Psihički stres u savremenom svetu sve je češće posledica gotovo 24-časovne izloženosti mračnoj strani medija koji nam prenose uglavnom loše vesti. Često se ispostavi da te negativne vesti i nisu toliko loše. Većina ljudi ih ipak ne proverava, a ljudski mozak je programiran da jače reaguje na loše informacije. One mogu da budu upozorenje na opasnost, ali i put ka nestabilnosti i velikom nezadovoljstvu životom.
Put na kom nas prati stres i zabrinutost
Bilo da je reč o politici, prirodnim katastrofama, zdravstvenim strahovima ili tragičnim događajima, u vestima ima mnogo sadržaja koji mogu da izazovu anksioznost i stresne reakcije.
Dešava se i da anksiozne i depresivne osobe pokušaju da čitanjem loših vesti zamaskiraju svoje tegobe. Na kratke staze, shvate da simptomi anksioznosti, na primer, nisu samo njihovi, već da ih imaju i mnogi drugi ljudi. Moguće je da se anksiozna osoba nakon čitanja negativnih informacija na trenutak oseća malo bolje.
Psiholozi, ipak, upozoravaju da dugoročna izloženost lošim vestima može dovesti do izraženijih simptoma stresa i zabrinutosti. Loše vesti mogu da nam pokvare dan, ali prekomerna količina informacija izrazito negativnog karaktera dugoročno utiče na kvalitet života i organizaciju vremena.
Šta ste prvo uradili kada ste se jutros probudili i da li ste zbog toga pod stesom?
Ako ste posegnuli za telefonom i skrolovali negativne naslove, moguće je da imate problem poznat kao doomscrolling. I definitivno niste jedini.
Razumljivo je da čovek koji glasa na predsedničkim i parlamentarnim izborima mora da informiše. Međutim, pojedinci mnogo radije čitaju o saobraćajnoj nezgodi ili ubistvu iz nehata, nego o inflaciji.
Doomscrolling je jedna od reči godine prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika za 2020. godinu. Označava stalno praćenje vesti pretežno negativnog karaktera. Ovaj termin ušao je u upotrebu tokom pandemije COVID-19. Svet i dalje živi u velikim političkim, društvenim i ekonomskim previranjima, a sve više ljudi postaje zavisno od ovog savremenog oblika stresa.
Bez poruka nade
Profesor psihijatrije dr Ričard Molika (Harvard Medical School) ističe da, uz uobičajenu sklonost medija da daju prednost lošim vestima, sve je manje poruka koje mogu pokrenuti čoveka i pružiti mu nadu. Specijalista socijalne medicine dr Aditi Nerurkar (takođe sa Harvarda) navodi da se loše vesti samo nižu.
– Naš mozak i telo prirodno su osposobljeni da se nose sa kratkim naletima stresa. Međutim, tokom proteklih nekoliko godina, deluje kao da stresu nema kraja, a sve se više pomera na negativnu stranu – posebno ako nam je mobilni telefon stalno u rukama – kaže dr Nerurkar.
Potraga za opasnošću
Stručnjaci kažu da ovakvo ponašanje ima korene u limbičkom sistemu mozga, kojim dominira amigdala – centar za obradu emocija. Ona omogućava da doživimo i osetimo ono što se dešava, uključujući i loše vesti, a najčešće se povezuje sa emocijom straha. Utiče na pamćenje i proces učenja.
– Stres podstiče potrebu za skrolovanjem sadržaja, za pretragom loših vesti. U tom stanju smo maksimalno budni i tražimo opasnost. Više su osetljive žene, posebno one koje su već preživele neku veliku traumu. Nije ni čudo, jer su teme negativnih vesti često usmerene na žene u teškim životnim situacijama, kao i na nasilje nad ženama i decom – objašnjava dr Mollica.
Loše vesti i jak stres mogu dodatno da pogoršaju stanje kod osoba koje su već preživele tešku traumu.
