Stalni umor nije uvek posledica mnogo rada i briga, iza njega nekad se krije 6 zdravstvenih problema

Stalni umor ne mora obavezno da bude posledica preopterećenosti poslom ili nedostatka sna. Umor je često simptom konkretnih zdravstvenih problema. Smatra se da jedna od osam osoba pati od osećaja stalnog umora, koji jeste isprovociran dugim radnim vremenom, obavezama i brigama bez kraja, ali nekada i malokrvnošću. Savet je zato da, ako se osećamo stalno umorno, obavezno odemo kod lekara i uradimo osnovne laboratorijske analize, jer se iza umora često kriju konkretni zdravstveni razlozi koji mogu uspešno da se leče.

Nedostatak gvožđa

Gvožđe je mineral koji je sastavni deo bitnih proteina i enzima, a njegova ključna uloga je produkcija hemoglobina - proteina u crvenim krvnim zrncima koji vezuje kiseonik u plućima i prenosi ga kroz celo telo. Kada nemamo dovoljno gvožđa, koštana srž nije u mogućnosti da napravi dovoljno hemoglobina i zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Preporučujemo

- Tada je nivo gvožđa nizak, telo nije u mogućnosti da prenese dovoljne količine kiseonika do mišića i organa, sve za posledicu ima osećaj stalnog umora i slabosti - kaže farmakolog Amir Bogal.

Najzastupljeniji oblik malokrvnosti je sideropenijska anemija, koja nastaje usled nedostatka gvožđa u organizmu. Ovaj vid malokrvnosti često se ispoljava umorom, bledilom i slabošću, a najviše pogađa decu, žene u reproduktivnom periodu i trudnice. Leči se nadoknadom gvožđa. Kao simptomi javljaju se i nedostatak daha, glavobolja i ubrzan rad srca, odnosno „lupanje“ srca.

- Ova anemija je dosta česta, naročito kod žena zbog redovnog gubitka krvi tokom menstruacije, opaža se i kod osoba koje se strogo pridržavaju vegetarijanske ili veganske ishrane. Iako simptomi u početku mogu da budu blagi, umor može da ometa svakodnevne aktivnosti i ukupni kvalitet života - napominje Bogal. Jednostavna analiza krvne slike može da potvrdi da imamo sideropenijsku anemiju.

Problemi sa štitastom žlezdom

Štitasta žlezda proizvodi hormone koji utiču na mnoštvo funkcija, između ostalog i na telesnu temperaturu i srčani ritam.

- Smanjen rad štitaste žlezde (hipotireoza) može da uspori metaboličke procese i smanji sposobnost tela da efikasno proizvodi energiju, što dovodi do osećaja tromosti ili osetljivosti na temperaturu - kaže Bogal.

Pojačan rad štitaste žlezde može da ima suprotan efekat, dovede do naglih naleta energije, ali i do naglog pada energije, problema sa spavanjem.

- Problemi sa štitastom žlezdom mogu da se razvijaju veoma sporo i da se ispoljavaju suptilnim simptomima, kao što su neobjašnjive promene telesne težine i raspoloženja, suva koža. Krvni testovi mogu da potvrde hormonski disbalans - navodi Bogal.

Nizak krvni pritisak

Visok krvni pritisak može indirektno da dovede do umora, jer izaziva promene na organima. Međutim, i nizak krvni pritisak (hipotenzija) takođe može da iscrpi energiju. Kada je krvni pritisak suviše nizak, organi i mišići ne dobijaju dovoljne količine krvi bogate kiseonikom, zbog čega dolazi do vrtoglavice i osećaja stalnog umora. Nizak pritisak ponekad može da bude posledica dehidratacije, nedostatka hranljivih materija, reakcije na određene lekove, pa čak i bolesti srca, objašnjava Bogal.

- Ukoliko je umor praćen osećajem nestabilnosti ili nesvesticom, odmah se obratite zdravstvenom radniku. Redovno merenje krvnog pritiska, čak i kada nemamo simptome, može da pomogne da se na vreme otkriju problemi i očuva dugoročno zdravlje - naglašava Bogal.

Dehidratacija

Često se dešava, posebno u zimskom delu godine, da ne pijemo dovoljne količine vode, usled čega može da dođe do izraženog umora.

- Voda je neophodna za mnoštvo telesnih funkcija, uključujući proizvodnju energije. Čak i blaga dehidratacija može da smanji zapreminu krvi, natera srce da radi jače i učini da se osećamo tromo. Realnost je da mnogi ljudi potcenjuju svoje dnevne potrebe za tečnošću, naročito kada je toplo ili ako su fizički aktivni. Umesto vode konzumiraju zaslađena pića, alkohol ili kofein, koji su diuretici i mogu dodatno da pospeše gubitak tečnosti i osećaj dehidratacije - smatra Bogal. Konzumacija nešto veće količine vode, kao i upotreba namirnica bogatih vodom, poput voća i povrća, može značajno da pomogne i ponekad u potpunosti „izbriše“ osećaj umora.

Hronične infekcije

Virusne infekcije, poput gripa ili mononukleoze, mogu nekada da ostanu u organizmu izvesno vreme i posle povlačenja simptoma. Bogal objašnjava da to može da ima za posledicu osećaj iscrpljenosti, iako više ne osećamo bol u grlu i nos nam ne curi. Osećaj umora i iscrpljenosti može da se javi i kod urinarnih infekcija i hroničnog zapaljenja sinusa.

- Često se ove infekcije ispoljavaju suptilnim simptomima, poput blago povišene temperature ili blagih bolova u mišićima, koje je lako zanemariti. U ovakvim situacijama potrebno je utvrditi o kojoj se infekciji radi, a lečenje, u zavisnosti od prirode infekcije, može da uključuje antibiotike ili antivirusnu terapiju - kaže Bogal.

Poremećaji sna

Kvalitet sna je jednako bitan kao i broj sati spavanja. Bogal napominje da česta buđenja mogu da budu uzrokovana spoljašnjim smetnjama, ali i stanjima poput sleep apneje ili sindroma nemirnih nogu. Ove tegobe sprečavaju telo da uđe u dubok i okrepljujući san.

- Umor izazvan nekvalitetnim snom često se ispoljava kao mentalna magla i razdražljivost, uz nizak nivo motivacije. Nekontrolisana upotreba elektronskih uređaja (mobilnih telefona, tableta) pred spavanje takođe može da poremeti prirodni ciklus sna, zato savetujem da se uređaji sklone najmanje dva sata pre odlaska u krevet - navodi Bogal.

(eKlinika)