Zašto je homofobija u porastu, kako se prepoznaje i šta znači za mentalno zdravlje svih aktera

Homofobija može da se ispolji kroz uvrede, podsmeh, isključivanje i nasilje, ali i kroz manje upadljive postupke koji osobi šalju poruku da nije prihvaćena. Izloženost takvom ponašanju može da ugrozi osećaj sigurnosti i mentalno zdravlje, zbog čega su prepoznavanje diskriminacije i dostupna podrška važni.

Šta je homofobija i zašto nije isto što i klinička fobija

Homofobija je naziv za negativne stavove, odbojnost i neprijateljstvo prema osobama koje privlače osobe istog pola. Može da bude usmerena i prema nekome za koga okolina samo pretpostavlja da ima drugačije seksualne afinitete, na primer. Predrasude se ispoljavaju kroz govor, ponašanje i postupke koji ograničavaju ravnopravno učešće u svakodnevnom životu.

Iako naziv sadrži reč „fobija”, homofobiju ne treba automatski poistovećivati sa kliničkim poremećajem straha. Klinička fobija podrazumeva intenzivan i uporan strah od određenog objekta ili situacije. U razgovoru o homofobiji naglasak je na predrasudama i njihovim posledicama, a sam izraz ne predstavlja psihijatrijsku dijagnozu.

Homoseksualna orijentacija sama po sebi nije mentalni poremećaj i ne zahteva lečenje. Američko psihološko udruženje naglašava da ona ne podrazumeva narušeno rasuđivanje ili sposobnost za društveni i profesionalni život. Zdravstvene teškoće zato ne treba pripisivati seksualnoj orijentaciji bez razmatranja okolnosti u kojima osoba živi.

Kako se homofobija prepoznaje u svakodnevnom životu

Otvorena homofobija može da obuhvati pogrdne izraze, pretnje, uznemiravanje i fizičko nasilje. Diskriminacija može da se ispolji i kroz uskraćivanje prilika ili nepovoljniji tretman zbog seksualne orijentacije. Takvi postupci mogu da se dogode u porodici, školi, na poslu ili u drugim sredinama.

Manje upadljivi primeri uključuju ponavljano omalovažavanje nečije veze ili isključivanje partnera iz porodičnih okupljanja. Izjava da je uvredljiv komentar „samo šala” ne uklanja njegov sadržaj. Pri proceni ponašanja važno je da pogledamo šta je izgovoreno, kome je upućeno i da li se ponavlja. Poseban problem nastaje kada stigma otežava pristup zdravstvenoj zaštiti. Svetska zdravstvena organizacija navodi da diskriminacija može da odvrati seksualne i rodne manjine od korišćenja zdravstvenih usluga. Zato poštovanje, poverljivost i ravnopravan tretman predstavljaju važne uslove za dostupnu negu.

Zašto je homofobija povezana sa stresom i mentalnim zdravljem

Izloženost odbacivanju može da znači da osoba unapred očekuje neprijatnost i procenjuje gde je bezbedna. Takav dodatni teret psihologija opisuje kroz pojam manjinskog stresa. On obuhvata iskustva diskriminacije, očekivanje odbacivanja i pritisak da osoba skriva deo svog identiteta.

Naučni rad Ilana Mejera povezuje stigmu, predrasude i diskriminaciju sa nepovoljnim ishodima mentalnog zdravlja. U radu su razmotreni nalazi o depresivnim simptomima, problemima sa upotrebom supstanci i drugim teškoćama. Ovaj model objašnjava kako društveno okruženje može da doprinese zdravstvenim razlikama. To ne znači da će svaka osoba izložena homofobiji razviti psihičke teškoće. Rizik nije isto što i unapred određena sudbina. Razumevanje manjinskog stresa pomaže da problem sagledamo zajedno sa uslovima života, odnosima i dostupnom podrškom.

Šta je internalizovana homofobija i zašto je podrška porodice važna

Internalizovana homofobija nastaje kada osoba usvoji negativne poruke okoline o sopstvenoj seksualnoj orijentaciji. Tada društvene predrasude mogu da postanu deo načina na koji procenjuje sebe. To može da bude povezano sa stidom, samookrivljavanjem i negativnom slikom o sebi.

Porodični odnosi imaju važnu ulogu u ovom iskustvu, naročito tokom odrastanja. Studija objavljena u časopisu Pediatrics povezala je izraženije porodično odbacivanje tokom adolescencije sa nepovoljnijim zdravstvenim ishodima kod mladih odraslih osoba. Nalaz pokazuje povezanost i ne predstavlja prognozu za svakog pojedinca. Jedno ranije istraživanje povezalo je porodično prihvatanje sa boljim mentalnim i fizičkim zdravljem mladih odraslih osoba. U svakodnevnom odnosu podrška može da počne slušanjem bez vređanja i ponižavanja. Važno je i da porodica poštuje privatnost, umesto da bez pristanka prenosi lične informacije drugima.

Kako da reagujemo na homofobiju i kada da potražimo pomoć

Kada primetimo omalovažavanje, možemo jasno da kažemo da takav govor nije prihvatljiv. U školi je važno da zaposleni zaustave uznemiravanje i dosledno primenjuju pravila protiv diskriminacije. Psiholozi povezuju takve postupke sa većim osećajem sigurnosti i pripadnosti učenika.

Osoba koja trpi diskriminaciju može da potraži podršku nekoga kome veruje. Razgovor sa psihologom ili psihijatrom posebno je važan ako uznemirenost traje, ometa svakodnevno funkcionisanje ili dovodi do povlačenja. Stručna podrška treba da poštuje seksualnu orijentaciju i pomogne u suočavanju sa teškoćama.

Niko ne treba da bude pod pritiskom da otkrije svoju seksualnu orijentaciju pre nego što proceni da je to bezbedno. Ako nam se osoba poveri, možemo da je pitamo kakva joj podrška odgovara i da poštujemo njene granice. Svetska zdravstvena organizacija ističe da seksualno zdravlje podrazumeva dobrobit i odnose bez diskriminacije, prinude i nasilja.

(eKlinika.rs)