Gušavost je u uskoj vezi su sa štitastom žlezdom. Pojam guša ili struma odnosi se na svako uvećanje te važne žlezde u našem organizmu. Ono može biti vidljivo golim okom, ili se dijagnoza postavlja ultrazvučnim pregledom. Razlozi zbog kojih dolazi do uvećanja štitaste žlezde su mnogobrojni. Tegobe mogu, a i ne moraju biti prisutne i zavise pre svega od veličine žlezde, kao i od njene hormonske aktivnosti.
Gušavost (struma) utiče na druge organe
Kada žlezda dovoljno poraste, može da se pojavi otok u predelu vrata. Sama struma je bezbolna, međutim, tegobe koje se javljaju nastaju kao posledica pritiska na okolne organe u vratu.
– Najčešće se pacijenti žale na osećaj pritiska ili stezanja u predelu vrata, kašalj, promenu glasa, a kod velikih struma na otežano gutanje i disanje. Prevashodno kod mlađih žena jedine tegobe mogu biti estetske prirode. Osnovna funkcija štitaste žlezde ogleda se u proizvodnji i lučenju tiroidnih hormona koji imaju značajnu ulogu u pravilnom funkcionisanju kompletnog organizma. Funkcija štitaste žlezde ne mora da zavisi od njene veličine, tako da pacijenti sa strumom mogu imati normalne, povišene ili snižene vrednosti hormona. Za početnu proveru funkcije štitaste žlezde dovoljno je odrediti vrednosti tireostimulišućeg hormona (TSH). Vrednosti TSH u preporučenim okvirima ukazuju na zadovoljavajuću funkciju štitaste žlezde – navodi u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Bojan Kovačević, hirurg.
Zbog čega nastaje struma (gušavost)
Nedostatak joda u ishrani može da dovede do pojave strume, međutim, prema rečima prof.dr Kovačevića, u razvijenim zemljama se zahvaljujući praksi jodiranja kuhinjske soli ovakvi slučajevi retko viđaju. Struma je u današnje vreme najčešće posledica patoloških procesa u samoj žlezdi.
– Već na osnovu ultrazvučnog pregleda možemo da razlikujemo difuzne i nodozne strume. Kod difuznih struma postoji uvećanje cele žlezde, dok je kod nodoznih struma uvećanje posledica prisustva jednog ili više nodusa (čvorova). Difuzno uvećanje žlezde može da se javi kod Hašimoto tiroiditisa. Radi se o autoimunoj bolesti gde organizam stvara antitela koja „napadaju“ tkivo štitaste žlezde, dovodeći do hroničnog zapaljenja kao i gubitka zdravog tkiva. Kao posledica ovog procesa, žlezda ne može da proizvede dovoljnu količinu hormona. Dolazi do porasta vrednosti TSH, koji stimuliše rast žlezde, kako bi se ovaj nedostatak hormona bar delimično nadoknadio – objašnjava prof.dr Kovačević.
Ostali simptomi pored uvećanja tiroidne žlezde
– Sem uvećanja žlezde, kod ovih pacijenata se javljaju simptomi koji se posledica nedostatka hormona tj, hipotireoze. Grejvsova bolest je još jedna autoimuna bolest koja može dovesti do rasta cele štitaste žlezde. U ovom slučaju, organizam stvara proteine koji su slični TSH i vezuju se za njegove receptore na štitastoj žlezdi dovodeći do povećanog lučenja hormona, a često i do uvećanja same žlezde. Kod pacijenata sa ovim problemom prisutni simptomi koji su posledica povišenih vrednosti tiroidnih hormona, odnosno hipertireoze – prof.dr Kovačević.
Nodusi (čvorovi) najčešći razlog
Sagovornik našeg portala navodi da je svakako najčešći razlog za pojavu strume predstavlja pojava nodusa u štitastoj žlezdi.
