Histrionični poremećaj ličnosti (Histrionic personality disorder/HPD) je mentalno stanje koje karakterišu nestabilne emocije, iskrivljena slika o sebi i preplavljujuća potreba da osoba bude primećena.
Šta je histrionični poremećaj ličnosti
HPD karakterišu intenzivne, nestabilne emocije i iskrivljena slika o sebi. Osobe sa ovim poremećajem često nisu svesne da su njihovo ponašanje i način razmišljanja problematični. Reč je o mentalnom stanju koje karakterišu intenzivne i nestabilne emocije, kao i iskrivljena slika o sebi. Sam pojam „histrionični“ znači „dramatičan“ ili „teatralan“.
Osobe sa ovim poremećajem zapravo imaju nisko samopouzdanje koje zavisi od odobravanja drugih, umesto da proizilazi iz unutrašnjeg osećaja sopstvene vrednosti. Imaju neodoljivu potrebu da budu primećene i često se ponašaju dramatično ili neprimereno kako bi privukle pažnju. Histrionični poremećaj ličnosti spada u grupu takozvanih Klaster B poremećaja ličnosti, koji se odlikuju dramatičnim i nepredvidivim ponašanjem.
Za dijagnostikovanje stručnjaci moraju utvrditi da osoba ispunjava najmanje pet kriterijuma ponašanja.
Koga najčešće pogađa histrionični poremećaj ličnosti
HPD se obično razvija u kasnim tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama života.
Češće se dijagnostikuje kod žena, ali istraživači veruju da je poremećaj kod muškaraca često nedovoljno prepoznat i dijagnostikovan. HPD je relativno redak. Procenjuje se da pogađa oko 1 odsto populacije, ali se istraživanja i studije sprovode svakodnevno, pa bolje upoznavanje samog poremećaja može promeniti ove brojke.
Koji su simptomi histrioničnog poremećaja ličnosti
Glavna karakteristika HPD-a je izražena, površna emocionalnost, ali i upadljivo ponašanje usmereno na privlačenje pažnje. Ono je često seksualizovano sa takvom vrstom aluzija, ali to ne mora da bude slučaj kod svih pacijenata.
Osobe sa ovim poremećajem mogu:
- osećati se snedovoljno cenjeno ili depresivno kada nisu u centru pažnje
- imati brzo promenljive i plitke emocije
- biti izuzetno dramatične i emotivno izražajne, čak i do tačke kada izazivaju neprijatnost kod drugih
- imati želju za prisutnošću uvek i svugde jaču od svih ostalih impulsa
- pokušavati da neprekidno opčine ili šarmiraju druge, uz koketeriju
- preterano brinuti o svom fizičkom izgledu
- koristiti svoj izgled za privlačenje pažnje (nošenje jarkih ili provokativnih odevnih komada)
- pokazivati neprimereno ponašanje prema većini ljudi, čak i ako ih ne privlače
- govoriti dramatično, izražavati naoko snažna mišljenja i stavove, ali bez mnogo činjenica koje ih podržavaju
- biti lakoverne i lako podložne uticaju drugih, posebno onih koje cene
- pogrešno tumačiti odnose kao bliže i intimnije nego što zaista jesu
- imati poteškoće u održavanju dugoročnih odnosa zbog površnosti interakcija
- tražiti trenutno zadovoljstvo
- često se dosađivati ili lako frustrirati ako ga ne dobiju
- stalno tražiti potvrdu i odobravanje.
Šta može da uzrokuje histrionični poremećaj ličnosti
HPD, kao i drugi poremećaji ličnosti, još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Međutim, istraživanja ukazuju na nekoliko mogućih faktora:
- genetika (HPD je češći kod osoba koje imaju porodičnu istoriju ovog poremećaja, što sugeriše nasledni faktor)
- trauma u detinjstvu (traumatski događaji, poput zlostavljanja ili gubitka bliske osobe, mogu uticati na razvoj poremećaja ličnosti u odraslom dobu)
- roditeljski stil (nedostatak granica, preterana popustljivost ili nekonzistentno roditeljstvo mogu doprineti razvoju HPD-a; takođe, roditelji koji se ponašaju dramatično, nestabilno ili neprimereno seksualno mogu povećati rizik za razvoj ovog poremećaja kod deteta.
Kako se dijagnostikuje ovaj poremećaj ličnosti
Dijagnoza se obično ne postavlja pre 18. godine jer se ličnost i dalje razvija tokom detinjstva i adolescencije.
Ljudi sa poremećajem ličnosti često nisu svesni problema u svom ponašanju pa obično ne traže pomoć, osim ako ne dožive depresiju ili anksioznost zbog posledica svog ponašanja (npr. raskidi, problemi na poslu). Psiholozi i psihijatri postavljaju dijagnozu na osnovu:
- zdravstvene istorije pacijenta
- njegovih odnosa s drugima
- poslovne istorije
- sposobnosti testiranja realnosti
- kontrole impulsa.
Takođe, mogu zatražiti informacije od porodice i prijatelja osobe kako bi dobili kompletniju sliku.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5), dijagnoza histrioničnog poremećaja ličnosti se postavlja ako osoba ispoljava najmanje pet od sledećih osobina, odnosno kontinuirano ispoljavanih modela ponašanja:
- izražavanje neprijatnosti kada nije u centru pažnje
- zavodljivo ili provokativno ponašanje
- plitke i promenljive emocije
- korišćenje izgleda za privlačenje pažnje
- impresionistički i nejasan način govora
- dramatične i preterane emocije
- laka podložnost uticaju drugih
- pogrešno doživljavanje odnosa kao bližih nego što jesu.
Lečenje i prognoza
Osobe sa HPD-om obično ne prepoznaju da im je ponašanje problematično, što otežava lečenje. Međutim, ponekad traže pomoć ako dožive depresiju ili probleme u vezama, ili ih na to motiviše porodica.
Psihoterapija (terapija razgovorom) je glavni oblik lečenja i pomaže osobama da prepoznaju uzroke svog ponašanja i izgrade zdravije odnose.
Neke od efikasnih terapijskih metoda su:
- grupna terapija (omogućava osobama sa HPD-om da vide svoje ponašanje reflektovano u drugima)
- psihodinamička terapija (istražuje nesvesne motive i emotivne traume iz prošlosti)
- terapija podržavanja (pomaže u održavanju samopouzdanja i upravljanju emocijama)
- kognitivno-bihevioralna terapija (pomaže u promeni negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja.
Ne postoje specifični lekovi za HPD, ali se mogu koristiti antidepresivi i anksiolitici ako osoba uz ovaj poremećaj pati od depresije ili anksioznosti.
Iako ne postoji lek za HPD, mnogi ljudi sa ovim poremećajem vode produktivne živote. Terapija može značajno poboljšati kvalitet njihovih odnosa i društvenog funkcionisanja. Međutim, teži slučajevi HPD-a mogu dovesti do ozbiljnih problema u karijeri i ličnim odnosima.
