Spolja sigurni i uspešni, a konstantno vas izjeda nemir? Ovu su znaci visoko-funkcionalne anksioznosti

Visoko-funkcionalna anksioznost je opšti, kolokvijalni izraz koji se koristi za ljude koji žive sa anksioznošću, ali se spolja doživljavaju kao osobe koje „funkcionišu sasvim dobro“. Važno je naglasiti da ovo nije zvanična dijagnoza mentalnog zdravlja.

Visoko-funkcionalna anksioznost i znaci koji ukazuju na ovo stanje

Ako imate visoko-funkcionalnu anksioznost, drugima možete da delujete uspešno, organizovano i smireno, kao neko ko lako postiže izuzetne rezultate na poslu i u životu. Međutim, ono što se dešava u vašoj unutrašnjosti može da bude potpuno drugačije.

Za razliku od anksioznosti koja osobu gotovo da parališe, visoko-funkcionalna anksioznost često gura osobu napred. Zato takvi ljudi često izgledaju veoma uspešno u poslu i svakodnevnom životu ako se uspeh meri isključivo postignućima.

Ono što drugi obično ne vide, a što, ako ste takva osoba retko ili nikada ne delite, jeste da se ispod tog spoljašnjeg savršenstva odvija stalna unutrašnja borba sa brigom i napetošću.

Kako osoba sa visoko-funkcionalnom anksioznošću može da izgleda na poslu

Drugima čak možete da delujete kao oličenje uspeha: dolazite pre svih, uvek ste besprekorno obučeni, uredni i organizovani. Kolege vas opisuju kao izuzetno vredne i pouzdane, nikada ne kasnite sa rokovima i retko grešite u zadacima.

Ipak, iza tog uspeha često stoji nervoza, strah od neuspeha i snažan strah da ne razočarate druge.

Iako vam je možda očajnički potreban slobodan dan, često se ne usuđujete da ga zatražite. Drugima ste uvek predstavljali sliku osobe kojoj je „sve u redu“, pa niko ne bi ni pomislio da se borite sa unutrašnjim problemima.

Ako vam ovo zvuči poznato, verovatno prepoznajete i druge obrasce ponašanja koji prate visoko-funkcionalnu anksioznost.

Privatni život

Ljudi sa visoko-funkcionalnom anksioznošću često su uvek spremni da pomognu drugima, delom zato što se plaše da će odbijanjem izgubiti ljude, biti loš prijatelj, partner ili saradnik, ili nekoga razočarati. Njihov društveni raspored je često prepun, a slobodno vreme retkost.

Snaga i korisne osobine iz ovog stanja

Potencijalne „prednosti“ visoko-funkcionalne anksioznosti najčešće se vide u spoljašnjim rezultatima i uspesima koje drugi primećuju.

Osobine koje se često doživljavaju kao pozitivne uključuju društvenost (vedrina, osmeh, humor), tačnost (često dolazak ranije na sastanke), proaktivnost i stalno planiranje unapred, organizovanost (liste, kalendari, planeri), izražena pažnja prema detaljima, urednost i potreba za redom, visoka energija i aktivnost, spremnost da se pomogne drugima, spoljašnja smirenost i pribranost, strastvenost i lojalnost u odnosima.

Najveći izazovi

Iza vela uspeha često se krije duboka unutrašnja borba. Anksioznost koja vas gura ka što višim postignućima prosto mora negde da pronađe izlaz, odnosno ventil. Mnoge osobine visoko-funkcionalne anksioznosti drugi mogu da smatraju uljudnim, prijemčivim ili jednostavno dobrim delom vaše ličnosti, ali u stvarnosti, za njih je okidač stalna unutrašnja napetost.

Postoje i simptomi koje drugi možda nikada ne primete, iako vama stvaraju ogroman stres. Najčešće su to:

• stalna potreba da udovoljite drugima
• preterano pričanje iz nervoze
• nervozne navike (igranje kosom, pucketanje zglobova, grickanje usana)
• potreba za ponavljajućim radnjama (brojanje stepenica, ljuljanje)
• preterano razmišljanje
• dolazak na dogovore mnogo ranije
• stalna potreba za uveravanjem i potvrdom
• odugovlačenje praćeno periodima iscrpljujućeg rada
• izbegavanje kontakta očima
• ruminacija i zadržavanje na negativnim mislima („šta ako…“)
• nemogućnost da kažete „ne“
• nesanica i nemiran san
• „um koji stalno juri“
• utisak kod drugih da ste hladni ili teško čitljivi
• ograničen društveni život
• nemogućnost da uživate u trenutku
• strah od budućnosti
• stalno poređenje sa drugima
• mentalni i fizički umor
• preterana lojalnost u odnosima
• rizik od zloupotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci kao načina nošenja sa stresom.

Iako vas drugi vide kao prilično uspešne, duboko u sebi znate da anksioznost ohraničava vaš život. Vaše odluke često nisu vođene željom ili radošću, već potrebom da se smirite i umanjite strah.

Traženje pomoći, da ili ne?

Pomoć postoji, ali osobine visoko-funkcionalne anksioznosti često same po sebi sprečavaju osobu da je potraži. Razlozi su, pored ostalog, strah da će nestati „pozitivna“ strana anksioznosti koja podstiče uspeh, bojazan da će vam opasti radna efikasnost, uverenje da „nema razloga za to“ ili da ne zaslužujete pomoć, verovanje da se u realnosti svi tako osećaju, borba sa dugogodišnjim ćutanjem o unutrašnjim borbama.

Anksioznost takođe često živi u poricanju, uverenju da „ništa nije pogrešno“, da ste samo radoholičar, perfekcionista ili previše organizovani.

Lečenje i strategije suočavanja, borba sa stigmom

Anksiozni poremećaji se uspešno leče kombinacijom kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT), lekova, mindfulness i tehnikama opuštanja. Čak i ako simptomi ne ispunjavaju sve dijagnostičke kriterijume, psihoterapija može da bude od velike koristi.

Što se tiče saveta za lakši svakodnevni život sa anksioznošću, evo najefikasnijih:

• odvojte bar 10 minuta dnevno za mentalno zdravlje
• ograničite kofein, hranite se zdravo i vežbajte
• vodite računa o higijeni sna
• pokušajte da odagnate katastrofične misli
• naučite tehnike disanja i opuštanja
• prepoznajte i praktikujte zdrave alternative za nervozu.

Rad na smanjenju anksioznosti zahteva suočavanje sa strahom da bez nje nećete biti uspešni. Vremenom je moguće pronaći ravnotežu između postignuća i unutrašnjeg mira. Posmatranje anksioznosti i kroz njene pozitivne i negativne aspekte pomaže i u razbijanju stigme. Deljenje iskustava i strategija suočavanja može da pomogne ne samo vama, već i drugima da prepoznaju i razumeju sopstvenu anksioznost.

(eKlinika.rs)