– Oni nastaju kao posledica nekontrolisanog rasta tiroidnih ćelija, a sam mehanizam nastanka nije u potpunosti razjašnjen. Verovatno se radi o kombinaciji predisponirajućih faktora koji uključuju genetiku, ishranu kao i uticaj nekih spoljašnjih faktora. Sama funkcija štitaste žlezde je najčešće očuvana, a tegobe pre svega zavise od veličine čvorova. U ređim slučajevima, uvećanje štitaste žlezde može biti posledica karcinoma, trudnoće, virusnih ili bakterijskih infekcija, kao i neželjenog dejstva određenih lekova – navodi prof.dr Kovačević, koji se u svakodnevnoj praksi bavi upravo nodusima i njihovim lečenjem, kao i hirurškim metodama kojima se tretiraju.
Kako se postavlja dijagnoza
Profesor dr Bojan Kovačević ističe da u slučaju izrazito velike štitaste žlezde već samo na osnovu fizikalnog pregleda može biti jasno da se radi o strumi. Međutim, da bi se utvrdilo o kom tipu uvećanja se radi, neophodan je ultrazvučni pregled vrata.
– Ovim pregledom se identifikuju čvorovi u štitastoj žlezdi, njihova veličina i stepen sumnjivosti na malignu prirodu nodusa. Sam izgled žlezde na ultrazvučnom pregledu može da ukaže da li se radi o Hašimoto tiroiditisu ili Grejvsovoj bolesti. Od laboratorijskih nalaza uvek se određuje TSH. Po potrebi se određuju i određena antitela koja nam omogućavaju postavljanje dijagnoze. Najčešće se određuju antTPO antitela koja su obično povišena kod Hašimotove bolesti. Zatim, i antitela na receptore za TSH koja su uvećana kod Gravesove bolesti. Scintigrafija se radi samo kod pacijenata sa niskim vrednostima TSH kod kojih je ultrazvučno viđen čvor u štitastoj žlezdi. Kod čvorova sumnjivih na malignitet, neophodno je uraditi biopsiju sumnjivog čvora – ističe profesor dr Bojan Kovačević.
Gušavost (struma) i načini lečenja
Na pitanje čitalaca kako se gušavost (stuma) leči, naš sagovornik navodi da manje strume koje ne dovode do tegoba i hormonskog poremećaja ne zahtevaju lečenje. Dovoljno je redovno praćenje od strane lekara.
– Smanjena funkcija žlezde, koja sa najčešće sreće kod Hašimoto tiroiditisa, tretira se nadoknadom hormona uz redovne kontrole TSH. Za lečenje hipertireoze postoji nekoliko modaliteta. U početnoj fazi, daju se lekovi koji smanjuju koncentraciju hormona štitaste žlezde u krvi, sve do njihovog dovođenja u normalne vrednosti. Ukoliko nakon određenog vremenskog perioda ne dođe do normalizacije funkcije štitaste žlezde, ovo stanje može definitivno da se tretira primenom radioaktivnog joda ili hirurškim putem. Hirurško lečenje je takođe potrebno kod velikih struma koje dovode do tegoba ili estetskih problema. Isto važi i za manje noduse kod kojih nalaz biopsije ukazuje na malignitet. Dobroćudni nodusi mogi da se tretiraju i primenom radiofrekventnih talasa – objašnjava prof.dr Bojan Kovačević.
Da li postoji način da se spreči pojava strume i koja je uloga selena
Gušavost, odnosno pojavu strume je nemoguće sprečiti, navodi profesor Kovačević, i ističe da se balansiranom ishranom u organizam unosi dovoljna količina joda. Zbog toga se, prema njegovim rečima, ne preporučuje dodatni unos u preventivne svrhe.
– Unos joda koji je veći od potreba organizma čak može i da dovede do pojave strume. Redovno uzimanje selena može da dovede do snižavanja vrednosti antitela kod Hašimoto tiroiditisa. To, međutim, nema značajan uticaj na kliničku sliku i tok bolesti. Povišene vrednosti selena se čak dovode u vezu sa povećanom verovatnoćom za pojavu šećerne bolesti. Zato ovaj suplement ne treba uzimati „na svoju ruku“, bez prethodne konsultacije sa lekarom. S obzirom na to da je pojavu strume nemoguće sprečiti, veoma je bitno pravovremeno postavljanje dijagnoze. Uz to, i adekvatan tretman koji se individualno prilagođava svakom pacijentu – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Bojan Kovačević, hirurg.
Pkštovani prof.dr Kovačeviću kako možemo stupiti u kontakt sa Vama, molimo Vašu imeil adresu.
Hvala