„Mislila sam da sam samo vesela i temperamentna“ kaže Katarina koja ima histrionični poremećaj ličnosti

Koliko puta ste čuli za osobu koja je „uvek u centru pažnje“? Na prvi pogled deluje šarmantno, zabavno i veselo. Ali, šta ako se iza te maske krije strah od napuštanja i osećaj da bez tuđe pažnje ne postojite?

Katarina (32) je verovala da je samo vesela, druželjubiva, pričljiva i temperamentna osoba. Na žurkama je bila najglasnija, na poslu najšarmantnija, a u društvu ona koja će sve zasmejati i koja uvek ima još nešto da kaže. Ipak, iza osmeha i teatralnih pokreta krila se duboka nesigurnost.

– Mislila sam da sam samo vesela i temperamentna osoba. Tek kada sam ostala i po treći put bez partnera koji je rekao da ga „gušim svojim dramama”, shvatila sam da nešto ipak nije u redu - priznaje Katarina.

Preporučujemo

Osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti (HPD) žive u začaranom krugu nestabilnih emocija, niskog samopouzdanja i stalne potrebe da budu primećene. Njihova vrednost zavisi od reakcija drugih, pa pribegavaju burnim, ponekad zavodljivim i preterano dramatičnim reakcijama.

Prvi korak – priznati da problem postoji

Najveća prepreka je u tome što osobe sa HPD-om retko same prepoznaju da im je potrebna pomoć. Terapija obično započne tek kada zbog svog ponašanja izgube partnera, posao ili bliske prijatelje.

Katarina je došla kod terapeuta nakon bolnog raskida. Partner joj je rekao: „Ti kao da ne znaš ko si ako ti drugi ne kažu.“

Kako izgleda lečenje HPD-a

Lečenje se prvenstveno zasniva na psihoterapiji:

• Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže da se prepoznaju obrasci dramatičnog ponašanja i zamene zdravijim načinima komunikacije.
• Psihodinamska terapija osvetljava skrivene strahove i nesigurnosti koji stoje iza potrebe za pažnjom.
• Podržavajuća terapija stvara siguran prostor za izražavanje emocija i jačanje samopouzdanja.
• Grupna terapija nudi priliku za učenje zdravijih socijalnih veština.

Lekovi, poput antidepresiva ili stabilizatora raspoloženja, koriste se samo za prateće simptome – depresiju, anksioznost ili nagle promene raspoloženja.

Male promene koje donose mir

Promene životnog stila mogu značajno da pomognu: redovan san, fizička aktivnost, izbegavanje alkohola, kao i vežbanje samoprihvatanja.

– Ranije sam morala odmah da odgovorim na svaku poruku, naglas i burno, plašeći se da ću biti zaboravljena. Danas zastanem, udahnem i pitam se – radim li ovo jer to želim ili zato što se bojim da ću biti ostavljena? – kaže Katarina.

Može li se izaći iz začaranog kruga?

Bez terapije, rizik od depresije, poremećaja ishrane ili zavisnosti je veliki. Ali uz stručnu podršku, moguće je razviti stabilnije odnose i realniji osećaj sopstvene vrednosti.

– I dalje sam vesela i temperamentna, ali sada znam da vredim i kada nisam u centru pažnje. A to je sloboda koju nikada ranije nisam imala – kaže Katarina.

Ako se prepoznajte u nekim delovima ove priče, važno je da znate – niste sami i pomoć postoji. Razgovor sa stručnjakom može da bude prvi korak ka mirnijem i stabilnijem životu.