Otečena žlezda ili otečeni limfni čvorovi su znak da se naše telo bori protiv infekcije ili neke bolesti. Uglavnom same od sebe nestaju za oko dve nedelje, a u zavisnosti od dela tela na kom se otok pojavio može se ustanoviti na kakav zdravstveni problem ukazuju.
Šta su žlezde ili limfni čvorovi?
Žlezde ili limfni čvorovi su okrugle žlezde u obliku pasulja i čovek ih ima po celom telu, na mestima kao što su vrat, ispod ruke i u pregibu između butine i trupa (gde počinje noga)… Ponekad se mogu osetiti kao grozdovi, male izbočine, posebno ako su natečene. Žlezde su deo limfnog sistema i zajedno sa slezinom, krajnicima i adenoidima, pomažu telu u zaštiti od štetnih mikroba.
Otečena žlezda obično se povezuje sa nekom bolešću
Najčešći simptomi otečene žlezde su preosteljivost na dodir ili na bol i otok koji ih čini većim nego što prirodno jesu. S obzirom na to da su otečene žlezde obično povezane sa nekom vrstom bolesti, moguće je da se pojave i neki drugi simptomi, u zavisnosti od toga koja je bolest u pitanju:
- Curenje iz nosa, bol u grlu ili groznica (uzrokovana infekcijom gornjih disajnih puteva)
- Oticanje grupe limfnih čvorova na različitim mestima u telu (uzrokovano infekcijom ili poremećajem imunog sistema, kao što je reumatoidni artritis)
- Tvrdi limfni čvorovi koji se ne pomeraju ili se brzo uvećavaju (znakovi određenih vrsta raka).
Zašto otiču žlezde?
Žlezde, limfni čvorovi u sebi imaju imune ćelije koje se nazivaju limfociti. Oni napadaju bakterije i viruse zbog kojih čovek može da se razboli. Kada se bori protiv štetnih mikroba, telo proizvodi više tih imunih ćelija – i to uzrokuje oticanje. Limfni čvorovi nailaze na sve vrste bakterija i klica, tako da mogu da oteknu iz mnogo razloga. Obično je to nešto što se relativno lako leči, kao što je:
- Virus, kao prehlada
- Bakterijska infekcija, kao što je infekcija uha, infekcija kože ili zaraženi zub.
Mnogo ređe, žlezde otiču zbog nekih bolesti kao što su:
- Tuberkuloza, infekcija koja obično pogađa pluća
- Lajmska bolest, infekcija koja se širi zbog uboda krpelja
- Problem sa imunološkim sistemom, poput lupusa ili reumatoidnog artritisa
- HIV/AIDS, infekcija koja se širi seksualnim kontaktom i IV upotrebom droga
- Određene vrste raka – limfom (rak limfnog sistema) ili leukemija (rak krvi).
Kada otečena žlezda ukazuje da moramo na lekarski pregled?
U većini slučajeva, otečene žlezde se vraćaju u normalu nakon što bolest ili infekcija prođe. Ali, postoje situacije na koje treba posebno obratiti pažnju kada su:
- žlezde veoma naglo otekle
- žlezde mnogo veće nego što bi trebalo da budu, a ne samo blago otečene
- tvrde na dodir ili se ne pomeraju kada ih pritisnete
- otečene duže od 5 dana kod dece ili 2 do 4 nedelje kod odraslih
- kada područje oko žlezda postaje crveno ili ljubičasto, topla je na dodir ili iz nje curi gnoj
- kada se javi otok u ruci ili na preponama
- kada doe do naglog gubitka težine
- usled temperature koja ne spada
- zbog noćnog znojenja.
Kako se postavlja dijagnoza otečenih žlezda?
Lekar se upoznaje sa medicinskom istorijom pacijenta, obavlja fizički pregled, a možda će moći da steknu predstavu o tome šta uzrokuje da oticanje žlezda po tome gde se nalaze u telu. Takođe, mogu da preporuče jedan od ovih testova kako bi saznali više o tome šta se dešava:
- analizu krvi
- rendgen
- ultrazvuk – zvučni talasi visoke frekvencije se koriste kako bi lekaru omogućili da vidi šta se dešava u telu
- skeniranje magnetnom rezonancom (MRI) – moćan magnet i radio talasi se koriste za pravljenje detaljnih slika organa i tkiva
- biopsija – tkivo limfnih čvorova se uklanja i gleda pod mikroskopom
- PET skeniranje – posmatra hemijsku aktivnost u delovima tela. Može da pomogne da se identifikuju različita stanja kao što su neki kanceri, bolesti srca i poremećaji mozga, ali se retko radi
- CT skeniranje – serija rendgenskih zraka se uzima iz različitih uglova i sastavlja kako bi se formirala potpunija slika.
Kako se leči otečena žlezda i da li pomažu kućni lekovi?
Ako otečeni limfni čvorovi nisu uzrokovani nečim ozbiljnim – nestaće sami. Nekoliko stvari može da pomogne pri bilo kakvoj nelagodnosti dok se čeka da otok spadne:
- Topla obloga – gaza i pamučna krpa potopljena u vruću vodu a koja se stavlja na područje koje boli može da pomogne u ublažavanju bolova
- Odmor – dobar odmor može da pomogne da se brže preboli blaga infekcija ili bolest
- Sredstva za ublažavanje bolova bez recepta – acetaminofen, aspirin, ibuprofen ili naproxsen mogu učiniti da se osećamo bolje.
Ukoliko nešto ozbiljnije uzrokuje oticanje žlezda, lečenje može da obuhvati i:
- Antibiotike za infekciju uzrokovanu bakterijama
- Lekove koji pomažu kod upale (za lupus i reumatoidni artritis)
- Hirurgiju, zračenje ili hemoterapiju (za pojedine vrste raka).
