Većina ljudi tokom života povremeno doživljava epizode tuge, u zavisnosti od njihove ličnosti i stila života. Međutim, klinička depresija je mnogo teža i trajnija od ovih prolaznih epizoda. Postoje različite vrste depresije, pa su time i uzroci brojni i raznovrsni.
Kako nastaje depresija
Da bi se postavila dijagnoza depresije, potrebno je da postoje određeni simptomi u trajanju od najmanje dve nedelje.
– Uopšteno, depresije se mogu podeliti na unutrašnje i spoljašnje, u zavisnosti da li nastaju zbog poremećaja u funkcionisanju neurotransmiterskih sistema centralnog nervnog sistema, ali i poremećaj na nivou hormona. Kod spoljašnje depresije, uzrok je „spoljašnji faktor“, odnosno nepovoljne životne okolnosti. Osobe koje su osetljivije na dejstvo ovih faktora podložnije su nastanku depresije. Radi se o osobama, koje po kognitivnim teoretičarima, imaju tendenciju da razmišljaju na specifičan način. Sklone su da iracionalno doživljavaju sebe kao manje vredne, bespomoćne, da razmišljaju o prošlim događajima pronalazeći ličnu krivicu u nekim od dešavanja, kao i da negativno percipiraju budućnost – kaže u razgovoru za eKlinika portal msci dr Snežana Đorđević, specijalista psihijatrije, sudski veštak iz Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“.
Dr Đorđević navodi da članovi porodice osoba obolelih od depresije najpre primete da sa njima nešto „nije u redu“, da su tužni, plačljivi, izbegavaju da se druže, vreme provode u svojim sobama, izolovani od drugih, ne uživaju više u aktivnostima kao ranije, previše ili premalo spavaju, sa naporom obavljaju dnevne aktivnosti. Sve ovo, kako kaže, neretko rezultuje zabrinutošću srodnika, na čije insistiranje se obolele osobe javljaju psihijatrima.
Koji su simptomi depresije?
Simptomi depresije su brojni. Među tipične se ubraja depresivno raspoloženje, gubitak interesa i zadovoljstva u uobičajenim aktivnostima koja pričinjavaju zadovoljstvo, smanjenje energije i povećan zamor.
– Neretko se sreću i poremećen san (rano jutarnje buđenje, nesanica ili preterano spavanje), poremećaj apetita, značajan gubitak ili porast telesne težine, problemi sa koncentracijom, smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje, ideje bezvrednosti i krivice, teškoće u donošenju odluka, bezvoljnost, smanjenje libida, pasivizacija ili agitiranost – navodi dr Snežana Đorđević ističući da najveći problem svakako predstavljaju ideje o besmislu života iz kojih se mogu razviti ideje o samopovređivanju i samoubistvu.
Depresija je češća u ženskoj populaciji
Dr Đorđević pojašnjava da epidemiološki podaci ukazuju da se depresija javlja dva puta češće u ženskoj populaciji.
– Prva pojava depresivnih epizoda, prema dostupnim istraživanjima, je negde oko četrdesete godine života. U slučaju starije populacije, postoji oblik depresije poznat pod imenom involutivna melanholija i ona se javlja nakon 65. godine života – priča za čitaoce eKlinika portala dr Snežana Đorđević. Sa starenjem se povećava verovatnoća oboljevanja od depresije, povećava se frekvenca depresivnih epizoda i produžava njihovo trajanje.
Kako se leči depresija?
Terapijski pristup depresiji je specifičan i podrazumeva psihoterapijski pristup u slučaju lakših oblika depresije ili kombinaciju lekova i psihoterapije
– Pristup osobama sa depresivnim poremećajima je specifičan i individualan, definisan kliničkom slikom, strukturom ličnosti i aktuelnim potrebama obolelog. Među lekovima za lečenje depresije na tržištu postoji široka paleta antidepresiva – kaže dr Đorđević podvlačeći da svi oni za rezultat imaju redukciju simptoma depresivnosti.
Koje metode lečenja se primenjuju za redukciju simptoma depresije?
Kada je u pitanju psihoterapija, kao vid terapije depresivnih poremećaja, primenjuju se individualne i grupne psihoterapije.
– Svakako treba imati na umu da psihoterapija, zajedno sa antidepresivima daje bolje rezultate nego jedna od ove dve metode samostalno – objašnjava dr Đorđević.
Grupna psihoterapija posebno je značajna u lečenju depresivnih pacijenata, ali treba biti obazriv i nikako je ne primenjivati u slučaju depresivnih pacijenata kod kojih se javljaju suicidalne ideje. Osobe sa depresivnom simptomatologijom mogu imati velike koristi od od međuljudskih interakcija. Porodična terapija, navodi dr Đorđević, indikovana je u situacijama kada depresija slabi stabilnost porodice, kada je u vezi sa događajima u porodici ili kada depresiju podupiru ili održavaju modeli ponašanja u porodici.
Psihodrama ima pozitivna dejstva na osobe obolele od depresije, jer kroz zamenu uloga otvara obolelom novu perspektivu sagledavanja problema sa kojima se suočava. Ujedno ima mogućnostda uči iz iskustva drugih članova grupe i popravi svoje socijalne veštine.
Da li se anksioznost i depresija prepliću?
Depresija i anksioznost ne retko su stanja koja se javljaju udruženo. Vrlo često se u kliničkoj praksi može čuti da pacijenti kažu da su bezvoljni, neraspoloženi, nervozni, napeti, da “pucaju zasitnicu”, teško tolerišu druge, da imaju nesanicu, slabo jedu…Sve ovo ukazuje na kombinaciju simotomatologije anksiodepresivnog spektra.