– Te osobe se ne osećaju bezbedno i nastoje da razumeju šta se dešava, kako bi ublažile simptome anksioznosti. Ali loše vesti često deluju kao okidač koji vodi do dodatnih komplikacija – kaže dr Mollica.
Loše vesti kao uzrok fizičkih tegoba
Negativne informacije ne utiču samo na psihu – mogu direktno uticati i na rad organa. Mučnina je samo jedan od simptoma. Česti su i glavobolja, bolovi u vratu, napetost mišića, slab apetit, nesanica, povišen pritisak.
– Satima sedimo i skrolujemo loše vesti, telo nam je u neprirodnom položaju, bole nas leđa, vrat – navodi dr Nerurkar.
Pojačava se osećaj nezadovoljstva
Efekti doomscrollinga detaljno su ispitivani nakon pandemije. Istraživanje iz aprila 2023, objavljeno u časopisu Applied Research in Quality of Life, analiziralo je tri odvojene studije sa ukupno 1.200 učesnika. Rezultati su pokazali jasnu povezanost između velike količine loših vesti i lošeg mentalnog zdravlja.
Studija iz avgusta 2024, objavljena u Computers in Human Behavior Reports, potvrđuje ove nalaze i dodaje da doomscrolling povećava egzistencijalnu anksioznost – osećaj straha ili panike kada se suočimo sa ograničenjima našeg postojanja.
– Na praktičnom nivou, neprekidna potraga za lošim informacijama može izazvati osećaj „da nam puca mozak“, pa nam je teško da se fokusiramo na realnost, čiji je tempo znatno sporiji – kaže dr Nerurkar.
Kada komarac postane slon
Važno je biti informisan, ali stalno izlaganje negativnim vestima nema nikakve prednosti.
– Bitno je da budemo informisani, ali ne i po cenu mentalnog zdravlja. Ponekad je korisno apstinirati od loših vesti. Treba biti svestan da su mnoge od njih neproverene i nepouzdane. Mediji često od komarca prave slona – objašnjava dr Nerurkar.
Ne dozvolite da vas koristi telefon
Ne stavljajte telefon na sto za kojim obedujete, podesite ga tokom obroka na nečujni režim. Isključite nepotrebna obaveštenja i ograničite stres.
– Pokušajte da uspostavite granice i pitajte se: „da li ja koristim mobilni telefon, ili telefon koristi mene“ – napominje dr Mollica.
Fokusirajte se na vesti zajednice, vaše neposredne sredine. Lokalne vesti su više praktične, a manje sumorne i obeshrabrućes, smatra dr Mollica.
Kako da se sačuvamo od loših vesti?
Dr Nerurkar i dr Mollica daju nekoliko jednostavnih saveta:
- Držite telefon dalje od kreveta. Mobilni neka bude van domašaja ruke dok spavate.
- Probajte da se budite uz dnevnu svetlost. Umijte se, operite zube, recite „dobro jutro“ svojim ukućanima.
- Ne dozvolite da vas telefon koristi. Tokom obroka telefon stavite na nečujni režim, isključite nepotrebna obaveštenja.
- Fokusirajte se na lokalne vesti. One su često praktičnije i manje obeshrabrujuće.
- Recite „ne“ osobama koje stalno šire stres i negativne priče.
- Usmerite pažnju na dobro. Pridružite se volonterskim organizacijama, šetajte u prirodi, družite se sa prijateljima, slušajte muziku koja vas opušta.
Ukoliko i dalje ne možete da se oslobodite stresa izazvanog doomscrollingom, obratite se terapeutu ili doktoru.
– Malom procentu osoba zaista je potrebna stručna pomoć. Ako primećujete da stalna potraga za lošim vestima utiče na vaš život, potražite podršku. Ove probleme, koji mogu izazvati i osećaj zavisnosti, nekad je teško prevazići sami – zaključuje dr Mollica.
