Kada nas strah štiti, a kada preuzima primat nad našim životom: Kako izaći iz ove opasne matrice?

Strah je jedno od naših najmoćnijih osećanja: temeljni mehanizam preživljavanja koji oblikuje način na koji mislimo, osećamo i reagujemo. Evoluirao je da nas zaštiti od opasnosti, ali istovremeno može da nas povredi, naruši zdravlje, odnose, učenje, društveni život i naše šanse u životu. Dok nas štiti, strah nas može navesti i na ponašanja koja nehotično povređuju druge.

Strah, depresija i poremećaji mentalnog zdravlja: Pošasti novog vremena

Sve je više pokazatelja da savremeni čovek živi sa pojačanim osećajem straha. Mnogi imaju utisak da je svet postao opasniji, iako su realne životne pretnje u mnogim društvima manje nego ranije. Roditelji se plaše da decu puštaju napolje, iako su nesreće češće u kući, a nedostatak kretanja narušava fizičko i mentalno zdravlje.

Preporučujemo

Strah je prisutan u gotovo svim mentalnim poremećajima i povezuje se sa depresijom, psihozama, pokušajima samoubistva, pa i sa brojnim fizičkim bolestima, od srčanih oboljenja, problema sa varenjem, migrena i alergija, do poremećaja štitne žlezde i respiratornih tegoba.

Strah rađa anksioznost, anksioznost podrazumeva strah

Ljudi sa izraženom anksioznošću češće imaju visok pritisak, slabiji imunitet, a postoji i sve više podataka o povezanosti stresa sa degenerativnim moždanim bolestima. Anksioznost često vodi i nezdravim navikama poput pušenja, alkohola i loše ishrane.

Iako je naš kulturni kontekst važan, strah je duboko ukorenjen u našu genetiku i ne može biti uklonjen. Zapravo, možemo samo da naučimo da ga prepoznamo, razumemo, obuzdamo i živimo uprkos njemu.

Urođeni i stečeni strahovi

Čovek se rađa sa osnovnim strahovima koji mu omogućavaju da preživi: strahom od gubitka oslonca, intenzivnog zvuka, gušenja... To su signali koji nas upozoravaju na opasnost. Racionalan strah je koristan i zaštitnički, dok iracionalan, preteran strah postaje destruktivan i može onemogućiti normalno funkcionisanje.

Reakcije na strah zavise i od tipa ličnosti. Neki ljudi se povlače, drugi se bore, a neki ignorišu sopstvena osećanja. Strahovi mogu postati toliko intenzivni da prerastu u paniku ili fobije, kada dolazi do emocionalnog preplavljivanja i gubitka sposobnosti jasnog razmišljanja.

Elementarni i egzistencijalni strahovi

Elementarni strahovi odnose se na ugroženost života: strah od smrti, gušenja, povrede.

Egzistencijalni strahovi, koji su u savremenom životu češći, tiču se usamljenosti, gubitka slobode, smisla i mogućnosti da ostvarimo svoje ciljeve. Ovi strahovi se prepliću i utiču na kvalitet života i lični razvoj.

Strah kao teret svakodnevice

Kada strah postane prekomeran, blokira čoveka, vodi povlačenju, odustajanju od ciljeva i pasivnosti.

U nekim sredinama je uobičajeno da se osećanja potiskuju, pa i strah. Iako potiskivanje može da deluje kao privremena zaštita, dugoročno sputava kreativnost, inicijativu, pojačava doživljaj ugroženosti i stvara začarani krug stalne opreznosti i zabrinutosti. Ljudi preplavljeni strahom često ga nesvesno prenose na svoju okolinu (partnere, decu, prijatelje).

Prihvatanje straha i put izlaska

Kada je strah prisutan stalno i utiče na svakodnevni život, potrebno je lečenje i promena načina razmišljanja.

Strah je signalni mehanizam koji upozorava da smo ugroženi, ali posle tog signala dolaze analiza, izbor i preuzimanje odgovornosti. Prihvatanje straha kao dela ljudskog iskustva otvara prostor za njegovo savladavanje i učenje kako da živimo uprkos njemu, a ne pod njegovom kontrolom.