Depresija, kao i njeni podtipovi u koje spada i visoko funkcionalna depresija, u našoj percepciji ostavljaju sliku izolovane, osamljene, bezvoljne, očajne osobe. Ponekad je gledamo sa razumevanjem, veoma često mislimo da je samo razmažena, češće pokažemo empatiju i želju da sa njom saosećamo. Ova slika, međutim, ponekad može da bude potpuno drugačija i da nas zavara, pa i da ne primetimo da se pred našim očima neko grčevito bori da se iščupa iz kandži čestog psihičkog oboljenja.
Visoko funkcionalna i „obična“ depresija – koje su sličnosti, a koje razlike
Tip depresije klasifikovan kao visoko funkcionalna depresija takođe se naziva i distimija. Ponekad je može biti vrlo teško detektovati pa i dijagnostikovati, jer ne daje sliku stereotipne, uobičajene depresije. Za razliku od klasičnih depresivnih epizoda koje su intenzivne, prilično iscrpljujuće i vremenski ograničene, visoko funkcionalna depresija je niskog nivoa, hronična, dugotrajna i nema jasan okidač. Kao i svaka depresija, utiče iscrpljujuće, demorališuće i destruktivno na osobu koja je obolela, i značajno joj menja kvalitet života.
Tuga i depresija, možemo li tugu „iskoristiti“ u borbi, a da ne bude kontraproduktivna
Tuga je normalno, formalizovano osećanje čiji je koren ili pokretač često neki jasan događaj. Tugujemo zbog gubitka, zato što nam neko nedostaje, ili se osećamo odbačeno. Plakanje je proces kanalisanja tuge kojim ponekad možemo sebi da olakšamo, i da se „ispraznimo“. Mnogi ljudi, međutim, ne prave razliku između tuge i depresije.
Na neki način, tugovanje može da bude proces olakšanja. Lakše se identifikujemo sa osobama koje su takođe tužne i mogu da nas razumeju. Najlepše poeme, pesme i romani proizašli su iz tuge. Sa druge strane, jako je važno odrediti granicu između tuge i depresije, jer je depresija sve samo ne olakšanje. Za razliku od tuge, depresija je često vid odbrane od neželjenih osećanja.
U korenu reči depresirati je potisnuti, poreći ili potiskivati. Ovakav vid emotivnog pražnjenja vodi u
ozbiljniju bolest koja mora da se leči, a koja je sve češća bez obzira na pol i godine.
Šta je visoko funkcionalna depresija
Iako nije klinički dijagnostički termin, visoko funkcionalna depresija obično nije izazvana nekim tragičnim događajem ili „promenom“ životnog režima iz sreće u neku tugu. Često se, zapravo, neko koga ovaj tip depresije pogodi oseća neodređeno, i osećate kao da nema predstavu šta joj je izvor ili uzrok. Ako se borite sa visoko funkcionalnom depresijom, možete i dalje regularno da idete na posao, viđate prijatelje i prisustvujete različitima događajima.
Međutim, osećaj težine u grudima, unutrašnji umor i bezvoljnost kao i iscrpljenosti su tu, gde god da krenete. Često je prisutan i osećaj beznađa kada mislite o budućnosti – ne vidite je jasno, kao ni svoju ulogu ni perspektivu.
Visoko funkcionalna depresija je uvek tu, nad nama i u nama. Ona je poput oblaka koji nas stalno prati, iako ga svi drugi ne vide.
Mogući okidači za visoko funkcionalnu depresiju
Tri najčešća uzroka visoko funkcionalne depresije su:
- trauma: mnoge traume iz detinjstva ostaju zakopane u našoj podsvesti, a osobe sa visoko funkcionalnom depresijom nemaju snage da se suoče sa njima; idu napred, ponekad agresivno i tvrdoglavo izbegavajući sećanja ili incidente koji mogu da ih podsećaju na tu traumu
- porodični obrazac depresije: ponekad je depresija deo lanca porodične istorije bolesti
- nerešene frustracije: osobe sa visoko funkcionalnom depresijom vode frustrirajuće živote za koje im je potrebno mnogo energije; izbegavaju direktno suočavanje sa emocionalnim problemima, čuvaju frustracije, ljutnju i razočaranja iz čije matrice nemaju snage ni hrabrosti da izađu.
Kako da izađemo iz vrtloga visoko funkcionalne depresije
Osobe sa visoko funkcionalnom depresijom često žive u stanju samozanemarivanja. Čak i ako ostanu u dobroj fizičkoj formi, oni uglavnom zanemaruju svoj emocionalni život. Grupna terapija je dobro rešenje, jer efikasno razbija njihovu emocionalnu izolaciju. Umetnost, muzika i ples su neki od najefikasnijih alata za izlazak iz začaranog kruga visoko funkcionalne depresije. Neka izabrana aktivnost bude nešto što volite i što vam pričinjava radost, i povećaćete šanse da se vratite u normalne životne tokove.
Ako sumnjate da imate visoko funkcionalnu depresiju a ne pomažu zdravije životne navike, promene u ishrani, vežbanje, joga, druženje, obavezno se obratite stručnjaku. Psihoterapija će vas osloboditi traume ako postoji, otvoriti za suočavanje sa problemom i pomoći u rešavanju istog. U slučaju potrebe, moguće je i uključivanje farkamoterapije.
Poštovani.Htela bih neko vaše mišljenje.Prvi put se srećem sa depresijom sa 19 god. gde je uzrok bio gubitak bliske osobe.Nije lečena uz podršku roditelja prolazi za 6 meseci.Druga depresivna epizoda javlja se nakon smrti tate posle godinu dana.Tada sam imala 32 god. Lečena sam antidepresivima i sedativima gde se stanje poboljšava smanjuje mi se terapija ali ostajem na terapiji do treće depresivne epizode.Da li zbog moje nemarnosti što se nisam javljala na kontrole da bi mi se ukinula terapija.Svesna sam i toga da se razvila i psihička i fizička zavisnost.Treća faza depresije nastupila je odmah nakon smrti mame sada 5 aprila. Sve tri faze praćene su anksioznošću.I sada sam na terapiji.Samo se pitam i samo strah da li će ovo treće stanje depresije proći i da li postoji neki drugi mentalni poremećaj.U srahu sam.Hvala Vam unapred.