Granični poremećaj ličnosti (BPD) ozbiljan je poremećaj mentalnog zdravlja koji može izazvati haos u više aspekata života. Često ga karakteriše loša slika o sebi, strah od napuštanja, impulsivnost i dramatične promene raspoloženja, tako da ljudi sa ovim stanjem obično imaju nestabilne odnose i mogu imati problema da zadrže stalni posao. Nažalost, uspostavljanje dijagnoze za BPD, koji može uspešno da se leči psihoterapijom, nije uvek lako. Bez prave dijagnoze, ljudi sa BPD-om nastavljaju da se bore sa svojim simptomima.
Zašto BPD može da se zameni sa drugim psihijatrijskim stanjima
Sva psihijatrijska stanja mogu biti teška za dijagnostikovanje, posebno zato što ne postoje medicinski ili testovi krvi za skrining poremećaja.
Još jedan faktor je taj da se mnogi od istih simptoma mogu preklapati u nekoliko poremećaja. Na primer, ljudi koji imaju depresiju ili anksiozni poremećaj mogu imati problema sa koncentracijom. Kao što groznica, na primer, može biti simptom mnogih dijagnoza, nedostatak interesovanja može biti jedan od simptoma nekoliko psihijatrijskih poremećaja. Ključno je razumeti kontekst u kome se simptom javlja i identifikovati i druge simptome, kažu stručnjaci.
Simptomi se takođe mogu razlikovati među pojedincima. Na primer, da bi neko dobio dijagnozu BPD, mora da ima pet od ukupno devet simptoma navedenih u standardnoj klasifikaciji i alatu koji kliničari koriste za dijagnozu mentalne bolesti.
Komorbiditeti su uobičajeni za svaku mentalnu bolest, ali su posebno visoki za osobe sa BPD. National Institute of Mental Health (NIMH) procenjuje da 60,5 odsto ljudi sa BPD takođe ima anksiozni poremećaj, a 34,3 odsto takođe ima poremećaj raspoloženja.
Nejasno je zašto postoje komorbiditeti kod ljudi sa BPD. Ovo stanje takođe često može pogrešno da se dijagnostikuje jer lekarima može da bude teško da razlikuju BPD od poremećaja raspoloženja, kao što su veliki depresivni poremećaj i bipolarni poremećaj.
– U osnovi graničnog poremećaja ličnosti govorimo o vrlo značajnoj disfunkciji u nekoliko različitih oblasti, a srž je disfunkcija emocija – kaže dr Colleen Cullen, klinički psiholog u Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija, u Njujorku.
Uobičajeni komorbiditeti graničnog poremećaja ličnosti
Iako BPD može dovesti do brojnih komplikacija, kako društvenih (kao što su problemi u odnosima), tako i medicinskih (kao što je samoubistvo), sa ovim poremećajem mogu da koegzistiraju i sledeća stanja.
1. Bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaj karakterišu drastične fluktuacije depresivnih padova i maničnih vrhunaca, pri čemu pogođeni pojedinci imaju problema sa regulisanjem svojih emocija i skloni su rizičnom ili impulsivnom ponašanju. Ovo su i česti simptomi povezani sa BPD, što znači da osobe sa bilo kojim od ovih stanja mogu imati poteškoća da dobiju pravu dijagnozu.
– Bipolarni poremećaj je najkomplikovaniji i onaj koji često može biti najkompleksniji da bi se otklonile razlike – kaže dr Cullen.
Iako osobe sa bipolarnim poremećajem i BPD često imaju poteškoće sa međuljudskim odnosima, PBD dijagnozu karakterišu specifične prepreke kao što su nestabilni odnosi, strah od napuštanja i pitanja poverenja. Osobe da BPD često prelaze od idealizacije osobe do njenog obezvređivanja u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Da bi postavio tačnu dijagnozu, važno je da lekar razume misaone procese osobe, njene odnose i način na koji sebe vidi.
2. Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
PTSP je stanje mentalnog zdravlja koje se javlja kod nekih ljudi koji su doživeli, bili svedoci ili bili izloženi šokantnom ili uznemirujućem traumatičnom događaju, kao što je saobraćajna nesreća, prirodna katastrofa, fizičko zlostavljanje, seksualni napad ili rat.
Nejasno je koliko ljudi istovremeno ima PTSP i BPD, ali studija iz 2015. pokazala je da je više od 53 procenta ljudi sa BPD takođe ispunilo kriterijume za PTSP u nekom trenutku svog života.
Štaviše, ljudi koji su bili seksualno zlostavljani kao deca, što je još jedan faktor rizika za PTSP, imaju veći rizik za razvoj BPD nego opšta populacija, kaže Dr John Santopietro, psihijatar u Hartford HealthCare u Hartfordu, Konektikat.
Stručnjaci kažu da bi genetika mogla biti uzrok zajedničkog postojanja ovih stanja, kaže dr Cullen.
3. Veliki depresivni poremećaj
Veliki depresivni poremećaj (MDD) poremećaj je raspoloženja i čest komorbiditet BPD. Studije pokazuju da između 38 i 71 odsto ljudi sa jednim od poremećaja ima i drugi.
Uobičajeni simptomi MDD uključuju produžene periode (definisane kao dve nedelje ili više) lošeg raspoloženja, nedostatak interesovanja, umor i probleme sa spavanjem – sve simptomi BPD takođe.
