Da li vas često opseda strah da previše razmišljate? Ako je tako, možda imate jednu od najčudnijih fobija

Razmišljanje nam pomaže da razumemo svoja iskustva i postupke. Međutim, da li se često zatrpavaš obavezama i aktivnostima koje ti zapravo nisu potrebne, samo da bi izbegao/la razmišljanje?

Šta je fronemofobija? 

Da li vam trenuci kada nemate šta da radite i kada ostanete sami sa svojim mislima izazivaju uznemirenost, anksioznost ili čak napade panike? Da li vas obuzima prekomerni osećaj straha kada ste sami, jer postoji bojazan da biste mogli  da počnete da razmišljate? U tom slučaju, moguće je da imate fronemofobiju: strah od razmišljanja, odnosno strah od preteranog razmišljanja.

Život sa fronemofobijom može da bude veoma težak i iscrpljujući, jer osoba često podleže njenom iracionalnom uticaju. Takođe, možete da osećate nesigurnost ili nepoverenje kada treba da govorite o ovom problemu sa drugima, zbog straha da ćete biti pogrešno shvaćeni ili izloženi osudi.

Ipak, kao i kod drugih fobija, fronemofobija može da se ublaži i leči uz pomoć tehnika samopomoći ali i profesionalne terapije, ukoliko je to potrebno. Prvi korak ka oporavku jeste pronalaženje osnovnog uzroka ovog straha.

Zašto bi neko osećao preterani strah od razmišljanja? 

Fronemofobija predstavlja intenzivan strah od razmišljanja ili fobiju od preteranog razmišljanja. Ovaj strah često potiče od uznemirujućih misli ili sećanja na postupke iz prošlosti zbog kojih osoba oseća kajanje i ne želi da im se vraća.

Postoji velika razlika između toga da neko ne voli da razmišlja o određenim stvarima i toga da se panično plaši samog čina razmišljanja. Zbog učestalosti negativnih i nametljivih misli, osoba može da razvije strah da bi, ako im se prepusti, mogla da uradi nešto loše ili opasno. Osobe koje pate od fronemofobije često pokazuju simptome poremećaja pažnje, kao što su teškoće sa koncentracijom, impulsivno ponašanje i pojačana hiperaktivnost.

Kod ljudi sa ovim strahom često se javlja i problem u razlikovanju mašte od stvarnosti, što dodatno pojačava osećaj nesigurnosti i straha.

Uzroci fronemofobije

Postoji više faktora koji mogu dovesti do razvoja straha od razmišljanja. Mnogi se pitaju: „Zašto se plašim sopstvenih misli?“

Fronemofobija najčešće ima korene u detinjstvu.

Moguće je da ste bili žrtva vršnjačkog nasilja ili da ste tokom dužeg perioda bili emotivno zanemareni, čak i od strane bliskih osoba. Takođe, moguće je da ste u prošlosti učinili nešto zbog čega osećate stid ili kajanje. Zbog toga se možda plašite trenutaka samoće, jer oni mogu da dovedu do suočavanja sa tim neprijatnim uspomenama.

Posledica bi mogla da bude da se stalno trudite da budete zauzeti i da izbegnete bilo kakve misli koje bi mogle da izazovu nelagodnost. Naučna istraživanja ukazuju na to da se ovakvi strahovi razvijaju kombinacijom spoljašnjih i bioloških faktora, uključujući genetske predispozicije, hemiju mozga i različite oblike psiholoških trauma.

Simptomi fronemofobije

Osoba koja ima fronemofobiju često izbegava aktivnosti, mesta ili situacije koje bi mogle da je navedu na razmišljanje. Zbog toga ova fobija može značajno da ograniči svakodnevni život. Simptomi mogu da budu fizičke i psihološke prirode.

Fizički simptomi mogu da budu:

• mučnina
• drhtanje
• pojačano znojenje
• napadi panike
• zbunjenost i ubrzano disanje (hiperventilacija)
• stezanje u grudima
• suva usta.

Psihološki simptomi su najčešće:

• osećaj otuđenosti ili odvojenosti od stvarnosti
• depresija
• stalni osećaj strepnje
• izlivi besa i nagle promene raspoloženja
• strah od smrti
• strah da ćete sebi ili drugima naneti štetu
• samookrivljavanje i osećaj krivice.

Osobe sa fronemofobijom mogu da iskuse nekoliko ili više navedenih simptoma, a ukoliko se ne leče, oni vremenom mogu da se pogoršavaju.

Lečenje fronemofobije

Ako se pitate kako da prestanete da se plašite razmišljanja, prvi i najvažniji korak jeste da priznate postojanje straha i započnete proces njegovog prevazilaženja. Fronemofobija može da se ublaži primenom tehnika samopomoći, uz podršku porodice i prijatelja. Međutim, ukoliko i sama pomisao na razmišljanje izaziva jak strah i anksioznost, preporučuje se obraćanje stručnjaku.

Profesionalna terapija često predstavlja najefikasnije rešenje, a postoji više pristupa koji mogu da pomognu.

Samopomoć: šta možete da uradite za sebe?

Postoje i neke metode samopomoći koje mogu da budu korisne, kao što su meditacija, uključivanje u grupe podrške i promene životnih navika.

Meditacija

Telo i um funkcionišu kao celina. Tokom meditacije, fokusirate se na disanje i opuštanje tela, što doprinosi unutrašnjoj ravnoteži i smanjenju anksioznosti. To može biti posebno korisno u suočavanju sa strahom od razmišljanja. Praktikovanje meditacije pre situacija koje bi mogle pokrenuti fobiju može da ublaži simptome.

Grupe za samopomoć

Grupe za samopomoć predstavljaju uspešan oblik podrške jer pomažu ljudima da shvate da nisu sami u svom problemu. U tim grupama osobe sa sličnim strahovima razmenjuju iskustva, misli i strategije za suočavanje sa problemom.

Promene životnog stila

Uvođenje redovne fizičke aktivnosti, uravnotežena ishrana i uspostavljanje zdravih navika spavanja mogu da smanje negativne misli i pomoćgnu u boljoj kontroli fronemofobije.

(eKlinika.rs)