Tanka je linija između iskazivanja svog mišljenja i nenamerne uvrede ili izazivanja nelagodnosti. Tu granicu često određuje emocionalna inteligencija. To je sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim i tuđim emocijama. Neki ljudi, a da toga nisu svesni, često koriste neprijatne fraze koje su neprikladne jer im nedostaje ova emocionalna osetljivost. Ovo se ne odnosi na preosetljivost ili političku korektnost – radi se o razumevanju uticaja naših reči na druge.
1. Šalim se
U našim svakodnevnim interakcijama humor igra značajnu ulogu. Popravlja raspoloženje, podstiče veze i čini razgovore prijatnim. Ali granica između smešnog i uvredljivog je tanka, a ljudi sa niskom emocionalnom inteligencijom često je prelaze nesvesno.
Obično kažu, „Šalim se” da bi umanjili bilo kakvu uvredu izazvanu njihovim rečima i odložili odgovornost za uticaj svojih reči na slušaoca.
Ova fraza je neprijatna jer poništava osećanja osobe kojoj je upućena. Implicira da je previše osetljiva ili da joj nedostaje smisao za humor, umesto da prizna da je „šala” možda bila neprikladna ili štetna. Humor nikada ne bi trebalo da bude na štetu tuđih osećanja. Ako neko smatra da je vaša šala uvredljiva, ključno je da to prepoznate i izvinite se, a ne da se branite govoreći „Šalim se“.
2. Ne bih da budem nepristojan, ali…
Ponekad svi moramo da kažemo stvari koje možda nisu naročito prijatne. Ali postoji način da se to uradi, a započinjanje sa „Ne želim da budem nepristojan, ali…” to svakako nije. Kada rečenica počinje sa „Ne želim da budem nepristojan”, skoro da je to garancija da će ono što sledi biti nepristojno. To je kao unapred dato izvinjenje zbog uvredljivog ponašanja.
To ne ublažava težinu kritike koja sledi. Naprotiv, stavlja slušaoca u odbrambeni stav čak i pre nego što se izgovori nešto bitno.
Umesto korišćenja ove neprijatne fraze, pokušajte da ponudite konstruktivnu kritiku na empatičniji i taktičniji način. To može mnogo doprineti održavanju pozitivnih odnosa.
3. Previše si osetljiv
„Previše si osetljiv” često se čuje od onih sa niskom emocionalnom inteligencijom. To je lak način da se odbace nečija osećanja, a da se zapravo ne reši problem.
Ono što ovu frazu čini neprijatnom jeste to što prebacuje krivicu na osobu koja izražava svoja osećanja, ukazujući na to da je problem njihova emocionalna reakcija, a ne ponašanje ili reči koje su je izazvale.
Pre nego što za nekoga kažete da je „previše osetljiv”, treba da znate da svako ima drugačiji prag za ono što može emocionalno da toleriše. Umesto da omalovažavate njihova osećanja, pokušajte da ih priznate i razgovarajte o tome s poštovanjem.
4. To nije moj problem
Još jedna neprijatna fraza koju ljudi sa niskom emocionalnom inteligencijom obično koriste. To je izjava koja se često koristi za distanciranje od situacije ili problema, efektivno se oslobađajući bilo kakve odgovornosti.
Problem sa ovom izjavom je to što pokazuje nedostatak empatije i nespremnost da se pomogne, čak i kada situacija može uključivati ili indirektno uticati na njih. To ukazuje na to da više cene sopstvenu udobnost nego pronalaženje rešenja ili pružanje podrške.
Ako se nađete u iskušenju da upotrebite ovu frazu, zastanite na trenutak i razmislite da li postoji nešto što možete učiniti da pomognete ili barem pokažete empatiju. Jer, svaka interakcija koju imamo sa drugima prilika je da ojačamo naše odnose, a izgovaranje „To nije moj problem” skoro uvek postiže suprotan efekat.
5. Smiri se
Reći nekome da se „smiri” usred emocionalnog izliva ili žestoke svađe može da se čini kao logična reakcija. Ali iz perspektive emocionalne inteligencije, to je jedna od najkontraproduktivnijih stvari koje možete reći. To je zato što omalovažava osećanja druge osobe i čak može dodatno da pojača njene emocije. Pokazuje nedostatak empatije i razumevanja, što ovi izjavu čini neprijatnom kada je neko vidno uzrujan ili uznemiren.
