Lekovi za mršavljenje nisu najbolji način da osobe koje imaju kilogram viška „doteraju liniju“. Moguće je da posle primene ovakve terapije organizmu bude teže da u budućnosti reguliše telesnu težinu. Lekove za mršavljenje potrebno je da koristimo prema preporuci lekara, koji će posle detaljnog pregleda i uvida u istoriju bolesti predložiti onaj lek koji će da bude najbolji za nas. Lekari upozoravaju da pojedine osobe neće moći da koriste ove lekove zbog pridruženih bolesti.
Kada su efekti lekova za mršavljenje razočaravajući?
Gojaznost je hronična i kompleksna bolest, pa je i lečenje dugotrajno. Endokrinolog prof. dr primarijus Snežana Polovina, iz Multidisciplinarnog centra za gojaznost, Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu i sa Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu u razgovoru za portal eKlinika kaže da je gojaznost doživotna bolest koja povećava rizik od nastanka više od 220 različitih oboljenja. Cilj lečenja jeste da se pacijenti zaštite od bolesti i mogućeg moždanog i srčanog udara. S druge strane, primena lekova za mršavljenje s namerom samo da se za „neku priliku“ postigne željena figura može da ostavi dugotrajne metaboličke posledice na telo. Na ovaj način organizmu biće sve teže, svaki sledeći put, da smanji telesnu masu, precizira profesorka Polovina.
– Lekovi o kojima pričamo smanjuju povećan sadržaj masti u telu, povećavaju osetljivost na insulin, smanjuju rizik za nastanak metaboličkih i svih drugih bolesti koje proističu iz gojaznosti. Osobe koje su normalno uhranjene, a žele da smanje telesnu masu, uglavnom nemaju poremećaj na koji ovi lekovi deluju, zbog čega je efekat razočaravajući i nuspojave često izraženije – naglašava prof. dr Snežana Polovina.
Kako se pre svega leči gojaznost?
Osnova lečenja gojaznosti je promena pogrešnih navika u ishrani i uvođenje svakodnevne fizičke aktivnosti, kaže prof. dr Polovina.
– Pacijentima sa gojaznošću prvo objasnimo da je cilj lečenja poboljšanje zdravlja, a za to je neophodno smanjenje telesne mase u procentu koji zavisi od stanja svakog pacijenta. Lekovi olakšavaju sprovođenje ovih promena i smanjenje telesne mase i do 30 odsto, ali uz pravilnu ishranu i kretanje – ističe prof. dr Polovina.
Ko ne bi smeo da koristi lekove za mršavljenje?
Profesorka Polovina nam objašnjava da ni jedan lek ne izlazi na tržište ukoliko nije prošao sve faze ispitivanja, koje traju oko 10 godina. Dr Polovina dodaje i da je uprkos tome moguće da se posle široke primene, nakon određenog vremena uoče nuspojave zbog kojih se neki od lekova povlače sa tržišta. I lekovi za mršavljenje imaju neželjene reakcije najčešće u vidu mučnine. Posle korišćenja GLP-1 agonista koji povećavaju osećaj sitosti takođe su moguće neželjene reakcije koje se kod najvećeg broja pacijenata nestaju posle perioda adaptacije na lek.
Pitali smo profesorku i da li lekove za mršavljenje mogu da koriste osobe koje se leče od nekog oboljenja digestivnog sistema ? Ko ne bi smeo da primenjuje ove lekove, da li mogu da ih koriste deca i tinejdžeri sa gojaznošću ili prekomernom telesnom težinom?
– Osobe koje su bolovale ili boluju od medularnog karcinoma štitaste žlezde ne smeju da koriste lekove iz grupe GLP-1 RA (Saxenda i Wegowy), kao ni osobe koje su ranije prebolele akutnu upalu pankreasa. Ako se ne ispoštuju kontraindikacije, ovi lekovi mogu da povećaju rizik od pojave medularnog karcinoma ili akutnog zapaljenja pankreasa, koje je životno ugrožavajuće stanje – upozorava prof. dr Polovina.
Lekovi za mršavljenje interakcije sa drugim medikamentima
Lekovi za lečenje gojaznosti, kako naglašava prof. dr Polovina, mogu da se kombinuju sa lekovima za smanjenje krvnog pritiska, masti u krvi i drugim lekovima. Neki od lekova za mršavljenje registrovani su za upotrebu kod dece od 12. godine života, dodaje profesorka, ali i poziva na dodatni oprez pojedine grupe pacijenata.
– Jedan od lekova, naltrexon/bupropion (Mysimba) u sebi sadrži antidepresiv i potrebno je da se konsultuje psihijatar, ako osoba već upotrebljava antidepresive, radi eventualne korekcije doze. Grupa GLP-1 RA može da utiče na simptome depresije i takođe je potrebna konsultacija sa psihijatrom pre uvođenja nekog od lekova iz te grupe, ako se pacijent već leči od depresije – naglašava prof. dr Polovina.
Gojaznost je ozbiljna bolest koju moraju da leče doktori
Doktorka napominje i da je lečenje gojaznost, kao i bilo koje druge hronične bolesti, u nadležnosti lekara koji procenjuje stanje organizma svakog pacijenta ponaosob. Potrebno je da lekar ima saznaja o pridruženim bolestima pacijenta, ranijim oboljenjima, navikama i da na osnovu svih elemenata proceni vrstu terapije, dozu lekova i da prati efikasnost i bezbednost terapije.
– Svako amatersko lečenje spada u nadrilekarstvo i predstavlja rizik za osobu na kojoj se primenjuje. Gojaznost nastaje zbog narušavanja prirodne energetske ravnoteže koja je neophodna za rast, razvoj i normalno funkcionisanje tela. Razlozi za poremećaj fiziološkog balansa su mnogobrojni ali vodeći su nepravilna, visoko energetska ishrana, siromašna biljnim vlaknima i nedovoljna fizička aktivnost. Naša obaveza je da edukujemo decu, od ranog detinjstva da se pravilno hrane, da budu fizički aktivni da nauče da poštuju svoje telo, da bi izrasli u zdrave ljude. „Čarobni štapić“ za lečenje gojaznosti je vraćanje izbalansirane ishrane i kretanja u svakodnevni život – zaključuje prof. dr Snežana Polovina.
Prof. Prim. dr Snežana Polovina od 2011. godine vodi ambulantu Multidisciplinarnog centra za gojaznost Kliničkog centra Srbije, načelnik je Odeljenja za prijem i polikliničku delatnost Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma i rukovodilac Poliklinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Viši naučni saradnik je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Vanredni profesor je na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu, na predmetu Endokrinologija i Klinička endokrinologija na katedri za biohemijske nauke. Prof. dr Polovina je autor je i koautor 138 stručnih i naučnih radova, urednik i udžbenika za poslediplomsku nastavu „Hirurško lečenje gojaznosti-od barijatrijske do metaboličke hirurgije“, udžbenika „Priprema pacijenata za laboratorijsku dijagnostiku“, „Klinička endokrinologija-odabrana poglavlja“, knjige Otkriće insulina-uskraćeni Nobel“, monografije „Gojaznost kroz istoriju“ i autor je više poglavlja u udžbenicima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
