Često ljudi sa lošim socijalnim veštinama nesvesno pokazuju određena ponašanja koja mogu druge da odvrate. Izazov je u tome što možda ne shvataju da ono što rade ima negativan uticaj na njihove interakcije.
Preterano deljenje ličnih informacija preopterećuje
Svi imamo bar jednog prijatelja ili poznanika koji kao da nema nikakve kočnice. Priča o svakom detalju iz svog života, često dovodeći druge u situaciju da se osećaju neprijatno ili preopterećeno.
Ovo je uobičajeno ponašanje ljudi koji nemaju socijalne veštine. Često imaju problema da razlikuju ono što je prikladno za deljenje i ono što se smatra preteranim deljenjem. Ovo se obično dešava zbog nemogućnosti čitanja društvenih znakova, kao što su neverbalne reakcije ili promene u dinamici razgovora. Nažalost, ovakve osobe retko shvataju da prelaze granice. One možda misle da su samo otvoreni ili prijateljski raspoloženi, a u stvari druge dovode u neprijatnu situaciju.
Kontakt očima veoma je važan
Prema istraživanju, uspostavljanje i održavanje kontakta očima važno je za to kako vas ljudi vide.
Neko ko nas jedva gleda u oči i umesto toga gleda okolo čineći da se osećamo kao da nije zainteresovan za naš razgovor uobičajena je pojava za ljude sa ne tako sjajnim društvenim veštinama. Održavanje dobrog kontakta očima je teško, jer premalo može izgledati kao da niste zainteresovani, a previše da ste preterali. Trik je u pronalaženju ravnoteže – dovoljan kontakt očima da pokažete da ste zainteresovani za razgovor, ali sa pauzama kako ne bi bio previše intenzivan. Kod ljudi koji su dobri u druženju ovo je prirodno, ali drugi će možda morati da vežbaju da to radili kako treba.
Poteškoće sa aktivnim slušanjem
Aktivno slušanje suštinska je komponenta efikasne komunikacije. To nije samo slušanje reči koje se izgovaraju, već i njihovo razumevanje i tumačenje u kontekstu razgovora.
Osobe sa lošim društvenim veštinama često s ovim imaju problem. Mogu da deluju rasejano, da vas često prekidaju ili da reaguju na neodgovarajući način jer nisu u potpunosti uključeni u razgovor.
U psihologiji se kaže da je verovatnije da će aktivni slušaoci biti percipirani kao simpatični i društveno sposobni. S druge strane, oni koji ne pokazuju aktivno slušanje smatraju se manje kompetentnim i manje društveno privlačnim.
Bez obzira na to da li ste na radnom sastanku, u opuštenom ćaskanju ili učestvujete u ozbiljnoj diskusiji, ne zaboravite da aktivno slušate. To pokazuje poštovanje prema govorniku i može značajno poboljšati vaše društvene interakcije.
Nesposobnost čitanja govora tela
Govor tela je poput tihog jezika koji može da prenese obilje informacija. Lagana promena u držanju, suptilan izraz lica ili čak položaj nečijih ruku mogu nam reći mnogo o tome šta neko oseća. Nažalost, pojedinci sa lošim društvenim veštinama često se bore da razumeju ovaj neizgovoreni jezik. Oni mogu pogrešno da protumače signale ili da ih uopšte ne shvate. To, dalje, može dovesti do nesporazuma i neprimećenih društvenih znakova, uzrokujući neugodnost ili nelagodnost u društvenim interakcijama.
Razvijanje svesti o govoru tela i onome što on označava može značajno poboljšati nečiju sposobnost da se efikasno snalazi u društvenim situacijama.
Dominantni razgovori nisu prijatni
Svi imamo iskustvo sa razgovorom koji više liči na monolog – jedna osoba govori, a svi ostali samo slušaju. Ljudi sa lošim društvenim veštinama često dominiraju razgovorima, a da toga nisu ni svesni. Toliko su fokusirani na izražavanje sopstvenih misli i ideja da zaboravljaju da daju priliku drugima da učestvuju i daju svoj doprinos. Ne treba zaboraviti da razgovori treba da budu razmena ideja, a ne jednosmerna ulica.
Nedostatak empatije
Empatija je sposobnost razumevanja i deljenja osećanja drugih. To je ključni faktor u formiranju smislenih i iskrenih veza sa ljudima.
