Jod nam nije važan samo za štitnu žlezdu, već i za niz drugih funkcija: Kome su potrebni suplementi?

Jod, koji se naziva i jodid, pomaže telu da se razvija i pravilno funkcioniše tokom čitavog života, počev od razvoja fetusa u trudnoći. Takođe, iako se najčešće povezuje sa štitnom žlezdom, može da pomogne u lečenju ili prevenciji pojedinih bolesti i zdravstvenih stanja.

1. Jod i zdravlje štitaste žlezde

Hormoni štitaste žlezde su od presudnog značaja za opšte zdravlje jer regulišu telesnu temperaturu, razvoj mozga i mentalne aktivnosti, disanje, zdravlje srca, metabolizam i varenje.

Preporučujemo

Telo ne može da proizvodi hormone štitaste žlezde bez joda, a količina joda u organizmu direktno utiče na to koliko hormona će štitasta žlezda proizvesti.

Štitasta žlezda, koja je deo endokrinog sistema, zadržava jod u telu i pretvara ga u hormone. Ako telo proizvodi previše hormona (hipertireoza) ili premalo (hipotireoza), dolazi do poremećaja važnih telesnih funkcija.

U slučaju oboljenja štitaste žlezde ili raka štitaste žlezde, jod može da pomogne na više načina.

Smanjuje rizik od gušavosti

Ponekad bolesti štitaste žlezde ili benigni (nekancerozni) čvorovi mogu da dovedu do gušavosti, odnosno uvećanja štitaste žlezde. Gušavost se češće javlja kod osoba sa nelečenim poremećajem štitaste žlezde ili nedostatkom joda. Jod pomaže u regulaciji rada štitaste žlezde i smanjuje rizik od ovog stanja.

Pomaže u kontroli hipertireoze (prekomerno aktivne štitaste žlezde)

Višak hormona štitaste žlezde ubrzava telesne procese i može izazvati:

• neredovne menstrualne cikluse
• ubrzan ili nepravilan rad srca (palpitacije)
• probleme sa snom
• gubitak telesne težine.

Da bi se smanjila proizvodnja hormona, lekari ponekad koriste radioaktivni jod (RAI). To je oblik joda koji se daje u obliku tablete ili tečnosti i koji uništava ćelije štitaste žlezde, sprečavajući ih da dalje preuzimaju i zadržavaju jod.

Lečenje raka štitaste žlezde jodom

Terapija radioaktivnim jodom koristi se za lečenje određenih tipova raka štitaste žlezde. Najčešće se primenjuje nakon operacije kako bi se uništile preostale kancerogene ćelije i tkivo štitaste žlezde. Ova terapija je posebno uspešna kod raka koji se proširio van same štitaste žlezde.

2. Jod podstiče razvoj mozga pre i posle rođenja

Hormoni štitaste žlezde podržavaju razvoj i funkcionisanje mozga tokom celog života, počev od perioda u materici. Da bi se proizvela dovoljna količina ovih hormona, neophodan je adekvatan unos joda.

Američko udruženje za štitastu žlezdu i Američka akademija za pedijatriju preporučuju da žene koje su trudne, planiraju trudnoću ili doje uzimaju prenatalni multivitamin koji sadrži 150 mikrograma joda. Ipak, ne sadrže svi prenatalni vitamini jod.

Stručnjaci savetuju da trudnice i dojilje treba da unose gotovo dvostruko više joda kako bi obezbedile dovoljne količine za sebe i pravilan razvoj bebe. Bez joda, povećava se rizik od neuroloških oštećenja, kao i problema u rastu i polnom razvoju. I novorođenčad su u riziku od nedostatka joda, naročito ako su isključivo dojena. Iako majčino mleko sadrži jod, njegova količina zavisi od toga koliko ga majka unosi ishranom.

3. Održava kognitivne sposobnosti u detinjstvu

Ako je dete izbirljivo u ishrani, važno je obratiti pažnju na to da li unosi dovoljno joda. Nedostatak može negativno da utiče na razvoj razmišljanja i sposobnosti zaključivanja.

Nema dokaza da povremeni nedostatak joda ima neurološke posledice, kažu naučnici, ali dugotrajan nedovoljan unos može da utiče na dalji razvoj mozga, što potvrđuju studije. Deca sa hroničnim, umerenim do teškim nedostatkom joda mogu da imaju niži nivo inteligencije u poređenju sa decom koja unose dovoljne količine.

4. Leči i sprečava fibrocistične promene na dojkama

Fibrocistične promene na dojkama pogađaju oko 50 odsto žena u reproduktivnom dobu i mogu povećati rizik od raka dojke. Stručnjaci prepoznaju nedostatak joda kao mogući faktor u nastanku ovog stanja. Jedna starija studija pokazala je da terapija jodom može da ublaži simptome fibrocističnih promena.

5. Dezinfikuje rane na koži

Jod je dostupan i kao lokalni antiseptik poznat kao povidon-jod. Nanosi se na manje posekotine, rane i opekotine. Uništava bakterije i pomaže u sprečavanju ili lečenju infekcija, bez usporavanja procesa zarastanja.

Koliko joda nam je potrebno?

Dnevne potrebe za jodom zavise od uzrasta i životnog stanja. Prema preporukama Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH):

• odojčad do 6 meseci: 110 mikrograma
• odojčad od 7 do 12 meseci: 130 mikrograma
• deca od 1 do 8 godina: 90 mikrograma
• deca od 9 do 13 godina: 120 mikrograma
• adolescenti od 14 do 18 godina: 150 mikrograma
• odrasli: 150 mikrograma
• trudnice: 220 mikrograma
• dojilje: 290 mikrograma.

Najbolji izvori joda

Najčešći i najbolji izvori joda su:

Hrana

Budući da se jod prirodno nalazi u zemlji i morima, dobar izvor su riba i morski plodovi, mlečni proizvodi, jaja i sojini proizvodi.

Jodirana so

Jod se često dodaje kuhinjskoj soli, ali je važno proveriti deklaraciju. Mnoge druge vrste poput himalajske, košer ili morske soli uglavnom nisu jodirane. Ipak, ne treba povećavati unos soli radi joda, jer previše soli može da izazove brojne zdravstvene probleme.

Suplementi

Multivitamini i prenatalni vitamini mogu da sadrže jod, a postoje i posebni suplementi joda. Zumpano savetuje da se pre uzimanja obavezno posavetujete sa lekarom. Nedostatak joda je redak ali ako ste zabrinuti, analiza krvi može da pokaže da li vam je potreban dodatni unos.

Pre nego što počnete da uzimate suplemente joda, ili bilo kog drugog esencijalnog nutrijenta, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom. Cilj je uvek unaprediti zdravlje, a ne dovesti ga u rizik.

(eKlinika.rs)