Štitna žlezda: 10 mitova u koje ne treba da verujemo, tvrde lekari

Neke tegobe mogu da budu posledica bolesti štitne žlezde, ali češće se javljaju zbog stresa, nedostatka sna i loše ishrane

Štitna žlezda (štitasta) reguliše proizvodnju hormona koji utiču na skoro sve delove našeg tela. Uočava se da ova mala žlezda postaje sve češći zdravstveni problem kod velikog broja građana. Istovremeno, sve je više mitova, uglavnom neistina, koje prate promene u radu štitne žlezde.

 Osećaj umora i dobijanje na telesnoj težini

Preporučujemo

Osećaj umora, dobijanje na telesnoj težini, opadanje kose i loša koncentracija ne moraju uvek da budu simptomi hipotireoze. Lekari napominju da ove tegobe mogu da budu posledica bolesti štitne žlezde, ali češće su posledica starenja, stresa, nedostatka sna i loše ishrane.

Mnoge osobe osećaju ove probleme kao deo procesa starenja. Slični simptomi javljaju se i kod pacijenata koji se leče od karcinoma, smatra endokrinolog dr Nupur Kikani.

Štitna žlezda "ne podnosi" ovo povrće

Još jedan dosta rasprostranjen i netačan mit jeste da osobe sa poremećajem funkcije štitne žlezde moraju da izbegavaju određene vrste povrća. Istina je da se pacijentima sa određenim vrstama karcinoma štitne žlezde savetuje da se povremeno pridržavaju dijete sa niskim sadržajem joda – uglavnom dok traje dijagnostika i lečenje radioaktivnim jodom. Svim drugim pacijentima preporučuje se zdrava i uravnotežena ishrana.

- Često se napominje da brokoli, karfiol, prokelj i kelj mogu da ometaju funkciju štitne žlezde. Međutim, ovo povrće je deo zdrave ishrane. Savet pacijentima jeste da navedeno povrće konzumiraju, ali umereno – kaže dr Kikani.

Ove namirnice sadrže vredna antioksidativna jedinjenja i deluju antiinflamatorno. Stručnjaci savetuju da se koriste termički obrađene i u umerenim količinama.

Suplementi

Vlada verovanje da se neke nepravilnosti u radu štitne žlezde mogu regulisati upotrebom suplemenata koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji. Stručnjaci napominju da mnogi od tih suplemenata nisu dovoljno regulisani i da ne postoji jak nadzor nad njihovom upotrebom. Malo je podataka o njihovom dugoročnom delovanju. Preporuka je da se ne koriste bez nadzora ili saglasnosti lekara.

Jod

Smanjena aktivnost štitne žlezde ne može se rešiti jednostavnom primenom suplemenata joda. Lekari kažu da je ovo neistinit mit. Promena načina ishrane neće značajno uticati na funkciju štitne žlezde, a moguće su i komplikacije ukoliko se suplementi joda uzimaju bez nadzora lekara. Ishrana bogata jodom u opštoj populaciji ne deluje preventivno, već može dovesti do poremećaja rada štitne žlezde – zato se ne savetuje.

Nedostatak joda je danas redak jer se kuhinjska so u Srbiji jodira, a joda ima i u mlečnim proizvodima, jajima, morskim plodovima, orasima, lešnicima i pečurkama.

Hipotireoza i ultrazvuk

Pogrešna je pretpostavka da je pacijentima sa hipotireozom obavezno potreban ultrazvučni pregled, smatraju pojedini lekari. Stručnjaci naglašavaju da je ultrazvuk neophodan u slučaju pojave čvorića u štitnoj žlezdi ili drugih problema koji zahtevaju dodatnu dijagnostiku. Većini osoba sa hipotireozom ultrazvuk nije rutinski potreban.

Štitna žlezda - Skrining

Postoji verovanje da bi trebalo uraditi pregled štitne žlezde iako ne postoje simptomi, kako bi se otkrio mogući karcinom. Lekari, međutim, navode da ne postoje preporuke za skrining ultrazvukom ili CT-om kod osoba bez simptoma. Godišnji sistematski pregled obično je dovoljan za osobe koje nemaju simptome niti faktore rizika. Ne postoji rutinski skrining za ovu vrstu raka.

Sve vrste karcinoma štitne žlezde su iste

Lekari napominju da postoji više vrsta karcinoma štitne žlezde. Lečenje najčešćeg – papilarnog raka – značajno se razlikuje od terapije za anaplastični ili medularni karcinom.

Anaplastični karcinom je redak, agresivan i brzorastući oblik raka koji se teško leči – najčešće kombinacijom operacije, hemioterapije i zračenja. Medularni rak štitne žlezde često se otkriva u limfnim čvorovima, plućima ili jetri pre nego što se primeti kvržica na samoj žlezdi. Spada u retke oblike raka.

Upotreba agonista GLP-1 receptora

Smatra se da osobe sa rakom štitne žlezde ne smeju da koriste agoniste GLP-1 receptora za lečenje gojaznosti ili dijabetesa tipa 2. Endokrinolog dr Steven P. Weitzman sa MD Anderson Cancer centra navodi da se ovi lekovi ne preporučuju osobama sa ličnom ili porodičnom istorijom medularnog karcinoma štitne žlezde ili multiple endokrine neoplazije. Međutim, ovo ograničenje se ne odnosi na sve vrste raka štitne žlezde.

Rak štitne žlezde ne zahteva dugotrajnu postoperativnu terapiju

Nije tačno. Pacijentima je često potrebna dugotrajna terapija i nega nakon lečenja raka štitne žlezde. Pojedini pacijenti moraju do kraja života da uzimaju sintetički hormon štitne žlezde. Neophodni su i redovni pregledi radi praćenja eventualnih znakova recidiva.

Rak štitne žlezde ne može da se leči

Lekari naglašavaju da je ova tvrdnja potpuno netačna i predstavlja veliki mit. Većina karcinoma štitne žlezde može uspešno da se leči. Ishod lečenja zavisi od vrste i stadijuma raka, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Kod nekih osoba rak može da ostane neaktivan i da nikada ne zahteva lečenje.