Anksioznost i nesanica u kombinaciji su učestala pojava. Kako ih odvojiti i minimizirati uticaj na svakodnevni život koji može da bude vrlo traumatičan i rezultira ozbiljnijim posledicama po zdravlje?
Anksioznost i nesanica ili nesanica i anksioznost, šta uslovljava uzročno-posledičnu vezu?
Nesanica je osećaj nedovoljne količine adekvatnog kvalitetnog i efektivnog sna usled više razloga:
- poteškoća sa uspavljivanjem (inicijalna nesanica)
- nemogućnosti održavanja čvrstog sna u toku noći tj.spavanja (tekuća nesanica)
- preuranjenog buđenja (terminalna nesanica).
Može se reći da nesanicom možemo da nazovemo svaku vrstu sna nakon koje se ne osećamo dovoljno dobro, naspavano, odmorno, bez obzira koliko sati smo spavali.
Anksioznost je po definiciji izmenjeni, abnormalni, patološki doživljaj straha koji razvijamo i osećamo kao odgovor na neku neracionalnu ili predimenzioniranu opasnost ili opasnu situaciju, za nas potencijalno ugrožavajuću. Spasa u psihofizičke poremećaje ponašanja, tačnije poremećaj ponašanja koji daje i fizičke simptome.
Dakle, samim definicijama oba stanja dolazimo do njihove moguće veze: jasno je da mogu da se uslove, ali da budu i posledica. Kada smo nenaspavani lako možemo postati anksiozni, a kada smo anksiozni, veoma često imamo problem sa nesanicom.
Anksioznost i nesanica: šta ih izaziva i kako stres utiče
Studije često proučavaju ovu vezu i nedvosmisleno su je utvrdile. Često se i pojam stresa koristi kao prilog i konstatuje da je umerena količina stresa potrebna da na svakodnevne izazove odgovorimo. Međutim, kada se uz nivo stresa kome smo izloženi umešaju nesanica ili anksioznost, kao i kombinacija ovih stanja, moguće je da imamo jedan komplikovani trougao bez čijeg raščlanjavanja i rešavanja teško da možemo vratiti funkcionalnost u razumnu ravnotežu.
Ko je posebno predisponiran da ima probleme sa anksioznošću i nesanicom
Žene, starije osobe ali i oni sa istorijom depresivnih poremećaja i anksioznosti imaju veće šanse da pate od nesanice. Stres, anksioznost, druge bolesti, ali i korišćenje nekih lekova – sve to može da poveća verovatnoću da imamo probleme sa nesanicom. Evo još nekih mogućih uzroka:
- noćni rad (treća smena ili česte promene smena)
- džet-leg (promena vremenske zone)
- žalost ili tuga zbog nekog traumatičnog događaja
- uzbuđenje znog tužnog ali i radosnog događaja
- neadekvatan krevet ili prostor za spavanje
- prekomerno korišćenje duvana, alkohola, psihoaktivnih supstanci pre spavanja
- prejedanje
- korišćenje mobilnih i drugih električnih aparata kao i izlaganje plavoj i drugoj svetlosti
- poremećaji štitaste žlezde
- prekid u režimu propisane terapije
- sindrom nemirnih nogu
- menopauza
- gastrointestinalne tegobe i loše varenje
- pulmološki problemi
- stanja sa hroničnim bolom (artritis, fibromijalgija…).
Šta kada je nesanica razlog anskioznosti
Poteškoće sa nesanicom mogu da razviju niz drugih problema. Dolazi do pojačane anksioznosti, nervoze, straha da nećemo moći da zaspimo, umora i nefunkcionalnosti. Upravo ovo i objašnjava zašto ljudi koji su izloženi nesanici često postaju anksiozni.
Ako su se nesanica i anksioznost već udružile kao simptomi, suština je, kažu psiholozi, da se radi na mislims o tome da krevet povezujemo isključivo sa spavanjem, a ne sa negativnim efektima kakvi su anksioznost i frustracije. Takođe, krevet bi trebalo koristiti samo za spavanje i intimne odnose. Gledanje filmova, čitanje, skrolovanje na tabletu ili mobilnom telefonu samo će vas dodatno razbuditi, „pobuditi“ mozak i poremetiti prosec uspavljivanja i sna. Ako ne možete da zaspite u krevetu, ustanite, savetuju stručnjaci, jer „razvlačenje“ u krevetu i mučenje neće pomoći da se zaspi, a pojačaće frustraciju, stres i anksioznost.
Relaksacija i lečenje problema
Ako vam ne uspe da se relaksirate pre spavanja ili nakon naglog buđenja a to traje danima, potražite stručnu pomoć. Stručno lice će ustanoviti koji su razlozi nesanice i tretirati uzrok, ne posledicu.
Ukoliko ste anksiozni a nesanica je posledica anksioznosti ili depresije, budite uvereni da je model terapije pod kojim ste adekvatan, i da se pridržavate terapijskog režima. Ništa nemojte raditi niti procenjivati na svoju ruku: od doziranja i korišćenja lekova, kao i izbora komplementarne psihoterapijske metode. Prepustite traženje najboljeg načina stručnjaku za poremećaje mentalnog zdravlja.
