Koliko god da smo pametni, postoji još jedan aspekt koji treba uzeti u obzir: emocionalna inteligencija (EI), poznata i kao emocionalni kvocijent ili EK. Nekad čujemo da postoje različiti načini da budemo pametni. Neko je odličan u matematici, dok su drugi vešti s rečima. Neki ljudi imaju šesto čulo za biznis i preduzetništvo, dok su drugi kreativni geniji u muzici i umetnosti.
Možemo biti odlični u matematici i da u isto vreme imamo visoku emocionalnu inteligenciju. S druge strane, neko može biti uspešan vlasnik preduzeća, a da mu je emocionalna inteligencija katastrofalna.
Šta je emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija podrazumeva da smo u skladu sa svojim emocijama i emocijama drugih, odnosno, da smo sposobni da identifikujemo, upravljamo pa čak i da predvidimo kako se mi ili neko drugi oseća.
Psiholog dr Daniel Goleman, zaslužan je za to što je termin emocionalna inteligencija postao poznat širom sveta, zahvaljujući svojoj knjizi Emotional Intelligence: Why It Can Matter More Than IQ objavljenoj 1995.
– Jednostavno rečeno, emocionalna inteligencija je sposobnost opažanja, razumevanja, shvatanja i upravljanja emocijama. EI odnosi se na to kako prepoznajemo i reagujemo na emocije drugih, kao i kako upravljamo sopstvenim emocijama i razumemo kako drugi mogu da ih percipiraju – objašnjava psiholog dr Grace Tworek.
Zašto je važna emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija može da nam pomogne da ostanemo mirni i sabrani pod pritiskom, da elegantno upravljamo nezgodnim trenucima i uspostavimo vezu sa bilo kim koga sretnemo. Jer, što je veća naša emocionalna inteligencija, to bolje razumemo svoja osećanja i osećanja ljudi oko nas. Ovo nam može pomoći da se bolje povežemo s ljudima, budemo više empatični i ostanemo prizemljeni čak i u teškim trenucima.
Svako od nas gleda svet sopstvenim očima, stvarajući svoju sliku okolnosti, okruženja, iskustava, ličnosti i emocija. To i takvo viđenje zaslužno je za sve – od mišljenja koja imamo do načina na koje reagujemo u određenim situacijama, i često može biti teško – ako ne i naizgled nemoguće – da razumemo kako bi bilo ko drugi mogao stvari da vidi drugačije od nas.
Emocionalna inteligencija nam pomaže da vidimo dalje od svog viđenja da bismo razumeli kako se drugi ljudi osećaju.
Komponente emocionalne inteligencije
Dr Goleman, koji je prvi definisao emocionalnu inteligenciju, identifikovao je pet ključnih komponenti:
- Samosvest: Razumevanje sopstvenih osećanja i emocija, uključujući i ono što ih pokreće.
- Samoregulacija: Znati kako da upravljamo svojim emocijama i impulsima.
- Motivacija: Osećamo se inspirisanim da postavimo i postignemo ciljeve i da poboljšamo sebe kako biste mogli da se razvijamo kao osoba.
- Empatija: Uvažavanje osećanja drugih ljudi, čak i kada su njihovi pogledi, iskustva i emocije veoma različiti od naših.
- Socijalne veštine: Dobro angažovanje i umeće održavanja odnosa sa drugima, što u velikoj meri zavisi od veštine razumevanja tuđih emocija, na primer u razgovorima i timskim okolnostima.
Dr Tworek deli emocionalnu inteligenciju na četiri slične sveobuhvatne kategorije – dve koje su više lične (o našem unutrašnjem ja) i dve koje su više relacione (o našim odnosima sa drugim ljudima):
- Samosvest
- Samokontrola
- Socijalna svest
- Upravljanje odnosima
– Lične i relacione kategorije idu ruku podruku i nadovezuju se jedne na drugu. Ako ste u stanju da razumete sopstvene emocije, to utiče i na vašu sposobnost da razumete kada bi drugi ljudi mogli slično da se osećaju – kaže dr Tworek.
Samosvest
– Samosvest se odnosi na vašu sposobnost da prepoznate i razumete sopstvene emocije, uključujući ono što doživljavate i kako se osećate – objašnjava dr Tworek.
Neki primeri samosvesti, koji su ujedno i saveti za poboljšanje naše samosvesti su sledeći:
- biti u stanju da identifikuje i imenujete svoje emocije
- znati koji scenariji i okruženja će verovatno izazvati različite emocije
- uočavanje fizičkih znakova povezanih sa vašim emocijama (možda, recimo, osetite leptiriće u stomaku kada ste nervozni ili podignete ramena kada ste pod stresom)
- prepoznavanje spoljašnjih uticaja na vaše raspoloženje
- sposobnost da se u trenutku zapitate, „Kako se trenutno osećam?” i „Šta me je navelo da ovako reagujem?”
- razmišljanje o svojim emocijama da biste ih bolje razumeli, na primer, vođenjem dnevnika, razgovorom o njima na terapiji ili traženjem povratne informacije od drugih ljudi o tome kako ste se našli u emocionalnim situacijama
Samokontrola
Ovaj aspekt emocionalne inteligencije odnosi se na vašu sposobnost da regulišete emocije koje doživljavate. Da li se istresate na druge kada ste ljuti? Da li vam uvredljivi komentar pokvari ceo dan? Ili imate (i koristite) veštine suočavanja, poput dubokog disanja, pozitivnog samogovora ili zastanete i zamislite se kada vam je to potrebno?
