Ako imate probleme sa motivacijom, niste ispoštovali potrebe i dobro odredili prioritete

Za razliku od dominantnih pravaca u psihologiji poput psihoanalize i bihejviorizma koji su se bavili patološkim obrascima ponašanja, čuveni psiholog Abraham Maslov je želeo da istraži šta ljude čini srećnima i šta rade da bi to postigli

Čuveni psiholog Abraham Maslov (Maslow) uspostavio je poznatu Maslovljevu hijerarhiju potreba, koja je zaživela kao jedna od najpoznatijih teorija motivacije. Prema njoj, naše ponašanje pokreće niz fizioloških i psiholoških potreba, koje se razvijaju od osnovnih ka složenijim.

Teorija hijerarhije potreba: U čemu leži naša motivacija?

Preporučujemo

Abraham Maslov je prvi put predstavio koncept hijerarhije potreba 1943. godine u svom radu „Teorija ljudske motivacije” (A Theory of Human Motivation), a kasnije i u knjizi „Motivacija i ličnost” (Motivation and Personality). Prema tako postavljenoj hijerarhiji, ljudi su motivisani da najpre zadovolje osnovne pre nego što pređu na više, naprednije potrebe.

Za razliku od dominantnih pravaca u psihologiji tog vremena, poput psihoanalize i bihejviorizma, koji su se bavili patološkim obrascima ponašanja, Maslov je želeo da istraži šta ljude čini srećnima i šta rade da bi to postigli.

Kao humanista, Maslov je verovao da ljudi imaju urođenu težnju ka samoostvarenju, odnosno da postanu ono što su sposobni da budu. Međutim, da bi se dostigao ovaj krajnji cilj, moraju se prethodno zadovoljiti brojni osnovniji zahtevi poput potrebe za hranom, sigurnošću, ljubavlju, samopouzdanjem...

Maslov je tvrdio da ove potrebe funkcionišu poput instinkta i imaju ključnu ulogu u motivisanju ponašanja. Postoji pet različitih nivoa u Maslovljevoj hijerarhiji potreba, počevši od najnižeg, a to su fiziološke potrebe.

1. Fiziološke potrebe

Ove potrebe su od vitalnog značaja za opstanak. Uključuju:

• hranu
• vodu
• disanje
• homeostazu (ravnotežu u organizmu)
• sklonište (boravište) i odeću
• seksualnu reprodukciju (neophodnu za opstanak vrste)

2. Potrebe za sigurnošću

Na drugom nivou hijerarhije nalaze se potrebe za sigurnošću i zaštitom. Ove potrebe postaju važne nakon što su osnovne fiziološke potrebe zadovoljene. Ljudi žele kontrolu i red u svojim životima. Primeri ovih potreba uključuju:

• finansijsku sigurnost
• zdravlje i blagostanje
• zaštitu od nesreća i povreda.

Načini zadovoljavanja ovih potreba uključuju: nalaženje posla, osiguranje, štednju, selidbu u sigurnije okruženje. Fiziološke i bezbednosne potrebe zajedno čine tzv. „osnovne potrebe”.

3. Ljubav i pripadanje

Treći nivo uključuje socijalne potrebe, kao što su ljubav, prihvatanje i osećaj pripadnosti. Težnja ka emocionalnim odnosima motiviše ponašanje. Primeri koji zadovoljavaju ovu potrebu jesu:

• prijateljstva
• romantični odnosi
• porodične veze
• društvene i zajedničke grupe
• verske zajednice.

Uspostavljanje i održavanje ličnih odnosa od ključne je važnosti za izbegavanje usamljenosti, depresije i anksioznosti.

4. Potreba za poštovanjem

Na četvrtom nivou nalazi potreba za samopoštovanjem i uvažavanjem. Kada su prethodni nivoi zadovoljeni, ove potrebe postaju dominantne. Ljudi žele da budu cenjeni, da im se priznaju postignuća i da osećaju smisao lične vrednosti. Primeri su:

• samopouzdanje
• poštovanje od strane drugih
• postignuća i priznanja
• učešće u profesionalnim, akademskim, sportskim ili umetničkim aktivnostima.

Osobe koje zadovolje ovu potrebu razvijaju osećaj kompetentnosti i sigurnosti. One koje to ne uspevaju često razvijaju osećaj inferiornosti. Navedene potrebe, zajedno sa socijalnim, čine takozvane „psihološke potrebe” u hijerarhiji.

