Šta kada ne „kliknete“ sa psihoterapeutom: „Terapija nije ispunjavanje želja već rad na sopstvenom rastu i promeni“, kaže Renata Senić

- Ljudi ponekada na početku psihoterapijskog rada očekuju da će ih terapija toliko promeniti da se neće prepoznati i, logično, plaše se toga, ali to su zablude. Terapija menja polako i pomalo, taman okoliko koliko čovek može da podnese - objašnjava u razgovoru za eKlinika portal psihoterapeut Renata Senić kako zaobići zamke i nerealna očekivanja i ostvariti optimalan efekat potrebe za radom na sebi

Za jedan broj ljudi, istinski "raditi na sebi" danas je sve više deo opšte zdravstvene osvešćenosti. No, i ovaj proces nosi nadoumice, često nedovoljno edukacije, dileme,  preispitivanje, želje i očekivanja. O tome za eKlinika portal detaljno govori Renata Senić, klinički psiholog, psihoterapeut, psihoanalitičar i edukator.

Psihoterapeut kao statusni simbol: Između površnog pokazivanja i autentične potrebe za radom na sebi

Preporučujemo

Brzi život u imperativu društvenih mreža i statusnih simbola, ali ujedno i ambijent u kome se mnogi sve ređe zaista sreću sa sobom u poštenom odnosu "jedan na jedan", uslovio je ipak, srećom, potrebu da se potraži stručna psihološka pomoć.

Renata Senić potvrđuje da se ponekada susretne sa ljudima koji više žele da pokažu da "brinu o sebi" nego što zaista imaju unutrašnju potrebu za radom na sebi. Mišljenja je da je to deo šireg društvenog fenomena povećanja svesti o mentalnom zdravlju, ali i deo narcizma pošto je popularno "raditi na sebi". Ipak, kako kaže, većina ljudi koji dođu zaista traži podršku i tu je terapija neprocenjiva, pa je važno prepoznati razliku između površnog uključivanja i autentične potrebe za radom na sebi.

Razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta

Na veoma važno pitanje sagovornica eKlinika odgovara tako da je lako razumljivo svima:

• Psihijatar je lekar - može da propisuje lekove, bavi se dijagnozom i lečenjem mentalnih poremećaja. Često se bave i težim mentalnim poremećajim i bolestima koje zahtevaju hospitalizaciju i medikamentozno lečenje.
• Psiholog radi sa ljudima kroz procenu, testiranje, savetovanje i psihološko osnaživanje, ne propisuje lekove.
• Psihoterapeut se fokusira na dugotrajniji proces promene, emocionalni i mentalni rad kroz razgovor. Ponekad je psihoterapeut i psiholog ili psihijatar, ali psihoterapija nije isto što i savetovanje ili testiranje.

- U našoj zemlji još nema zakona o psihoterapiji. Dosadašnja praksa pokazuje da se

psiholozi, psihijatri i kolege srodnih profesija koje su položile neophodnu razliku ispita, nakon završenih formalnih studija dodatno školuju u oblasti psihoterapije. Ta edukacija u proseku traje pet godina i zahteva dodatne angažmane, poput ličnog rada stručnjaka i rada pod supervizijom - dodaje Senić.

Ko dolazi po pomoć: Poremećaji ličnosti, nesigurnost, život u onlajn fantazijama...

Psihoterapeut, čije objave na društvenim mrežama imaju veliki odjek budući da su pisane stručnim, ali jasnim i prijemčivim narativom, kaže da na terapiju uvek često dolaze ljudi sa anksioznošću i depresivnim osećanjima, a sada sve češće i oni sa ekstremnim emocionalnim reakcijama, velikim osećajem stida i nesposobnošću da ostvare kvalitetne odnose - ljudi sa poremećajima ličnosti.

- Mnogi žive kroz fantazije u online svetu, jer je realni svet postao prepun nesigurnosti, pohlepe i manjkavih vrednosti. Česti su klijenti sa osećajem stalne nesigurnosti i preterane samokritike. Kroz kontinuirani rad, postepeno uče da prepoznaju unutrašnje impulse, unutrašnjeg kritičara, da razumeju svoje fantazije i osećaje stida, i da počnu da grade realnije i kvalitetnije odnose u stvarnom životu. Na taj način dubinski rad menja percepciju, ne samo simptome - objašnjava Renata Senić.