Upravljanje svojim emocijama može značiti, na primer:
- izbegavanje ispada ili donošenje impulsivnih odluka kada osećate jake emocije, poput besa
- ostati pribran pod pritiskom
- biti prilagodljiv i otporan kada se okolnosti promene
- održavanje pozitivnog stava u suočavanju sa životnim poteškoćama
- biti svestan svojih emocija, ali ne dozvoliti da vas savladaju
Socijalna svest
– Društvena svest se odnosi na prepoznavanje i razumevanje emocija drugih ljudi, kao i na vašu sposobnost da prenesete emocije drugima – pojašnjava dr Tworek.
Vratimo se na vezu između ličnog i relacionog: ako znamo šta je to zbog čega se osećamo na određeni način, možemo bolje da razumemo šta je za nekog drugog razlog da se isto tako oseća. S druge strane, što smo više u kontaktu sa sopstvenim emocijama, to više možemo prepoznati da ono što nas čini da se osećamo na jedan način može izazvati potpuno drugačiju emociju kod nekog drugog.
Upravljanje odnosima
Kada ste usklađeni sa emocijama drugih ljudi, možete biti bolji prijatelj, kolega i vođa – neko ko komunicira promišljeno i sa više empatije.
– Emocionalna inteligencija vam pomaže da efikasno komunicirate sa drugima, pa čak i da upravljate sukobima sa njima – kaže dr Tworek.
Vaša intelektualna inteligencija nema mnogo veze sa vašom sposobnošću da upravljate svojim odnosima sa drugim ljudima. Tu na scenu stupa emocionalna inteligencija. Visok nivo emocionalne inteligencije dopunjuje sve druge vrste inteligencije i veštine koje imate.
Kako poboljšati svoju emocionalnu inteligenciju
Emocionalna inteligencija je nešto u čemu svako može da postane bolji, što svako od nas ima moć da vežba i unapredi, bez obzira na to koja je bila naša polazna tačka – kaže dr Tworek.
Emocionalna inteligencija je skup veština koje vremenom mogu da se razviju. Poboljšanje naše EI pomoći će nam da upravljamo svakodnevnim stresorima i da komuniciramo s drugima, dodaje ona.
Vodite dnevnik
Da biste bolje razumeli svoja osećanja, počnite da ih zapisujete u dnevnik.
– Pratite svoje misli, emocije i način na koji doživljavate stvari jer to može da vam pomogne da steknete uvid u to kako se osećate i da razvijete samosvest. Ovo nam može pomoći u empatiji prema drugima, uključujući razumevanje kako drugi mogu da percipiraju stvari, kao i da poboljšamo naše odnose – kaže dr Tworek.
Prihvatite meditaciju i svesnost
Da biste razumeli sebe, morate da provedete vreme zaista slušajući sebe i obraćajući pažnju na sebe, što u današnjem svetu to nije uvek tako lako kao što zvuči.
– Vežbe kao što su svesnost i meditacija načini su na koje možemo postati usklađeniji sa samim sobom. To može da vam pomogne da bolje razumete i samoregulišete svoje emocije i naučite da razmislite pre nego što reagujete – napominje dr Tworek.
Različiti oblici meditacije mogu da nam pomognu da smirimo svoj um i smanjimo stres i anksioznost. Svesnost je praksa koja se svodi na to da budemo svesni i prisutni, bez obzira na to šta radimo (ručamo, držimo sastanak ili smo zaglavljeni u saobraćajnom špicu).
Učite iz sopstvenih iskustava
Da bi nam pomogla da shvatimo kako najbolje da komuniciramo sa drugima, dr Tworek predlaže da razmislimo o trenutku kada je neko drugi tražio naše mišljenje tako da smo osetili da smo cenjeni, da nas neko podržava i da nas sluša.
Vežbajte!
Poboljšanje naše emocionalne inteligencije je poput poboljšanja naše fizičke kondicije: to je nešto na čemu moramo da radimo, namerno i na duge staze. I dok je uspostavljanje kontakta sa sopstvenim emocijama pola bitke, ne možemo zanemariti drugu polovinu: naše odnose sa drugim ljudima.
– Usavršavajte svoje veštine emocionalne inteligencije kada su u pitanju vaši odnosi sa drugima, a ne samo vaša svest o sebi. To znači da treba da vežbate svoje komunikacijske veštine i da se ne plašite da postavljate pitanja – savetuje dr Tworek.
Radite na svojim veštinama aktivnog slušanja
Kada sa nekim razgovarate da li ga samo čujete ili ga zaista slušate? Vežbajte aktivno slušanje tako što ćete razgovorima posvetiti punu pažnju i uložiti istinski napor da razumete šta druga osoba govori.
Aktivno slušanje takođe uključuje obraćanje pažnje na govor tela i suptilnije verbalne znakove, poput tona, koji vam mogu pomoći da razumete kako se ljudi osećaju, osim reči koje izgovaraju.
Tražite povratne informacije
Ako želite da znate kako vas i komunikaciju s vama drugi doživljavaju, ponekad je najbolje da ih jednostavno pitate.
– Nekad pretpostavljamo da kada nešto kažemo, to kod nekog drugog izaziva određenu emociju. Ne može da škodi ako pitamo kako se neko oseća u odnosu na to što smo mu rekli i zbog načina na koji smo to uradili. To je najbolje što možemo da uradimo – da pitamo i da razjasnimo – kaže dr Tworek.
Osim toga, traženje povratnih informacija otvara vrata za dalju komunikaciju. To pokazuje našu otvorenost za takve razgovore i pokušaje da ojačamo svoje odnose.
Imajte strpljenja
Ne očekujte da ćete preko noći povećati svoju emocionalnu inteligenciju. Ovo je dugoročan projekat! Samo nastavite da radite na tome, malo po malo, dan za danom.
– Svaki korak napred je napredak. I to je nešto na čemu možete nastaviti da radite celog života – podstiče dr Tworek.
