Srce posle infarkta pokušava da napravi prirodni bajpas: Naučnici otkrili kako nastaju novi krvni sudovi

Kada se koronarna arterija začepi i deo srčanog mišića ostane bez kiseonika, srce pokreće sopstveni sistem odbrane. Nova studija pokazala je da sićušni kapilari mogu da se preobraze u veće krvne sudove i naprave alternativni put za protok krvi. Ipak, ovaj prirodni „bajpas” za sada je detaljno proučen samo kod miševa i ne može da zameni hitno lečenje infarkta.

Do infarkta miokarda najčešće dolazi kada se prekine protok krvi kroz koronarnu arteriju, zbog čega deo srčanog mišića ostaje bez kiseonika i hranljivih materija. Što začepljenje duže traje, veća je opasnost da će nastati trajno oštećenje srca.

Organizam pokušava da ublaži posledice tako što aktivira prirodne mehanizme popravke. Odavno je poznato da postojeći krvni sudovi mogu da se prošire i preusmere krv oko začepljenja. Međutim, istraživanje objavljeno u časopisu Science otkrilo je još jedan način na koji srce pokušava da obnovi cirkulaciju.

Kapilari se pretvaraju u arterije

Istraživači sa Univerziteta Kineske akademije nauka pratili su ponašanje endotelnih ćelija, koje oblažu unutrašnjost krvnih sudova, nakon prekida protoka kroz koronarnu arteriju kod miševa. Koristeći precizne metode obeležavanja i praćenja ćelija, otkrili su da najveći deo novih kolateralnih krvnih sudova nije nastao iz postojećih arterija, kako se ranije pretpostavljalo. Njihov glavni izvor bili su sitni kapilari koji povezuju arterijski i venski deo krvotoka.

Ćelije kapilara počele su da se udružuju, menjaju svoje osobine i grade veće krvne sudove slične arterijama. Na taj način stvarao se novi put kojim je krv mogla da zaobiđe blokirani deo koronarne arterije.

Ovaj proces, koji naučnici nazivaju arterijalizacijom kapilara, znači da se sitni kapilari menjaju i postepeno poprimaju osobine arterija. Sličan proces odvija se tokom ranog razvoja srca, kada nastaju manje grane koronarnih arterija.

Prirodni „bajpas” nije dovoljan da zaustavi infarkt

Kolateralni krvni sudovi mogu da preusmere deo krvi oko začepljenja i tako pomognu očuvanju srčanog mišića. Ipak, prirodna reakcija organizma najčešće nije dovoljno brza ni snažna da spreči oštećenje tokom akutnog infarkta.

Zbog toga ovo otkriće ne znači da srce može samo da izleči infarkt niti da su stent, lekovi ili hirurška operacija bajpasa postali nepotrebni. Kod sumnje na infarkt potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć, jer što se ranije obnovi protok kroz začepljenu arteriju, veća je mogućnost da se sačuva srčani mišić.

Značaj studije je u tome što pokazuje koje ćelije učestvuju u stvaranju novih kolateralnih arterija i kojim biološkim putem se taj proces pokreće.

Protein VEGF-A podstakao stvaranje novih krvnih sudova

Naučnici su zatim ispitali da li prirodni proces može dodatno da se podstakne. Posebnu pažnju privukao je protein VEGF-A, signalni molekul koji učestvuje u rastu krvnih sudova.

Kada su miševima davane pažljivo određene, kratkotrajne količine ovog proteina, arterijalizacija kapilara bila je izraženija. Životinje su imale bolji protok krvi oko oštećenog područja, manji ožiljak na srcu i očuvaniju funkciju srčanog mišića.

Rezultati ukazuju da bi u budućnosti možda bilo moguće razviti terapiju koja bi posle infarkta pojačala prirodnu sposobnost srca da napravi kolateralne krvne sudove. Takav pristup bi mogao da pomogne da više srčanog tkiva preživi i da se smanji rizik od kasnijeg razvoja srčane slabosti.

Obećavajuće otkriće, ali još nema terapije za ljude

Najvažnije ograničenje istraživanja jeste to što su eksperimenti sprovedeni na miševima. Iako se slični mehanizmi verovatno odvijaju i u ljudskom srcu, to tek treba potvrditi.

Takođe nije poznato da li bi podsticanje VEGF-A signalnog puta bilo dovoljno efikasno i bezbedno kod pacijenata. Rast krvnih sudova mora pažljivo da se kontroliše, pa će biti potrebno utvrditi odgovarajuću dozu, vreme primene i moguće neželjene posledice.

Studija zato ne donosi novi lek za infarkt, ali otkriva važan prirodni mehanizam obnove srca. Ako buduća istraživanja pokažu da se on može bezbedno pojačati kod ljudi, postojeće hitne procedure za otvaranje začepljene arterije jednog dana bi mogle da budu dopunjene terapijom koja pomaže srcu da izgradi sopstvene rezervne puteve za protok krvi.

(eKlinika.rs)