O željama i očekivanjima u odabiru psihoterapeuta

Dolazimo do trenutka izbora psihoterapeuta i veoma čestog nesklada između potrebe, želja i očekivanja. Ima li ovde uopšte mesta za želje i očekivanja?

- Očekivanja i želje postoje i prirodno su deo procesa. Važno je da budu realna i jasna - ako klijent očekuje instant rešenje, to nije realno. Terapeut pomaže da se potrebe preciziraju i da se oblikuje zajednički put rada, ali terapija nije ispunjavanje želja, već rad na sopstvenom rastu i promeni - jasna je naša sagovornica.

Što se tiče modela odabira, Senić kaže da ljudi često dolaze zbog preporuka poznatih ili prijatelja, informacija sa interneta i društvenih mreža, medijskih članaka ili intervjua, stručnih preporuka. Najveći uticaj, prema njenim rečima, obično imaju lična preporuka i poverenje koje klijent oseća prema terapeutu.

Šta kada psihoterapeut i klijent ne "kliknu"?

Renata Senić kaže da takve situacije postoje i da su prirodne:

-  Najvažnije je iskreno razgovarati o tome. Terapeut, prema ličnom nahođenju, a u zavisnosti od pravca terapije kojom se bavi može predložiti drugi pristup, dodatnog saradnika ili čak preporuku za drugog terapeuta. Odnos terapeut-klijent mora biti dobar da bi terapija bila uspešna. Što se toga tiče, mi imamo i profesionalnu odgovornost da proces vodimo sa što manje slepih mrlja: ako odnos ne funkcioniše, bolje je to otvoreno prepoznati nego forsirati.

Nerealna očekivanja klijenata

Često su to, prema rečima sagovornice eKlinika portala: očekivanje brzih rezultata, magičnog rešenja, ili da terapeut "sve reši".

- S druge strane, može postojati i subjektivni osećaj "ne leži mi" ovaj terapeut ili ovaj pristup, što je normalno i ljudski. Tada o tome razgovaramo i zajednički nalazimo rešenje. Terapeut procenjuje da li je to prepreka u radu ili jednostavno nekompatibilnost, i prema tome daje "fidbek" klijentu. Ljudi ponekada očekuju na početku terapije da ći ih terapija toliko promeniti da se neće prepoznati i, logično, plaše se toga, ali to su zablude. Terapija menja polako i pomalo, taman okoliko koliko čovek može da podnese. A što Jalom reče, svako za sebe bira koliko istine može da podnese - ilustruje naša sagovornica.

Optimalan rezultat kvalitetnog rada

Šta je optimalan rezultat kvalitetnog rada i funkcionalnog odnosa psihoterapeut - klijent?

Senić navodi da to svakako nije da terapeut "reši" život klijenta, već da klijent:

• postane svesniji svojih obrazaca i emocija
• nauči da ih razume i njima upravlja
• razbije nepotrebne iluzije i bude u boljem kontaktu sa realnošću
• razvije veštine emocionalne fleksibilnosti i samopomoći (na čemu se više baziraju direktivni terapijski pravci.

Dodaje i da se funkcionalan odnos ogleda u poverenju, otvorenosti i konstruktivnom zajedničkom radu.

Terapija je proces, ne instant rešenje: Ljudi budu dobro kad nauče da vole i sebe i druge

Sagovornica našeg portala za kraj kaže da je najveća vrednost u razumevanju sebe, a ne samo u uklanjanju simptoma i da psihoanalitički pristup posebno naglašava dubinske promene koje se dešavaju kroz kontinuirani i pažljivo vođen rad.

- Kod mene dolaze ljudi koji žele sebe bolje da razumeju. Ja analizu doživljavam kao učenje o sebi, mnogo više nego kao terapiju. Kroz to upoznavanje sebe oni, hteli ili ne, bolje razumeju druge i svet oko sebe, a kroz to prirodno, najvećem broju ljudi raste i empatija i otvaranje ka svetu. Ljudi budu dobro kad nauče da vole i sebe i druge, mada retko ko dođe na terapiju sa tim ciljem - rekla je u razgovoru za eKlinika portal Renata Senić, klinički psiholog, psihoterapeut, psihoanalitičar i edukator.