Umesto toga, pokušajte da slušate i potvrdite njihova osećanja. Ne morate s njima da se slažete, ali jednostavno priznavanje njihovih emocija može mnogo doprineti smirivanju situacije.
6. Pređi preko toga
„Pređi preko toga” fraza je koju smo svi verovatno čuli ili čak koristili u nekom trenutku. Često se izgovara s namerom da nekoga ohrabri da pređe preko teške situacije ili emocionalnog pada. Međutim, sa stanovišta emocionalne inteligencije, to je fraza kojoj nedostaje empatija i razumevanje.
Ovom izjavom zanemaruju se nečija osećanja i vreme koje će im možda biti potrebno da procesuiraju i izleče se. Isceljenje nije linearan proces i svako ima svoj tempo.
7. Ti uvek…
Ovo je uobičajeno, posebno tokom rasprava ili žestokih diskusija. To je opšta izjava koja često prethodi kritici ili prigovoru, poput „Uvek zaboraviš da opereš sudove” ili „Uvek me prekidaš”.
Problem sa „Ti uvek…” je taj što nedostaje pravednost i tačnost. Generalizuje ponašanje, ignorišući vreme kada osoba nije pokazivala ponašanje zbog kog je kritikovana. Ovo može učiniti da kritikovana osoba zauzme odbrambeni stav i manje je verovatno da će prihvatiti ono što govorite. Umesto toga, fokusirajte se na specifično ponašanje koje uzrokuje problem i recite kako se osećate. Ovakav pristup pre će dovesti do razumevanja i razrešenja nego do ogorčenosti i sukoba.
8. Samo sam bio iskren
Iskrenost je, bez sumnje, dragocena osobina. Ali fraza „Samo sam bio iskren” često dolazi nakon grube ili oštre izjave, služeći kao opravdanje za potencijalno štetne reči.
Zanimljivo je da ova fraza može prouzrokovati više štete nego koristi. Iskrenost je važna, ali i takt i empatija. Ova izjava implicira da iskrenost nekome daje dozvolu da kaže bilo šta, bez obzira na njen uticaj na druge.
Umesto da se krijete iza „samo sam bio iskren“, razmislite o tome da svoju istinu iznesete na promišljeniji i pažljiviji način. Iskrenost ne mora biti brutalna, može biti i ljubazna i konstruktivna. Balansiranje iskrenosti sa saosećanjem pravi je znak emocionalne inteligencije.
9. Preteruješ
Ovo je još jedna uobičajena fraza koju ljudi sa niskom emocionalnom inteligencijom obično koriste. Često se kaže nekome ko izražava jake emocije ili strastveno reaguje na situaciju.
Ono što ovu frazu čini neprijatnom jeste to što omalovažava osećanja i iskustva te osobe. Umesto da prizna njihove emocije, obezvređuje ih, čineći da se osoba oseća kao da je njena reakcija neopravdana ili preterana.
Svaka osoba ima jedinstven način reagovanja na različite situacije. Ono što jednoj osobi može izgledati kao preterana reakcija može biti normalna reakcija za drugu. Umesto da odbacujete nečija osećanja, pokušajte da razumete njihovu perspektivu i ponudite podršku ako je potrebno.
10. Kako god
„Kako god” puno je omalovažavanja. Često se koristi za izražavanje ravnodušnosti ili za prekid razgovora, zbog čega je neprijatna izjava koju ljudi sa niskom emocionalnom inteligencijom obično koriste.
Komunikacija znači povezivanje i ništa ne prekida tu vezu brže od ravnodušnosti. Kada kažemo „kako god”, u suštini saopštavamo da nam nije stalo do misli ili osećanja druge osobe.
Umesto da ovome pribegavamo, treba da pokušamo da ostanemo angažovani. Čak i ako se ne slažemo, postoje bolji načini da to izrazimo. Na kraju krajeva, svaki razgovor je prilika za razumevanje i rast, pa ga nemojte prekidati sa omalovažavajućim „kako god”.
