uštede više novca. Mnoge zamke mogu da ih spreče da ostvare te ciljeve, ali predviđanje tih izazova može pomoći u postizanju stvarnih promena.
Mnogi se bore da se pridržavaju dijete. Istraživanja sugerišu da ekstrinzični motivatori – da se izbegnu uvredljivi komentari ili uklopimo u odeću – mogu ubrzati proces, ali da je unutrašnja motivacija – interesovanje, uživanje i izazov na putovanju – ključna za održiv, trajni gubitak težine. Unutrašnja motivacija obuhvata kompetencije, autonomiju i srodnost, tako da je korisno 1) odabrati ishranu koja će biti održiva i efikasna, 2) verovati da su dijeta, datum početka i krajnji ciljevi izabrani autonomni, a ne „dodeljeni” od strane drugih i 3 ) naći zajednicu pristalica.
Kako da ostanem motivisan za vežbanje
Postoji nekoliko kreativnih ideja koje treba razmotriti da li je motivacija prepreka vežbanju. Jedna je da proširimo mogućnosti koje imamo: ako nemamo vremena da idemo u teretanu, treba da vežbamo tako što ćemo ići u šetnju, vežbati kod kuće ili gledati video o jogi. Drugi je da vežbanje učinimo prijatnijim, kao što je slušanje audio knjige.
Kako da se motivišem da uštedim novac
Četiri koraka mogu pomoći u negovanju navike štednje novca. Prvi je da se postavi konkretan cilj štednje za fond za hitne slučajeve. Ovaj fokusirani cilj izgradiće navike koje postaju održiva štednja. Drugi je da uštedite nešto svaki dan, čak i ako je to samo nekoliko dinara, jer ponavljanje pomaže u stvaranju navika. Treće, ušteda je vidljiva, bilo proveravanjem štednog računa na internetu ili držanjem gotovine u staklenoj posudi. Četvrto, dosledno trošite manje nego što zarađujete – pored negovanja načina razmišljanja o štednji, važno je promeniti način razmišljanja o potrošnji.
Dobar članak