5. Potrebe za samoostvarenjem

Na vrhu hijerarhije nalazi se potreba za samoostvarenjem. Ljudi koji su samoostvareni jesu i :

• svesni sebe
• usmereni na lični rast
• ne zavise od mišljenja drugih
• teže ostvarivanju svog punog potencijala

Maslov je to opisao rečima:

„Ono što čovek može da bude, on mora da bude.”

Samoostvarenje uključuje potpunu upotrebu i razvijanje svojih talenata, potencijala i sposobnosti.

Napredovanje kroz piramidu potreba

Maslovljeva hijerarhija se često prikazuje kao piramida. Donji nivoi obuhvataju najosnovnije potrebe, dok se složenije potrebe nalaze na vrhu.

Kada se zadovolje osnovne potrebe, ljudi se kreću ka višim nivoima. Na vrhu su psihološke i socijalne potrebe. Maslov, kao i Karl Rodžers, isticao je značaj ličnog razvoja i samoostvarenja i zrazlikovao potrebe oskudice i potrebe rasta:

• Potrebe oskudice (deficiency needs): Fiziološke, sigurnosne, socijalne i potrebe za poštovanjem. Nastaju usled nedostatka nečega. Njihovo zadovoljenje je neophodno kako bi se izbegle negativne posledice.
• Potrebe rasta (growth needs): Samoostvarenje i druge više potrebe. Ne proizlaze iz nedostatka, već iz unutrašnje težnje za razvojem.

Maslov je naglašavao da redosled zadovoljavanja potreba ne mora biti striktno linearan. Kod nekih pojedinaca, kreativno izražavanje može biti važnije od hrane ili sigurnosti.

Kritike Maslovljeve teorije

Teorija je stekla veliku popularnost, naročito u obrazovanju i poslovanju, ali nije prošla bez kritika.

Nema dokaza o strogoj hijerarhiji, tvrde Wahba i Bridwell (Baruch College), koji su utvrdili da ima malo dokaza za Maslovljev predloženi redosled potreba i još manje za njihovu hijerarhijsku prirodu.

Teško je testirati teoriju, dodali su i drugi kritičari, uz navode da je Maslovljeva definicija samoostvarenja naučno teško proverljiva. Njegovi uzorci su bili ograničeni na poznanike i biografije slavnih koje je subjektivno smatrao samoostvarenim.

Novije kritike navode i da je Maslov bio inspirisan verovanjima naroda Crnog stopala (Blackfoot Nation), čije koncepte nije adekvatno priznao, i da je vremenom pogrešno tumačio kulturološki kontekst koji je proučavao.

Uticaj Maslovljeve hijerarhije

Bez obzira na kritike, Maslovljeva hijerarhija je označila značajan preokret u psihologiji, od proučavanja abnormalnosti ka fokusiranju na lični razvoj i zdravlje pojedinca. Iako postoji malo empirijskih dokaza koji je podržavaju, teorija ostaje veoma uticajna.

U jednoj studiji iz 2011. godine, istraživači sa Univerziteta u Ilinoisu otkrili su da ispunjenje potreba jeste povezano sa osećajem sreće, ali da su ljudi širom sveta isticali značaj samoostvarenja i socijalnih veza čak i kad osnovne potrebe nisu bile zadovoljene.

Ovo sugeriše da potrebe jesu važne motivacije, ali ne moraju uvek slediti Maslovljev redosled.

Proširena hijerarhija potreba

Godine 1970, Maslov je proširio svoju piramidu i dodao tri dodatna nivoa, pa ih je sada ukupno osam. Dodao je:

6. Kognitivne potrebe: Potreba za znanjem i razumevanjem sveta.

7. Estetske potrebe: Težnja za lepotom, skladom i umetničkim izražavanjem (muzika, umetnost, literatura).

8. Transcendentne potrebe: Težnja da se prevaziđe sopstveni ego kroz spiritualnost, pomaganje drugima, povezivanje sa prirodom.

Umesto zaključka

Bez obzira na to da li prihvatamo Maslovljevu hijerarhiju doslovno ili ne, njegova teorija nas podseća koliko su raznolike i važne naše ljudske potrebe. Čak i ako ih ne rangiramo svi isto, razumevanje tih potreba može doprineti boljim, empatičnijim međuljudskim odnosima i dubljem ličnom zadovoljstvu i ostvarenosti.