Po istom principu, oni sa lošim društvenim veštinama često imaju problem sa empatijom. Oni nisu u stanju da uvide tuđa osećanja ili ne reaguju na odgovarajući način na emocionalne situacije. Vrlo često se dešava da neko priča o ličnoj nevolji ili radosnom trenutku i da naiđe na ravnodušnost ili neprikladan odgovor. To može da rastuži i da dovede do prekida veze u odnosima.
Negovanje empatije ne samo da poboljšava društvene veštine već i obogaćuje život, omogućavajući nam da se povežemo na dubljem nivou sa onima oko nas.
Nepoštovanje ličnog prostora
Kada nam neko stalno stoji preblizu tokom razgovora može da nas dovede u situaciju da nam bude neprijatno i nelagodno, ali da on toga nije svestan.
Poštovanje ličnog prostora fundamentalno je u društvenim interakcijama, ali to je nešto što pojedinci sa lošim društvenim veštinama često zanemaruju. Oni mogu da stoje preblizu, da dodiruju druge bez njihovog pristanka ili da narušavaju lični prostor ne shvatajući da je drugima to neprijatno.
Stvar je u tome da je razumevanje i poštovanje ličnih granica od vitalnog značaja za održavanje ugodne interakcije sa poštovanjem. Ovo drugima omogućava da se osećaju sigurno i opušteno u nečijem društvu, što utire put zdravijim društvenim odnosima.
Neprilagođavanje različitim društvenim situacijama
Različite društvene situacije zahtevaju različita ponašanja. Ono što je prihvatljivo u ležernom okruženju sa prijateljima možda neće biti prikladno za formalni poslovni sastanak.
Ljudi sa lošim socijalnim veštinama često imaju problem da prilagode svoje ponašanje situaciji. Mogu se ponašati previše ležerno u formalnom okruženju ili previše formalno u ležernom okruženju, stvarajući osećaj neslaganja i nelagode.
Biti svestan društvenog konteksta i prilagoditi svoje ponašanje u skladu s tim može značajno poboljšati naše društvene interakcije i način na koji nas drugi doživljavaju. Sve se svodi na uspostavljanje prave ravnoteže i prilagodljivosti.
Ne znate kako da završite razgovor
Ljudi koji nisu najbolji u druženju često imaju teškoće da završe razgovore, a iza toga postoji nekoliko razloga.
Prvo, brinu se da li će biti nepristojni ili povrediti osećanja druge osobe, pa izbegavaju da prvi završe razgovor. Ovaj strah od negativnih reakcija može bez potrebe da oduži razgovor i učini ga neprijatnim.
Dalje, oni sa ne tako dobrim društvenim veštinama mogu propustiti signale koji pokazuju kada se razgovor prirodno završava. Problemi u čitanju neverbalnih znakova otežavaju im da pronađu pravi trenutak za kraj razgovora.
Povrh toga, osećaj nelagodnosti u društvenim situacijama dovodi do toga da oklevaju da samouvereno završe razgovor, nesigurni u ljubazan način da to urade. U osnovi, za ljude sa slabim veštinama druženja, teškoća da završe razgovore dolazi od mešavine socijalne anksioznosti, problema sa razumevanjem društvenih znakova i želje da izbegnu ljude da uvrede.
Nepostavljanje promišljenih pitanja
Uključivanje u razgovor nije samo deljenje vaših misli i uverenja, već i pokazivanje interesovanja za viđenje i stavove druge osobe. To se može postići postavljanjem promišljenih pitanja. Ljudi sa slabim društvenim veštinama često zaborave to da urade. Oni dugo mogu da pričaju o sebi bez pokušaja da saznaju nešto o iskustvima ili mišljenjima druge osobe.
Postavljanje pitanja ne samo da održava razgovor uravnoteženim, već pokazuje i da cenite i poštujete stavove druge osobe. To je fundamentalni aspekt zdravih i angažovanih društvenih interakcija.
Ako mi ili neko koga poznajemo ima probleme sa socijalnim veštinama, ne radi se o krivici već o razumevanju, razvoju i poboljšanju. Treba da učimo iz naših interakcija, iz naših pogrešnih koraka i jedni od drugih. Jer svaki korak napred je korak ka tome da postanemo bolje verzije sebe.
