Gojite se, pospani ste, osećate „lupanje srca”, možda je vreme da proverite rad štitne žlezde

Štitasta žlezda je najveći rezervoar selena u organizmu. Neki stručnjaci ističu da vitamin D može pomoći u snižavanju koncentracije antitela

Stalna pospanost, bezvoljnost, umor i gojenje uprkos normalnom unosu kalorija mogu da budu simptomi bolesti štitaste žlezde – Hašimoto tireoiditisa. Reč je o hroničnoj autoimunoj upali štitaste žlezde. U nauci još uvek nisu u potpunosti poznati uzroci koji dovode do pojave ove bolesti. Lekari smatraju da je Hašimoto tireoiditis posledica genetskih faktora, nedostatka vitamina D i selena, kao i zagađenja vode ili vazduha.

Bolest može da se dobro kontroliše

Preporučujemo

Iako nije izlečiva, bolest može da se uspešno kontroliše. Lečenje, naročito kod pacijenata sa blagom kliničkom slikom, često nije potrebno. Ovi pacijenti dolaze na redovne kontrole i proveravaju hormonalni status. Praćenje se preporučuje, jer Hašimoto tireoiditis u najtežim slučajevima blago povećava rizik od pojedinih oblika karcinoma štitaste žlezde, kao što je papilarni karcinom. Zato se savetuje redovno praćenje i obavezni ultrazvučni pregled.

Bolest u početku izaziva blage tegobe

Hašimoto tireoiditis se naziva i hronični limfocitni ili autoimuni tireoiditis. Bolest je prvi opisao japanski lekar Haraku Hašimoto 1912. godine, po kome i nosi ime. Pored Graves-Basedovljeve bolesti, Hašimoto je vodeći uzrok hipotireoidizma – stanja smanjene funkcije štitaste žlezde.

Pacijent može da slabo spava, oseća pospanost, povremeno "lupanje srca". Glavni problem je to što bolest nastaje postepeno i blago, pa pacijenti simptome često tumače kao posledicu umora ili stresa, koji takođe može doprineti razvoju bolesti.

Lokalni i sistemski simptomi

Lekari ističu da klinička slika Hašimoto tireoiditisa uključuje lokalne i sistemske simptome.

Lokalni simptomi nastaju usled pritiska uvećane i izmenjene štitaste žlezde na okolne strukture – mogu se javiti promene glasa, otežano disanje i gutanje.

Sistemski simptomi su češći i uključuju umor, pospanost, netoleranciju na hladnoću, hronični zatvor, suvu kožu, lomljive nokte i opadanje kose.

Moguć je i takozvani subklinički oblik, gde gotovo da nema izraženih simptoma, pa u tim slučajevima nije potrebna terapija L-tiroksinom.

Dolazi do uvećanja štitaste žlezde

Hašimoto tireoiditis se najčešće, ali ne uvek, karakteriše uvećanjem štitaste žlezde i limfocitnom infiltracijom parenhima – što znači povećan broj limfocita (vrste belih krvnih zrnaca) unutar funkcionalnog tkiva štitaste žlezde. Takođe se primećuje prisustvo antitela specifičnih za tireoidne antigene.

Šta pokreće autoimuni proces?

Smatra se da autoimuni proces može biti pokrenut virusima, infekcijama, hroničnim stresom ili faktorima iz spoljne sredine. Mnogi lekari smatraju da genetska predispozicija sama po sebi nije dovoljna, već da je za razvoj bolesti potreban i uticaj spoljašnjih faktora. Italijanska studija o prevenciji pokazala je 2 do 4 puta veću učestalost Hašimoto tireoiditisa u oblastima siromašnim selenom.

Uloga selena u prevenciji i lečenju

Doktori ističu da nedovoljan unos selena može pogoršati Hašimoto tireoiditis. Selen se nalazi u govedini, iznutricama, ribi, jajima, puteru, pivskom kvascu, pšeničnim klicama, orasima (posebno brazilskom orahu), belom luku, soji i integralnim proizvodima od celog zrna.

Češće pogađa žene

Bolest se javlja 4 do 10 puta češće kod žena. Kliničke manifestacije su kod muškaraca ređe, dok se hipotireoidizam javlja kod 20–30 odsto obolelih. Hašimoto se dijagnostikuje na osnovu prisustva antitireoidnih antitela (TPO), nivoa tireoidnih hormona i TSH (hormona koji stimuliše rad štitaste žlezde).

Postoji više kliničkih oblika bolesti

Hašimoto tireoiditis može imati više kliničkih oblika: bezbolni tireoiditis, bolni tireoiditis, postpartalni tireoiditis i Hašimoto encefalopatiju. Lekari kažu da su bezbolni i postpartalni oblici obično prolazni, usled privremenog autoimunog poremećaja. Kod Hašimoto encefalopatije mogu se javiti poremećaji pamćenja, promene u ponašanju, opšta slabost i grčenje mišića.

Udruženost sa drugim bolestima

Hašimoto tireoiditis se često javlja zajedno sa drugim autoimunim bolestima, najčešće dijabetesom tipa 1, Adisonovom bolešću, autoimunim gastritisom, pernicioznom anemijom, ulceroznim kolitisom, hipogonadizmom, vitiligom i alopecijom.

Pošto se neka od ovih bolesti javljaju u detinjstvu ili između 25. i 40. godine, češće kod žena, značajni su preventivni pregledi, posebno kod osoba sa porodičnom anamnezom (roditelji, braća, sestre).

Lečenje – uloga joda i selena

Važno je na vreme otkriti bolest i pratiti njeno stanje, kako bi se, u slučaju potrebe, uvela terapija supstitucije hormonima štitaste žlezde – L-tiroksinom, ukoliko se razvije hipotireoidizam.

Lečenje je pre svega usmereno na terapiju hipotireoidizma L-tiroksinom. Ako nije potrebna nadoknada hormona, mogu se primenjivati oligoelementi poput selena. Štitasta žlezda je najveći rezervoar selena u organizmu. Neki stručnjaci ističu da vitamin D može pomoći u snižavanju koncentracije antitela kod pacijenata sa Hašimoto tireoiditisom.

Dodavanje joda u ishranu se ne preporučuje, jer je pokazano da veće koncentracije joda povećavaju nivo antitela i pogoršavaju funkciju štitaste žlezde kod osoba sa Hašimoto tireoiditisom.