Zaslađivač iz žvakaćih guma povezan sa većim rizikom od infarkta i moždanog udara

Ksilitol se često bira kao zamena za šećer jer ima manje kalorija i ne doprinosi nastanku karijesa kao običan šećer. Međutim, nova saznanja otvaraju pitanje njegove dugoročne bezbednosti za srce i krvne sudove.

Nalazi predstavljeni na Kongresu Evropskog kardiološkog društva 2026. godine pokazuju da su više koncentracije ksilitola u krvi povezane sa većim rizikom od infarkta miokarda, moždanog udara i smrti usled kardiovaskularnih uzroka. Ipak, najvažnije ograničenje ne sme da se preskoči: rezultati ne dokazuju da konzumiranje ksilitola izaziva ove događaje.

Šta je ksilitol i gde se najčešće nalazi

Ksilitol pripada šećernim alkoholima, poznatim i kao polioli. Prirodno se u veoma malim količinama nalazi u pojedinom voću i povrću, a proizvodi ga i ljudski organizam tokom metabolizma glukoze.

Kao zaslađivač se dodaje proizvodima bez šećera, među kojima su:

• žvakaće gume i bombone
• pojedini pekarski proizvodi i deserti
• proteinske pločice i napici
• proizvodi namenjeni osobama sa dijabetesom
• paste za zube i druga sredstva za održavanje higijene usta.

Na deklaraciji proizvoda može biti naveden kao ksilitol ili aditiv E967. Ima približno istu slatkoću kao šećer, ali manje kalorija i ne podstiče razvoj karijesa na isti način.

Najviše vrednosti ksilitola povezane sa 57 odsto većim rizikom

Istraživači su analizirali podatke 17.710 osoba uključenih u dve velike studije, Canadian Longitudinal Study on Aging i britansku EPIC-Norfolk studiju.

U kanadskoj grupi, osobe sa najvišim koncentracijama ksilitola u krvi imale su tokom šest godina praćenja 57 odsto veći rizik od infarkta, moždanog udara ili smrti povezane sa kardiovaskularnim bolestima u odnosu na učesnike sa najnižim koncentracijama.

U britanskoj grupi, tokom približno 30 godina praćenja, najviše vrednosti ksilitola bile su povezane sa 18 odsto većim rizikom od velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja.

Veza je ostala prisutna i kada su istraživači uzeli u obzir godine, pol, indeks telesne mase, visok krvni pritisak, dijabetes i vrednosti masnoća u krvi. U obe grupe primećen je i obrazac prema kojem je rizik rastao zajedno sa koncentracijom ksilitola.

Rezultati su predstavljeni na Kongresu Evropskog kardiološkog društva, ali još nisu isto što i konačni dokaz da ksilitol direktno oštećuje srce ili krvne sudove.

Kako bi ksilitol mogao da utiče na stvaranje krvnih ugrušaka

Moguće objašnjenje ponudilo je ranije istraživanje, objavljeno 2024. godine u časopisu European Heart Journal. Laboratorijski eksperimenti pokazali su da ksilitol može da poveća reaktivnost krvnih pločica, odnosno trombocita, koje učestvuju u stvaranju krvnog ugruška.

U malom eksperimentu sa zdravim dobrovoljcima, napitak zaslađen ksilitolom doveo je do naglog povećanja njegove koncentracije u krvi i pokazatelja aktivnosti trombocita. To pruža mogući mehanizam kojim bi visoke količine mogle da doprinesu trombozi, ali ni ovaj nalaz sam po sebi ne potvrđuje da će konzumiranje ksilitola kod neke osobe izazvati infarkt ili moždani udar.

Nije dokazano da je krivac upravo ksilitol iz hrane

Koncentracija ksilitola u krvi ne zavisi samo od količine unete hranom. Organizam može sam da proizvodi ksilitol, a na njegov nivo mogu uticati metabolizam i postojeće zdravstveno stanje. Zato nije moguće sa sigurnošću zaključiti da su ljudi sa najvišim vrednostima u krvi ujedno unosili i najviše ovog zaslađivača.

Studija je opservaciona, što znači da pokazuje povezanost, ali ne i uzročno-posledičnu vezu. Za pouzdan odgovor potrebna su dodatna istraživanja koja će precizno pratiti koliko ksilitola ljudi unose i kako to tokom vremena utiče na zdravlje.

Da li sada treba izbaciti sve proizvode sa ksilitolom

Za sada nema razloga za paniku niti za zaključak da povremena žvakaća guma bez šećera predstavlja neposrednu opasnost. Posebno ne treba izjednačavati povremenu upotrebu sa redovnim konzumiranjem velikih količina zaslađivača kroz više prerađenih proizvoda. Pasta za zube se, takođe, ne jede i pravilnom upotrebom unosi se zanemarljiva količina ksilitola.

Ipak, ovi nalazi podsećaju da oznaka „bez šećera” ne znači automatski i „bez rizika”. Razumno je proveravati deklaracije, ograničiti izrazito slatke i industrijski prerađene proizvode i ne oslanjati se na velike količine bilo kog zaslađivača.

Osobe koje imaju kardiovaskularnu bolest, dijabetes, gojaznost ili povećan rizik od tromboze mogu o redovnoj upotrebi proizvoda sa ksilitolom da razgovaraju sa lekarom ili nutricionistom. Najbezbedniji cilj nije pronaći zaslađivač koji se može neograničeno koristiti, već postepeno smanjiti potrebu za veoma slatkim ukusom.

(eKlinika.rs)