– Osobe sa BPD mogu povremeno da budu loše raspoložene, ali to obično traje samo nekoliko sati ili nekoliko dana i samo je jedan od devet simptoma koje osoba može ili ne mora imati – kaže dr Cullen.
Za razliku od onih sa MDD, ljudi sa BPD imaju probleme sa emocionalnom regulacijom i nestabilnošću kako u svom raspoloženju tako i u mnogim oblastima koje nisu direktno povezane sa raspoloženjem, kao što su međuljudski odnosi.
4. Poremećaj upotrebe supstanci
Poremećaj upotrebe supstanci nastaje kada redovna upotreba droga ili alkohola „rezultira oštećenjem svakodnevnog života ili primetnim stresom”.
Pošto je impulsivnost jedan od simptoma BPD, poremećaj upotrebe supstanci je često komorbiditet ovog stanja. Do 72 procenta ljudi sa BPD takođe će imati poremećaj upotrebe supstanci u nekom trenutku svog života.
Faktor razlikovanja od poremećaja upotrebe supstanci jeste da ljudi sa BPD moraju pokazati impulsivnost u najmanje još jednoj oblasti, kao što su trošenje, seks, bezobzirna vožnja ili prejedanje.
– Osoba sa BPD možda neće imati problema sa upotrebom supstanci ili ponekad može da se upusti u impulsivnu upotrebu supstanci, ali možda neće ispuniti kriterijume za poremećaj upotrebe supstanci ako njihova problematična upotreba supstanci ne dostigne taj nivo – kaže dr Cullen.
5. Poremećaji ishrane
Slično kao i poremećaj upotrebe supstanci, u nastojanju da pomognu u regulisanju svojih emocija, ljudi sa BPD takođe mogu razviti poremećaj ishrane. Studija iz 2010. pokazala je da 90 procenata ljudi sa BPD takođe ispunjava kriterijume za anoreksiju, bulimiju i poremećaj u ishrani koji se ne uklapa u određenu kategoriju.
Iako ljudi sa BPD-om mogu imati impulsivnost u vezi sa jelom, oni koji nemaju simptome koji su snažni, uporni ili tako ozbiljni, ne bi ispunili kriterijume za dijagnozu poremećaja u ishrani, kaže dr Cullen.
6. Anksiozni poremećaji
Anksiozni poremećaj je grupa bolesti obeleženih ekstremnim strahom i zabrinutošću koji su uporni, ogromni i nekontrolisani.
Panični poremećaj je stanje u kojem osoba doživljava epizode napada panike koji se čini da dolaze niotkuda i izazivaju strah da će se ponoviti ili će izazvati nešto strašno, kao što je srčani udar.
Iako je jedan od simptoma BPD anksioznost, istraživanja ukazuju na to da između 61 do skoro 75 procenata ljudi sa BPD takođe ispunjava kriterijume za najmanje jednu vrstu anksioznog poremećaja u nekom trenutku svog života, kao što su socijalni anksiozni poremećaj i panični poremećaj.
Razlika između BPD i anksioznih ili paničnih poremećaja jeste ta što ovi poslednji izazivaju simptome češće i tokom dužeg perioda, najmanje šest meseci.
7. Drugi poremećaji ličnosti
Granični poremećaj ličnosti jedan je od 10 poremećaja ličnosti.
Ponekad ljudi mogu imati osobine poremećaja ličnosti, čak i bez ispunjavanja potpunih kriterijuma za poremećaj. Na primer, neko može imati osobine graničnog poremećaja ličnosti, kao i osobine antisocijalnog poremećaja ličnosti, bez potpunih oblika oba poremećaja.
Međutim, veoma je retko da ljudima može da se dijagnostikuje više od jednog poremećaja ličnosti, kaže dr Santopietro.
Ostali poremećaji ličnosti su:
- paranoidni poremećaj ličnosti – ovaj poremećaj ličnosti karakteriše sveprisutno nepoverenje i sumnjičavost prema drugim ljudima
- šizoidni poremećaj ličnosti – ljudi izbegavaju društvene aktivnosti i interakcije sa drugima i obično ne pokazuju emocije
- šizotipni poremećaj ličnosti – osobe sa ovim poremećajem često se opisuju kao čudne ili ekscentrične, imaju malo, ako ih uopšte imaju, bliskih veza i imaju neobične ili nerealne misli
- antisocijalni poremećaj ličnosti – sveprisutno zanemarivanje prava drugih ljudi – stav koji se manifestuje kao neprijateljstvo ili agresija; kod ovih ljudi često je prisutna obmana i manipulacija
- histrionični poremećaj ličnosti – stalno traženje pažnje i preterane emocije
- narcisoidni poremećaj ličnosti – ljudi imaju nerazumno visok osećaj sopstvene važnosti i vrednosti, duboku potrebu za preteranom pažnjom i divljenjem, problematične odnose i nedostatak empatije prema drugima
- izbegavajući poremećaj ličnosti – ljudi imaju osećaj neadekvatnosti i stalni strah da će ih drugi kritikovati, pa izbegavaju situacije i interakcije sa drugima
- zavisni poremećaj ličnosti – ljudi imaju jaku potrebu da budu zbrinuti i imaju strah da će izgubiti podršku drugih
- opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti – osobe su opsednute kontrolom i perfekcionizmom i često zanemaruju odnose u korist reda
