Kompulzivno pričanje nije samo ekscentrična odlika pojedinca, već može ukazivati na probleme mentalnog zdravlja, kao što je poremećaj ličnosti. Za neke osobe je to jedan od mehanizama suočavanja sa svakodnevnim životom, ali ne smemo zaboraviti da nismo sami na svetu i da ova pojava može da ima veliki uticaj i na ljude u našem okruženju.
Možda je samo trenutna potreba, a možda kompulzivno pričanje: kako prepoznati razliku
Ako primetite da ste počeli da pričate previše ili vam neko na to skrene pažnju, niste usamljeni u tome. Postoji čitav niz načina da se ova česta pojava kontroliše. Značajno je pre svega napraviti razliku između prolazne potrebe da sve i u svakom trenutku ispričate i stanja koje znači da je posredi nešto drugo: problemi u odnosima, anksioznost, pojačan stres, što se onda kanališe preteranim pričanjem.
Kompulzivno pričanje samo po sebi nekada može da bude korisno, ali to ipak treba da ustanovi i potvrdi stručno lice. Ono će, ako postoji potreba, odrediti i najefikasniji modus terapije, odnosno suočavanja sa problemom koji nas muči.
Šta je kompulzivno pričanje
Kompulzivno pričanje je obrazac govora u kojem govornik oseća potrebu da nastavi da priča i van kontrole. Ljudi koji kompulzivno pričaju mogu biti svesni da je zo što rade nekontrolisana ili opsesivna optreba, ali često nastavljaju da pričaju jer se tako osećaju bezbedno. U njihovom slučaju nedostatak osećaja sigurnosti koji dobijaju pričanjem može dovesti do visokog nivoa anksioznosti, osećanja besa ili nezadovoljstva.
Kompulzivno pričanje je više od obične priče. Ove osobe često naglašavaju ili uzvikuju reči u nepotrebnim ili nepovezanim situacijama, nastavljaju da pričaju uprkos tome što znaju da je osoba sa kojom razgovaraju voljna da napusti konverzaciju. Čak i kada priznaju da je to što rade naporno za druge ljude, nastavljaju. Takođe, kompulzivno pričanje se ne odnosi na jednu temu posebno i ne mora da bude tipično za ljude sa nekom specifičnom pozadinom, ličnom istorijom ili psihijatrijskom dijagnozom. Međutim, ponekad se povezuje sa određenim poremećajima raspoloženja i ličnosti.
Na koje poremećaje ličnosti ili probleme sa mentalnim zdravljem može da ukazuje kompulzivno pričanje
Kompulzivno ponašanje može da znači da neko ima poremećaj mentalnog zdravlja, kao što je poremećaj ličnosti. Poremećaj ličnosti obično znači da neko ima smanjenu sposobnost suočavanja i sa sobom i sa životnim okolnostima.
Međutim, prekomerno, neprekidno ili čak i neželjeno pričanje koje nije kontiunirano nema istu hitnost kao kompulzivni govor. Kompulzivno pričanje treba rešavati čim se posumnja da postoji, jer može da eskalira u ozbiljnije poremećaje nego što simbolizuje je povećana nesigurnost, želja za tim da budemo primećeni ili skrenemo pažnju potencijalnom partneru, ili jednostavno neadekvatnim suočavanjem sa nedostatkom nekih ličnih ili društvenih veština. Potencijalni poremećaji mentalnog zdravlja koji se manifestuju kompulzivnim pričanjem mogu da budu:
- bipolarni poremećaj
- narcisoidni poremećaj ličnosti
- šizoidni poremećaj ličnosti
- OKP (opsesivno kompulzivni poremećaj)
Svi ovi poremećaji mogu da imaju kompulzivno pričanje kao simptom. Ono je često praćeno ekstremnom nelagodnošću i visokim nivoom anksioznosti i straha, ali i preteranom samouverenošću.
Lečenje kompulzivnog pričanja
Kompulzivno pričanje se najčešće leči ne tretiranjem samog govora, već stanja odgovornog za sam govor po sebi. Budući da kompulzivni govor može da otežat međuljudske odnose, terapija je ne samo dobra ideja za one koji kompulzivno pričaju, već i za njihovo okruženje. Suočavanje sa ovim simptomom može biti prvi korak u lečenju osnovne mentalne bolesti, ako postoji.
Iako se svaki poremećaj ličnosti ne odlikuje i nekim oblikom kompulzivnog govora, neki, poput narcisoidnog i šizoidnog poremećaja ličnosti mogu da imaju kao simptom neobične verbalne manire. Stoga je lečenje poremećaja ličnosti u celini često najbolji način za lečenje kompulzivnih govornih obrazaca.
Iako kompulzivno pričanje možda u početku nije opasno niti problematično, ipak ne spada u opis ponašanja mentalno zdravih osoba. Posebno treba obratiti pažnju i reagovati ako poprimi nepodnošljive okvire i dimenzije.
Imam kućnu pomoćnicu mnogo vrednu i poverljivu osobu. Mnogo priča i objašnjava o bezvrednim stvarima. To se dešava i kad mi neko dođe u posetu (poznat ili nepoznat). Moram da je upozorim da „skrati“ na šta se nekad ozbiljno naljuti. Ja sam nekad grub prema njoj jer me te priče izluđuju !?