Zašto neki ljudi ne umeju da se opuste i uživaju?

Slobodan dan, kafa sa prijateljima ili veče bez obaveza nekome donose zadovoljstvo, a nekome nemir. Čim zastane, počinje da razmišlja šta još nije završio, kome je potreban i šta bi moglo da pođe po zlu. Zašto je nekim ljudima toliko teško da sebi dozvole predah?

Čovek može da bude na odmoru, a da u mislima i dalje radi. Može da sedi sa ljudima koje voli, ali da razgovor jedva prati jer razmišlja o sutrašnjim obavezama. Ponekad i sam primeti da mu lep trenutak prolazi, pa se dodatno uznemiri: „Zašto ne mogu da uživam kao drugi?“

Iza ovakvog iskustva mogu stajati različiti razlozi: stvarna preopterećenost, uverenje da odmor mora da se zasluži, stalna zabrinutost ili teškoće sa raspoloženjem. Sama nemogućnost opuštanja je stvarna, a savet „samo se opusti“ često ne pomaže da se razume šta osobu drži u napetosti.

Kada odmor izaziva osećaj krivice

„Prvo da sve završim, pa ću onda da odmorim.“ Ova rečenica zvuči odgovorno, ali može postati pravilo koje odmor stalno odlaže. Uvek postoji još jedan posao, poruka na koju treba odgovoriti ili neko kome je potrebna pomoć.

Kod nekih ljudi zadovoljstvo lakše dobija opravdanje ako je ujedno i korisno. Šetnja je prihvatljiva zato što doprinosi zdravlju, čitanje zato što se nešto nauči, druženje zato što se održavaju kontakti. Mnogo je teže dozvoliti sebi nešto samo zato što prija.

U istraživanju objavljenom 2021. godine u časopisu Journal of Experimental Social Psychology, kroz četiri studije sa ukupno 1.310 učesnika, pokazalo se da ljudi koji slobodno vreme smatraju gubljenjem vremena manje uživaju u aktivnostima namenjenim zadovoljstvu. U eksperimentalnom delu, podsticanje takvog uverenja smanjilo je uživanje.

Ovakav odnos prema slobodnom vremenu bio je povezan i sa više prijavljenih simptoma stresa, anksioznosti i depresije. Ta povezanost ne dokazuje da stav prema odmoru izaziva psihički poremećaj, ali pokazuje da na uživanje može uticati i način na koji ga procenjujemo.

Zašto nekome briga deluje sigurnije od opuštanja

Nekim ljudima stalno razmišljanje o mogućim problemima daje osećaj da su spremni. Ako unapred zamisle loš ishod, veruju da će ih manje iznenaditi. Opuštanje zato može doživeti kao spuštanje opreza: „Ako prestanem da brinem, nešto ću propustiti.“

Jedno od mogućih objašnjenja proučavali su istraživači sa Univerziteta Pensilvanije. U studiji iz 2019. godine, sa 96 učesnika, među kojima su bile osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem, depresijom i osobe bez tih poremećaja, ispitivali su reakcije na vežbe opuštanja i neprijatne video-sadržaje.

Nalazi su podržali pretpostavku da je osetljivost na nagli prelazak iz mirnog u neprijatno emocionalno stanje povezana sa porastom anksioznosti tokom opuštanja. Drugim rečima, nekome stalna zabrinutost može delovati kao zaštita od emocionalnog iznenađenja.

To ne znači da briga zaista sprečava loše događaje, niti da ovo objašnjava svakoga ko se teško opušta. Reč je o maloj laboratorijskoj studiji, ali ona pomaže da se razume zašto mir nekome može biti neprijatan.

Nije isto nemati prostora za odmor i izgubiti sposobnost uživanja

Važno je uzeti u obzir okolnosti. Osoba koja brine o bolesnom članu porodice, radi više poslova ili se suočava sa finansijskom neizvesnošću možda nema dovoljno vremena, podrške i sigurnosti za predah. Njenu iscrpljenost ne treba svesti na tvrdnju da „ne ume da uživa“. Smanjenje zahteva i konkretna pomoć takođe su važni za upravljanje stresom.

Postoji i razlika između toga da neko želi da uživa, ali ga ometaju misli, i toga da mu aktivnosti koje je ranije voleo više gotovo uopšte ne donose zadovoljstvo. Izraženo smanjenje interesovanja ili sposobnosti doživljavanja zadovoljstva naziva se anhedonija i može se javiti kod depresije i drugih psihičkih stanja.

Ako gubitak interesovanja traje približno dve nedelje ili duže, naročito uz sniženo raspoloženje, umor, poremećaj sna ili otežano svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti stručnu procenu. Nije potrebno čekati taj rok ako su tegobe izražene. Sam ovaj simptom nije dovoljan za dijagnozu depresije.

Kako napraviti prostor za predah bez dodatnog pritiska

Koristan početak može biti prepoznavanje onoga što se javlja čim obaveze zastanu: krivica, strah, spisak nedovršenih poslova ili osećaj praznine. Različite prepreke traže različitu podršku.

Umesto očekivanja da ceo slobodan dan bude savršen, može se pokušati sa kratkom, prijatnom aktivnošću: nekoliko minuta šetnje, muzikom ili razgovorom bez istovremenog proveravanja poruka. Ako se pojavi briga, može se zapisati i razmotriti u posebno odvojenom vremenu, umesto da zauzme ceo predah. Ovakvi postupci koriste se u pristupima zasnovanim na kognitivno-bihejvioralnoj terapiji.

Ako vežbe opuštanja pojačavaju nelagodu, ili napetost uporno remeti san, odnose i svakodnevni život, razgovor sa psihologom ili psihijatrom može pomoći da se razume uzrok i pronađe odgovarajući pristup.

Odmor ne mora da čeka trenutak kada su sve obaveze završene. Ponekad prvi korak nije veliko putovanje ili slobodan vikend, već dozvola da jedan prijatan trenutak bude dovoljan, bez obaveze da se iz njega izvuče još neka korist.

(eKlinika.rs)