Nakon 16 operacija i gubitka noge Igor je dobio ulcerozni kolitis: Biološka terapija i podrška su spas i motiv

U novoj „Mojoj priči“ koju možete pogledati na YouTube kanalu eKlinike, Igor Jović iz Zrenjanina otvoreno govori o svojoj višedecenijskoj zdravstvenoj borbi. Nakon 16 operacija i amputacije desne noge 2004. godine suočio se sa novim teškim digestivnim simptomima, da bi tek pet godina kasnije dobio dijagnozu ulceroznog kolitisa. Jović za eKliniku otkriva kako je izgledao njegov put do dijagnoze,  remisije, zašto su krvave stolice alarm koji ne sme da se ignoriše i kako pored svih iskušenja živi ispunjen život uz podršku lekara, porodice i saboraca iz udruženja UKUKS Ljiljan Đaković.

Čekanje i odlaganje do konačne dijagnoze posle prvih simptoma

Put do dijagnoze jedne od zapaljenskih bolesti creva našeg sagovornika je trajao punih pet godina. Sve je počelo 2010. godine sa velikim brojem odlazaka u toalet, krvavim stolicama, gubitkom težine, malaksalošću...

Preporučujemo

- Kada sam prvi put otišao kod gastroenterologa, prva kolonoskopija mi je zakazana tek za šest meseci. Uradio sam je tada, rekli su mi da je sve normalno i da nije ništa. Stanje se smirilo na godinu,  dve, a onda su se simptomi vratili. Opet su sledila odlaganja i zakazivanje za šest meseci. Na kraju, 2015. godine morao sam da odem privatno da uradim kolonoskopiju i tada sam dobio dijagnozu ulceroznog kolitisa - priseća se Jović u ispovesti za naš portal, koju možete pogledati na sledećem linku:

Simptomi ulceroznog kolitisa: Pacijenti sa IBD su naizgled nevidljivi, edukacija je ključna

Koji su ključni simptomi ulceroznog kolitisa i zašto je važno govoriti o njima?

- Najčešći i najspecifičniji simptom ulceroznog kolitisa jeste krvava stolica, dok kod Krona može biti i nešto drugačije. Kod mene je to bilo i do 50 odlazaka u toalet dnevno. Kada dobijemo poziv, nema odlaganja - mora odmah da se ode u toalet. Mi, pacijenti, na neki način smo nevidljivi sa problemom koji imamo, ali edukacija je ključna da bi ljudi znali sa čime se suočavamo svakodnevno. To je posebno važno za školsku decu, koja moraju učiteljima i nastavnicima da objasne šta im se dešava. Pored krvavih stolica, tu su i gubitak telesne težine i umor. Krvava stolica je znak da se odmah mora posetiti lekar i gastroenterolog - apeluje Jović.

Nije lako, ali moj stav je da u svakoj stvari ima nešto pozitivno: Remisija i zahvalnost medicinskom kadru

Ulcerozni kolitis nije jedini zdravstveni problem sa kojim se Igor Jović suočio. Međutim, kada ga pogledate "sa strane" i ako ga ne poznajete, ne biste rekli da mu bilo šta "fali". Njegova energija i osmeh dobar su recept i za druge ljude sa zdravstvenim teškoćama.

- Imao sam tu sreću u nesreći što sam se pre toga 25 godina lečio od deformiteta desne noge. Imao sam 16 operacija, da bi mi na kraju desna noga bila amputirana 2004. godine na Banjici. Taj period loših vesti sam već preživeo, pa mi je saznanje o ulceroznom kolitisu bilo samo jedna u nizu stvari koje su se desile. Nije lako, niko ne može da kaže da to nije ništa, ali moj stav je bio da u svakoj priči postoji lepša strana i da sve može da se prevaziđe. Ogromna podrška su mi ljudi iz Udruženja pacijenata UKUKS, tu sam upoznao Ljiljana Đakovića, danas je tu Olivera i svi drugi divni ljudi. Oni vraćaju nadu da možemo da funkcionišemo sa terapijama i podrškom onih koji nas razumeju - priča Jović o svom aktivizmu i važnosti podrške zajednice IBD pacijenata.

Njegov današnji status je remisija koja traje pune dve godine. Zahvalan je medicinskom timu iz Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, gde se leči. Na biološkoj terapiji je već dve godine i izuzetno je, kaže, zadovoljan kako sve funkcioniše. Naglašava da su lekari divni, medicinske sestre stručne, ali pre svega to su dobri ljudi koji pacijentima uvek izlaze u susret.

Porodica i saborci iz UKUKS-a su snaga i motiv za borbu

Gde pronalazi snagu u svakodnevnom životu i kakvi su planovi u radu udruženja UKUKS?

- Snaga potiče prvenstveno iz porodice. Ćerka Milica je završila drugi razred srednje škole, sin Nikola sedmi razred i oni su ta energija koja nas vuče dalje. Sa druge strane, kroz UKUKS se trudimo da pomognemo novim pacijentima. Kada mi je Olivera (Ćulibrk, predsednica udruženja - prim.aut) predložila da u Zrenjaninu organizujemo skup za 100 ljudi, pitao sam se da li će iko doći. Na kraju je sala bila puna. To mi je dalo ogroman motiv da nastavimo dalje i da svim pacijentima sa zapaljenskim bolestima creva pokažemo da nisu sami, da postoji neko ko može da im bude oslonac i da ih informiše. Vrata udruženja su uvek otvorena za svakoga ko želi da bude deo naše priče - kaže Igor Jović .

Kompletnu spovest Igora Jovića pogledajte na eKlinikinom YouTube kanalu.

(eKlinika.rs)