Jod je mineral čiji je nedostatak redak ali moguć, određene tegobe poručuju da ga nema dovoljno

Manjak joda ispoljava se lošim raspoloženjem, grčevima u mišićima, poremećajem u varenju i apsorpciji hranljivih materija

Jod je esencijalan mineral koji reguliše metabolizam, utiče na rad štitne žlezde, kognitivne funkcije, kardiovaskularni sistem. Ovaj mineral štiti telo i od infekcija, obezbeđuje normalnu kontrakciju mišića. Nedostatak joda je u Srbiji redak, ali moguć u određenim okolnostima.

Najveće količine deponovane su u štitnoj žlezdi

Preporučujemo

Manjak joda ispoljava se lošim raspoloženjem, grčevima u mišićima, poremećajem u varenju i apsorpciji hranljivih materija. Pacijenti se žale i na umor, koža je suva i iritirana, kosa opada, kod žena su nepravilni menstrualni ciklusi. Joda u prirodi u većim količinama ima u morskoj vodi, a u našem telu najveće količine su deponovane u štitnoj žlezdi.

Koje su osobe u većem riziku od nedostatka joda?

Trudnice su u većem riziku od nedostatka joda, jer tokom trudnoće rastu potrebe organizama za ovim mineralom koji omogućava nesmetan razvoj fetusa, posebno mozga deteta, objašnjava dr Britani Henderson, internista i endokrinolog iz Centra za štitnu žlezdu u Čarlstonu.

U povećanom riziku su i vegetarijanci i osobe koje ne konzumiraju mlečne proizvode ili ugljene hidrate. Namirnice bogate jodom su mleko, morski plodovi, hleb i jaja, orasi, lešnici, pečurke.

Gušavost

Najčešći znak nedostatka joda je gušavost — uvećana štitna žlezda, objašnjava Melisa Madžumdar, dijetetičar. Lekari napominju da je gušavost (struma) danas u manjoj meri posledica nedostatka joda, a više patoloških procesa u samoj štitnoj žlezdi.

Kada unos joda padne ispod 100 mikrograma dnevno (preporučeni dnevni unos za većinu odraslih je 150 mikrograma), telo počinje da proizvodi više hormona štitne žlezde zvanog TSH, usled čega može da dođe do uvećanja štitne žlezde.

Nivo TSH viši od 4,5 mU/L ukazuje na nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu ili hipotireozu, nivo TSH ispod 0,4 mU/L, ukazuje na preaktivnu štitnu žlezdu ili hipertireozu. Vrednosti TSH zavise i od pola, starosti. Stručnjaci objašnjavaju da rezultate ne tumačimo sami, jer se oni sagledavaju sa  drugim testovima funkcije štitne žlezde.

Gušavost se ispoljava kao oteklina ili kvržica na prednjem delu vrata.

- Nekad se ne primećuje, dok se ne uradi ultrazvuk ili CT snimak - kaže dr Britani Henderson. Sama gušavost je bezbolna, a tegobe su posledica pritiska na okolne organe u vratu. Javljaju se kašalj, promuklost, otežano disanje, gutanje ili bol u vratu.

Hipotireoza

Ako unos joda padne na 10 do 20 mikrograma dnevno, može da dođe do hipotireoze, odnosno usporenog rada štitne žlezde, to jest stanja kada ova žlezda ne proizvodi dovoljno hormona za potrebe tela. Sve može da uspori telesne funkcije i izazove simptome kao što su: umor, povećanje telesne težine, gubitak kose, suva koža, otečeno lice, zatvor, usporen rad srca, depresija, osećaj hladnoće.

- Pacijenti sa hipotireozom obično imaju najmanje dva do tri simptoma -  navodi dr Henderson. Međutim, mnogi od ovih simptoma ne moraju da budu obavezno i znak manjka joda. Mogu da budu posledica i drugih zdravstvenih stanja, da se jave posle upotrebe nekih lekova. Bitno je zato da se obratimo lekaru kako bi tačno utvrdili o čemu je reč.

Komplikacije u trudnoći i razvojni poremećaji

Nedostatak joda povezuje se sa neplodnošću, pobačajima, prevremenim porođajem, povišenim krvnim pritiskom u trudnoći i usporenim razvojem fetusa. Prema Međunarodnoj mreži za jod (Iodine Global Network), nedostatak joda najčešći je uzrok intelektualne invalidnosti u svetu.

Deca čije su majke patile od manjka joda tokom trudnoće ili dojenja mogu da imaju nižu inteligenciju, da kasne u razvoju govora, moguće su teškoće pri koncentraciji, u težim slučajevima i usporen rast, pokazuje pregled studija iz 2025. godine.

Kako da obezbedimo dovoljan unos joda?

Preporučene dnevne količine joda su;

1. Odrasli muškarci i žene: 150 mikrograma
2. Trudnice: 220 mikrograma
3. Žene koje doje: 290 mikrograma

Unos manji od navedenih količina nije poželjan, ali ni preterivanje nije dobro, jer previše joda može da izazove hipertireozu (pojačan rad štitne žlezde) i druge probleme.

U slučaju manjka savetuje se prilagođena ishrana sa više namirnica bogatih jodom.

- Prirodni izvori joda uključuju sve što živi i raste u slanoj morskih vodi, školjke, jastoge, ostrige, sardine. Joda ima i u mleku, jajima i povrću, ali količina može da varira - kaže Madžumdar.

Ukoliko ste vegan, vegetarijanac ili ne konzumirate mleko i hleb, konsultujte se sa lekarom o mogućoj suplementaciji. Moguće je da suplementacija neće u svim slučajevima biti potrebna. Preporuka je da se suplementi joda koriste samo pod nadzorom stručnjaka, jer su moguće interakcije sa lekovima koje već koristimo i druge neželjene reakcije.

Stručnjaci upozoravaju da se smanjena aktivnost štitne žlezde ne može rešiti jednostavnom primenom suplemenata joda. Promena načina ishrane neće značajno uticati na funkciju štitne žlezde. Ishrana bogata jodom u opštoj populaciji ne deluje preventivno, već može dovesti do poremećaja rada štitne žlezde – zato se ne savetuje.