U mnogim bolestima postoje polne i rodne razlike kao značajan faktor pri otkrivanju, prognozi, pa i pristupu u lečenju. Pol u užem smislu određuje biološke razlike koje uključuju hormonske i genetske karakteristike, a rodne razike uključuju i kulturološke, psihološke i faktore okoline. U bolestima štitaste žlezde je i druga grupa faktora rizika od značaja.
Koliko pol utiče na pojavu i ispoljavanje različitih tiroidnih bolesti
Na pitanje ima li razlike u odnosu na žene i muškarce kod najčešćih bolesti štitaste žlezde, odnosno da li je neki pol skloniji nekom poremećaju, prof.dr Jasmina Ćirić, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije kaže:
– Spoljnim uticajima smo svi izloženi (infekcije, stres, prekomerni ili nedovoljan unos joda, iradijacija, lekovi, različita hemijska sredstva), ali od tiroidnih bolesti uglavnom obolevaju oni koji imaju urođene predispozicije za to. Jasno je da spoljni faktori mogu da variraju u odnosu na pol, sa većim uticajem na žene. Žene mnogo češće imaju endokrine poremećaje nego muškarci, sa često uočljivim razlikama u toku i ishodu bolesti. Među endokrinim bolestima, tiroidne bolesti su najčešće uz dijabetes i osteoporozu. Imajući u vidu procenu da je u svetu oko 200 miliona obolelih od nekog poremećaja štitaste žlezde i da žene obolevaju 5-10 puta više, jasno je da ova razlika može biti važna za planiranje strategije boljeg otkrivanja obolelih. Osim ženskog pola, rizik za oboljevanje od svih bolesti štitaste žlezde je i starenje. Starosna dob obolelih takođe utiče na ispoljavanje bolesti i ishod.
Kojim ženama se preporučuje skrining pregled štitaste žlezde, a šta je sa muškarcima
Prema rečima profesorke Ćirić, iz tih razloga eksperti preporučuju da se rutinsko testiranje funkcije koju ima štitasta žlezda (skrining) obavlja samo kod svih žena srednje životne dobi (preko 55 godina) u intervalima koji zavise od faktora rizika.
– Zbog velike učestalosti tiroidnih bolesti i koristi od ranog otkrivanja, mnogi se zalažu za spuštanje ove starosne granice na 35 godina. U praksi se pokazuje da i kod tako mladih žena postoje realne potrebe za testiranjem zbog prisustva nekog od faktora rizika za obolevanje. To su najčešće neplodnost, uvećana štitasta žlezda, porodična zastupljenst bolesti štitaste žlezde i drugih autoimunih i metaboličkih bolesti.
Na pitanje da li postoje neke predispozicije kod muškaraca za obolevanje, naša sagovornica navodi da je malo poznato da se kod prisustva ovih rizika savetuje provera tiroidnih hormona i kod muškaraca, posebno ako postoji neki od simptoma bolesti. Međutim, kako kaže, nije neophodno da se muškarci rutinski testiraju za tiroidne bolesti tokom starenja, upravo zbog nedostizanja kritičnog broja pojavljivanja bolesti.
Zbog čega postoje razlike između žena i muškaraca: Uloga hormona
– Nisu sa sigurnošću dokazani uzroci i mehanizmi nastanka ovih razlika. Ipak, postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Prvo, uvek se kod polnih razlika ima u vidu delovanje polno specifičnih hormona. Dejstvo estrogena, specijalno njegovo fiziološko variranja tokom menstrualnog ciklusa, moglo bi da pospešuje nastanak tiroidnih bolesti. I hormoni koje luči štitasta žlezda imaju snažan uticaj na reproduktivnu funkciju, specijalno žena. To je najvidljivije pre puberteta kada nedostatak tiroidnih hormona dovodi do zaostajanja u rastu i seksualnom razvoju, iako oni nisu glavni regulatori ovih dešavanja. Danas se mnogo više zna i o tačnim brojnim mehanizmima delovanja tiroidnih hormona tokom reproduktivnog života i trudnoće. Bolesti štitaste žlezde su najčešće endokrine bolesti u reproduktivnom periodu žene – objašnjava prof.dr Ćirić i dodaje:
Kakva je veza sa autoimunim procesima
– Drugo, većina bolesti koje su vezane za poremećaj funkcije štitaste žlezde su autoimune prirode. Iako se opet ne zna zasigurno zašto, ove bolesti su uopšte češće kod žena. U toku trudnoće dolazi do velikih promena nivoa polnih hormona koje utiču na funkciju štitaste žlezde. Poremećaji funkcije vezani za autoimunost mogu biti pogoršani na početku i nakon trudnoće. Ipak, tokom najvećeg dela trudnoće je povećana imunološka tolerancija pa dolazi do privremenog ublažavanja autoimunih tiroidnih bolesti. Ponašanje bolesti štitaste žlezde tokom celog ovog osetljivog perioda je dosta karakteristično i iziskuje dodatno nadgledanje.
Važe li ove razlike i za karcinom štitaste žlezde
Prof.dr Jasmina Ćirić napominje da je kada se izuzmu autoimune bolesti (hipotireoza i hipertireoza), razlika u obolevanju između žena i muškaraca manja. Na primer, žene obolevaju od karcinoma štitaste žlezde 3 puta više nego muškarci. Osim toga, kako kaže doktorka, ako se posmatra smrtnost od karcinoma ili njihov letalni potencijal, onda i nema bitnih razlika među polovima.
