Terapija bojama: Koja boja nas „podiže“ kada smo tužni, a koja ublažava bol

Boje pomažu u smirivanju uma i tela, a da pri tome ne izazivaju nikakave ometajuće misli pa tako žuta haljina može da nam ulepša dan, a zelena nas "vraća u život" kada "potonemo"

Terapija bojama, poznata i kao hromoterapija, je oblik terapije koji koristi boje i svetlost za lečenje određenih mentalnih i fizičkih zdravstvenih stanja. Ovaj oblik terapije primenjuje se još od vremena starih Egipćana koji su koristili sobe ispunjene suncem sa obojenim staklima u terapeutske svrhe. Utvrđeno je da vizuelizacija boja pomaže u smirivanju uma i tela, a da pritom ne izaziva nikakve povezane, ometajuće misli.

Pretpostavka je da određene boje mogu da utiču na „energiju“ ljudi

Preporučujemo

Iako je terapija bojama stekla popularnost tokom godina, ona još uvek nije široko prihvaćen oblik terapije u zapadnoj medicini, a pojedini medicinski stručnjaci smatraju je pseudonaukom. Dok je psihologija boja proučavanje kako različite boje mogu da utiču na ljudsko ponašanje i percepciju, terapija bojama je drugačija. Zasnovana je na nedokazanoj pretpostavci da određene boje mogu da utiču na „energiju“ ljudi i na zdravstvene ishode.

U nekom trenutku, svako od nas je iskusio na koji način neke boje mogu da utiču na nas, na naše raspoloženje. Za neke ljude, gledanje u zelenu boju u prirodi, tokom svakodnevne šetnje ili trčanja, je trenutni podizač raspoloženja. Neke osobe se trenutno osećaju malo bolje ako nose omiljenu žutu haljinu.

Terapija bojama sprovodi se kroz dve tehnike

Postoje dve glavne tehnike terapije bojama. Može da se izvodi putem vida, odnosno gledanjem određene boje u nadi da će izazvati željeni odgovor u našem telu, ili direktnim reflektovanjem određenih boja na delove tela. Terapeuti bojama veruju da "boja može da uđe u naša tela" ili kroz oči ili kroz kožu. Svaka boja koju možemo da vidimo ima svoju talasnu dužinu i jedinstvenu frekvenciju. Svaka jedinstvena frekvencija ima drugačiji efekat na ljude i koristi se u različite svrhe. Tople boje se obično koriste za stimulativne efekte, dok se hladne boje koriste za smirujuće efekte.

Kako terapija bojama može da nam pomogne

Hromoterapija se smatra vrstom alternativnog lečenja. Tvrdi se da pomaže kod raznih stanja kao što su:

• Stres
• Depresija
• Agresija
• Visok krvni pritisak
• Poremećaj spavanja
• Anksioznost
• Određene vrste raka
• Infekcije kože.

Vrste terapije bojama

U terapiji bojama se veruje da različite boje mogu različito da utiču na telo.

Crvena: Crvena se koristi za energizaciju ili osvežavanje osobe koja se možda oseća umorno ili tužno. Međutim, crvena može takođe i da pokrene ljude koji su već napeti.

Plava: Hromoterapeuti koriste plavu kako bi pokušali da utiču na depresiju i bol. Smatra se da tamnije nijanse plave takođe imaju sedativna svojstva i mogu se isprobati kod ljudi koji pate od nesanice ili drugih poremećaja spavanja.

Zelena: Zelena je boja prirode i, prema rečima hromatoterapeuta, može da pomogne u ublažavanju stresa i opuštanju osobe.

Žuta: Žuta može da se koristi za poboljšanje raspoloženja i učiniti nas srećnijim i optimističnijim.

Narandžasta: Narandžasta, baš kao i žuta, može da se koristi za izazivanje srećnih emocija kod ljudi. Smatra se da svetla topla boja takođe može da stimuliše apetit i mentalnu aktivnost.

Ljubičasta: U mnogim kulturama, nijanse ljubičaste predstavljaju snagu, mudrost i mir. Ljubičasta može da izazove osećaj smirenosti koji pomaže u smanjenju stresa.

Roze: Nežna i mirna boja, ružičasta može da izazove smirujući osećaj mira i ravnoteže.

Terapeuti ipak podsećaju da iako je premisa terapije bojama da određene boje izazivaju specifične emocije kod većine ljudi, to nije uvek slučaj. Ljudska bića su jedinstvena. Efekti određenih boja na ljude mogu varirati od osobe do osobe. Boje koje većina ljudi može smatrati smirujućim ili umirujućim, za druge mogu izazvati anksioznost ili biti depresivne.