Anksioznost kao posledica manjaka holina, koje namirnice imaju najviše materije bitne za rad mozga, jetre

Anksioznost je reakcija tela na stres, strah ili neizvesnost. Prirodna je i ispoljava se osećajem nelagode, stalnog iščekivanja onog najgoreg i bez jasnog spoljnog povoda. Smatra se da više od 30 odsto osoba iskusi anksioznosti poremećaj u većem ili manjem stepenu u nekom periodu života. Kada je umerena, skoro je sastavni deo života, ipak ako je stalna i kada počne da ometa svakodnevni život postaje ozbiljan problem. Neka naučna saznanja kažu da bi anksioznost mogla da bude posledica manjka jedne bitne hranjive materije. Holin je nutrijent koji sve više privlači pažnju zbog moguće povezanosti sa mentalnim zdravljem.

Može li holin da bude zamena za psihoterapiju ili lekove

Holin je esencijalna hranjiva materija ključna za izgradnju ćelija, kao i za dobar rad mozga i jetre. Holin u određenim količinama proizvodi jetra, ali ne dovoljno i zato mora da se unosi ishranom.

Preporučujemo

Holin je osnova za acetilholin, neurotransmiter perifernog i centralnog nervnog sistema koji prenosi nervne impulse i omogućava komunikaciju između nervnih ćelija i mišića. Acetilholin pomaže i u regulaciji raspoloženja i pamćenja. Nova istraživanja dovode u vezu manjak holina sa anksioznim poremećajima.

Bitno je ipak naglasiti da holin nikako ne može da bude zamena za psihoterapiju, lekove ili stručnu pomoć u terapiji mentalnih poremećaja. Naučnici upozoravaju osobe koje se leče od anksioznosti da ne prekidaju terapiju zbog ovakvih informacija.

Holin i anksioznost: šta pokazuju istraživanja

Nedavni napredak u snimanju mozga dao je naučnicima nove mogućnosti za proučavanje anksioznih poremećaja. Pomoću protonske magnetne rezonantne spektroskopije moguće je da se u realnom vremenu analizira hemijski sastav tkiva mozga. Meta-analiza koja je obuhvatila više od 20 studija nedavno je objavljena u časopisu Molecular Psychiatry. Ova studija navodi da osobe sa anksioznim poremećajima dosledno imaju niži nivo ukupnih jedinjenja koja sadrže holin u ključnim delovima mozga, uključujući prefrontalni korteks.

Prefrontalni korteks funkcioniše kao komandni centar mozga – pomaže nam u donošenju odluka i reguliše reakcije na strah i stres. Kada je nivo holina u ovom regionu niži, „racionalnom“ delu mozga može da bude teže da kontroliše signale koji dolaze iz „anksioznog“ dela mozga. Niži nivo holina primećen je kod različitih tipova anksioznih poremećaja.

Jedna od teorija navodi da mozak brže troši holin kada je u stanju stalne pojačane aktivnosti tokom hronične anksioznosti. Holin se koristi za popravku ćelija i podršku nervnim funkcijama. Pošto mora da se nadoknadi ishranom, njegov nedostatak može da doprinese dugotrajnoj neravnoteži i anksioznosti.

Smatra se da postoji veza između niskog nivoa holina u mozgu i anksioznosti, ali nije dokazan direktan uzročno-posledični odnos. To znači da stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu da nedostatak holina izaziva anksioznost. S druge strane, smatra se da većina osoba ipak ne unosi preporučenu količinu holina. Ovaj nutrijent ima mnogo važnih uloga u organizmu: doprinosi zdravlju mozga, utiče na strukturu ćelija, ali i na pravilan rad jetre.

Kako da povećamo unos holina

Nutricionista Lauren Manaker kaže da je holin jedna od hranjivih materija koju ne unosimo u dovoljnim količinama.

- Iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdilo da li veći unos holina može da smanji simptome anksioznosti, konzumacija namirnica bogatih holinom biće od koristi za celokupno zdravlje. Preporuka je da žene unose oko 425, a muškarci oko 550 miligrama (mg) dnevno. Tokom trudnoće i dojenja potrebe su veće – oko 450, odnosno 550 miligrama dnevno - navodi Manaker.

U kojim namirnicama ima holina?

Jaja

Jaja su jedan od najboljih prirodnih izvora holina. Jedno veliko jaje sadrži oko 147 mg holina. Važno je da jedemo i žumance, jer se upravo u njemu nalazi najveći deo holina.

Nemasno i živinsko meso

Piletina, ćuretina i nemasna govedina takođe sadrže dosta holina. Goveđa džigerica ima naročito visok nivo holina.

Riba

Losos i bakalar sadrže holin, ali riba ima i omega-3 masne kiseline koje dodatno jačaju zdravlje mozga.

Mleko

Pored kalcijuma za zdravlje kostiju, mleko je još jedan dobar izvor holina.

Biljne opcije

Iako je holin zastupljeniji u namirnicama životinjskog porekla, postoje i biljni izvori holina, ipak u nešto manjim količinama. To su soja (edamame ili tofu), brokoli, karfiol, prokelj, krompir, crveni pasulj i kinoa.

Postoje i suplementi holina, koji mogu biti opcija ako je teško postići dovoljan unos putem ishrane. Ipak, pre uzimanja bilo kog suplementa obavezno se posavetujte sa lekarom.

(eKlinika)