– Vezano za štitastu žlezdu može se uočiti taj fenomen da iako muškarci imaju ređe neku od bolesti, ona se procentualno češće pojavljuje u težoj formi. Muškarci ređe imaju čvorove u štitastoj žlezdi, ali kad ih imaju onda su veće šanse da se u njima krije maligna promena. Takođe, muškarci ređe imaju orbitopatiju (zapaljenske promene na očima vezane za bolesti štitaste žlezde), ali ako imaju, procentualno je češće teža forma nego kod žena – navodi sagovornica eKlinika portala.
Šta kažu brojke: Štitasta žlezda i procenti obolevanja
Da li postoji neko istraživanje sa relevantnim brojkama o tome koliko žena u menopauzi ima poremećaj rada štitaste žlezde?
– Prema novijim izveštajima hipotireoza ili smanjena funkcija štitaste žlezde se javlja čak u oko 5 odsto populacije, a smatra se da još 5 odsto ima neprepoznatu bolest. Podaci pokazuju geografsko i vremensko variranje. Sredovečne žene u periodu oko ulaska u menopauzu su u najvećem riziku za razvoj hipotireoze. Veruje se da oko 12–20 procenata žena starijih od 60 godina može da ima subkliničku i klinički ispoljenu hipotireozu. Povećana funkcija štitaste žlezde, hipertireoza, se javlja u oko 1-2 odsto slučajeva opšte populacije, bar 3-5 puta češće kod žena. Od autoimune hipertireoze češće boluju mlađe žene. U srednjim i starijim godinama se javlja hipertireoza zbog toksične nodozne strume, bolesti koja se sporo razvija i može dugo da se prezentuje blagim, nespecifičnim tegobama (subklinička), ali sa značajnim posledicama po zdravlje i uticajem na druge prisutne bolesti.
„Preklapanje“ simptoma: Perimenopauza, menopauza i tiroidne bolesti
Poznato je da tegobe vezane za starenje i menopauzu kod žena, kao i one prisutne u poremećajima funkcije štitaste žlezde mogu da se preklapaju i otežavaju prepoznavanje. Obe vrste tegoba su brojne i nespecifične, a mogu uticati na međusobno ispoljavanje, zbirno snažnije uticati na kvalitet života i naročito zdravlje žena u kritičnom periodu menopauze. Ako tegobe koje prate izostanak menstruacije u očekivano vreme prevazilaze menopauzalne, veoma je poželjno proveriti da li su hormoni štitaste žlezde normalni, savetuje prof.dr Ćirić i precizira:
– Kod žena koje se leče zbog hipotireoze nadoknadom hormona štitaste žlezde, opadanje estrogena u menopauzi može da utiče na dozu leka. U menopauzi se često poveća i telesna težina što takođe može da zahteva povećanje doze leka. Kada je hipotireoza adekvatno lečena ona ne utiče bitno na vreme pojave menopauze. Međutim, ponekad je udružena sa drugom autoimunom bolešću koja dovodi do preranog prestanka funkcije jajnika (pre 40. godine). Kod žena sa preranim gubitkom ovarijalne funkcije (POF), bolesti štitaste žlezde se viđaju bar dva puta češće.
Doktorka Ćirić napominje i da neregulisana povećana funkcija štitaste žlezde (hipertireoze) često dovodi do različitih smetnji vezanih za reproduktivnu funkciju. Može da daje različite poremećaje u menstruiranju, čak i prekid dok se tiroidni hormoni ne normalizuju terapijom. Ipak, prema njenim rečima, retko se vezuje za preranu menopauzu, sem ako nije udružena sa POF-om, a u periodu perimenopauze može da pojača tegobe ovog prelaznog perioda i ubrza dolazak menopauze.
Nekada je teško identifikovati da li su zbog menopauze ili tiroidnih bolesti
Tegobe koje se mogu videti u menopauzi zbog opadanja estrogena često liče na one u blagoj hipotireozi ili čak hipertireozi.
– Vezane su za promene koje žene lako primećuju, kao smanjen kvalitet kose i noktiju, znojenje ili suva koža, promene u težini, pospanost ili nesanica, smanjena koncentracija, promene raspoloženja, hipertenzija i poremećaj u srčanoj frekvenci, kao i mnoge druge. Bez hormonskih analiza veoma je teško odrediti da li su ovako nespecifične tegobe prisutne zbog menopauze, starenja ili poremećaja funkcije štitaste žlezde. Kod žena koje se već leče, održavanje tiroidnih hormona u normalnom opsegu može značajno da poboljša kvalitet života i olakša promene zbog tranzicije i samog starenja – kaže profesor dr Jasmina Ćirić.
Sveukupno, zaključuje sagovornica eKlinika portala, zbog velike učestalosti treba razmišljati o mogućnosti prisustva neke od bolesti štitaste žlezde, a obavezno kod svih starijih žena, i osoba oba pola ako imaju faktore rizika. Dobijene rezultate i način lečenja treba da tumači endokrinolog, najbolje sa iskustvom za lečenje različitih starosnih kategorija pacijenata i žena kroz specifične faze reproduktivnog perioda.