– Anksiznost i depresiju treba razlikovati, jer su mehanizmi nastanka u osnovi ova dva stanja različiti, a različita je i njihova klinička prezentacija. Možda bi najjednostavniji bio slikoviti opis. Anksiozna je osoba koja sa strahom gleda svoju budućnost i svaku misao počinje rečima “Šta ako… Neću moći da podnesem…”, dok depresivni gledaju u prošlost sa osećajem krivice jer su ubeđeni da su “napravili nepopravljive greške” – slikovito objašnjava dr Đorđević.
Lekari se u kliničkoj praksi često sreću sa osobama kod kojih je došlo do razvoja anksioznosti koja je trajala određeno vreme, pri čemu se osoba nije javljala za pomoć, nakon čega je došlo do sekundarnog razvoja depresije.
– Ovakav scenario može se objasniti trpljenjem simptoma i osećajem lične nesposobnosti da se problem anksioznosti reši, zbog čega osoba samu sebe doživljava bespomoćnom, manje vrednom, neadekvatnom, a što zajedno predstavlja uvertiru za depresivno ispoljavanje – kaže dr Đorđević.
Kako da očuva mentalno zdravlje u vreme covid 19 pandemije
Skoro dve godine izloženi smo specifičnoj situaciji u kojoj je strah prisutan kod velikog procenta osoba. Nesigurnost, strah od obolevanja, smrti, smrt bliskih ljudi… sve ovo deluje nepovoljno na psihičku stabilnost i čini nas posebno osetljivim. Zato je jako važno da se trudimo da negujemo zdrave stilove života, hranimo se redovno, uzimamo vitamine, bavimo se fizičkom aktivnošću. Takođe je važno da, poštujući preporuke i štiteći sebe i druge, održavamo i negujemo kvalitetne relacije sa bliskim osobama, međusobno pružajući podršku jedni drugima u ovim vrlo teškim i iscrpljujućim vremenima.
– Iako je jako teško otrgnuti se skoro kompulzivnoj potrebi da “gutamo” informacije koje nam serviraju mediji, pokušajte da “ograničite vreme” koje trošite prateći vesti o pandemiji. Polovinu vremena koju trošite na TV, novine ili internet, provedite na kafi sa prijateljima, u šetnji po prirodi, igrajući se sa decom, gledajući neki zanimljiv film. Tako ćete na jednostavan način popraviti raspoloženje, opustiti se i smanjiti osećaj straha koji se intenzivira sa svakom novom vešću o virusu – savetuje dr Snežana Đorđević.
Sezonsku depresiju savladajte tako što ćete presložiti prioritete u svom životu
Praznici predstavljaju vreme radovanja, ali i fine sete, a kod određenog broja osoba i tugovanja. Početak ove nove godine za mnoge će biti podsećanje da smo još jednu godinu stariji, da vreme neumitno teče i da, zbog svega što se dešava na nivou planete, nismo u mogućnosti da trenutke praznika provedemo na način na koji smo to želeli. U situaciji kada naša očekivanja nisu ostvarena, bivamo frustrirani. Određen procenat osoba frustriranost uvodi u stanje koje prepoznaju kao sezonsku depresiju. Međutim, ne radi se uvek o depresiji već manje intenzivnim manifestacijama lošeg, nestabilnog, oscilujućeg raspoloženja, koje stvara neprijatni osećaj. U tim situacijama je dobro podsetiti se šta smo sve uradili tokom svog života, šta je ono što nam je zaista važno.
– Pokušajte da presložite prioritete u svom životu, napravite redosled bitnih stvari koje želite da uradite u narednom periodu, i neizostavno svakog “značajnog drugog stavite na drugo mesto”. Život je dar neprocenjive vrednosti, iako smo često skloni da to zaboravimo zbog gužve u kojoj živimo. Podsetite se kako je lepo udahnuti, pogledati u sunce, sačekati noć, omirisati tišinu, leći u toplu postelju i osetiti sigurnost sopstvenog doma, uživati u osmesima i zadovoljstvu dragih osoba – poručuje dr Snežana Đorđević.
Kad treba da se posegne za sedativima
Potrošnja sedative raste iz godine u godinu i taj trend prisutan je u našoj zemlji više od dve decenije unazad. Neki podaci govore u prilog tome da smo tokom 2020. godine popili ukupno 6,72 miliona pakovanja lekova za smirenje i antidepresiva, što je ukupno 330.000 pakovanja više nego 2019. godine. Statistički gledano, to je kutija po glavi stanovnika. Prema izveštaju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a na osnovu podataka od januara do novembra 2020. godine, na recept je izdato pet i po miliona anksiolitika i 1,22 miliona antidepresiva. Evidentno je da je pandemija dodatno uticala na povećanu potrošnju sedativa, a ovo je indirektni pokazatelj kako izgleda naše mentalno zdravlje u toku pandemije i kako će izgledati nakon nje.
– Ne posežite za lekovima u svim situacijama koje su za vas diskomforne i u kojima se osećate nervozno, napeto, na “ivici pucanja”. Naročito ne uzimajte anksiolitike i antidepresive bez konsultacije sa lekarom. To što je neki lek pomogao vašem komšiji, rođaku ili kolegi, ne znači da će biti delotvoran i za vas. Pokušajte da organizujete svoje vreme, redovno, uravnoteženo jedite, bavite se fizičkom aktivnošću, dovoljno vremena provodite na čistom vazduhu, uzimajte vitamine iz svežeg voća i povrća, ali i suplemente u konsultaciji sa lekarima. Provodite vreme sa prijateljima – zaključuje za eKlinika portal msci dr Snežana Đorđević, specijalista psihijatrije i sudski veštak.
