Srčani udar ne izazivaju samo bolesti srca i krvnih sudova: Ovi uzroci vam verovatno ne bi pali na pamet

Kada se govori o srčanom udaru većina ljudi odmah pomisli na visok holesterol, pušenje, gojaznost ili povišen krvni pritisak. I zaista, upravo su to najvažniji faktori rizika. Međutim, postoje i manje poznati okidači koji mogu da doprinesu nastanku infarkta miokarda, posebno kod osoba koje već imaju sužene ili oštećene koronarne arterije, a da toga možda nisu ni svesne.

Nedostatak sna povećava opterećenje srca

Srčani udar nastaje kada se prekine dotok krvi do dela srčanog mišića, najčešće zbog pucanja aterosklerotskog plaka i stvaranja krvnog ugruška koji blokira koronarnu arteriju. Neočekivani okidači sami po sebi retko izazivaju infarkt kod zdravog srca, ali mogu da budu „poslednja kap“ koja dovodi do ozbiljnog događaja kod osoba sa postojećim kardiovaskularnim rizikom.

Hronično neispavan organizam ne utiče samo na raspoloženje i koncentraciju. Brojna istraživanja pokazuju da osobe koje redovno spavaju manje od šest sati imaju znatno veći rizik od srčanog udara u odnosu na one koje spavaju između sedam i osam sati.

Nedostatak sna može da dovede do povišenog krvnog pritiska, pojačane upale u organizmu i hormonskog disbalansa, što dodatno opterećuje srce i krvne sudove.

Migrena nije samo glavobolja

Posebno kod osoba koje imaju migrenu, dugoročno postoji povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i srčani udar. Stručnjaci smatraju da zajednički imenitelj mogu da budu promene na krvnim sudovima i hronična upala, iako mehanizam još nije potpuno razjašnjen.

Zagađen vazduh može da bude okidač

Izlaganje povećanoj koncentraciji suspendovanih čestica i izduvnih gasova povezano je sa većim brojem srčanih udara. Zagađenje podstiče upalne procese, narušava funkciju krvnih sudova i povećava sklonost ka stvaranju krvnih ugrušaka.

Posebno nepovoljna kombinacija jeste dugotrajno stajanje u saobraćajnim gužvama, kada se zagađenju često pridružuju stres i nervoza.

Obilan obrok može da izazove problem

Posle veoma obilnog obroka organizam usmerava veliki deo krvi ka organima za varenje, dok istovremeno raste nivo hormona stresa, ubrzava se rad srca i povećava krvni pritisak. Veoma masna hrana dodatno privremeno narušava funkciju krvnih sudova i povećava nivo masnoća u krvi, pa kod osoba koje već imaju aterosklerozu može da predstavlja okidač za srčani udar.

Jake emocije nisu uvek bezazlene

Ljutnja, intenzivan stres, tuga ili strah odavno su prepoznati kao mogući okidači infarkta. Međutim, manje je poznato da i veoma srećni događaji mogu da izazovu sličnu reakciju organizma.

Veliko uzbuđenje tokom venčanja, rođenja, proslave ili dobitka na lutriji dovodi do naglog oslobađanja adrenalina i drugih hormona stresa, koji privremeno povećavaju opterećenje srca.

Preteran fizički napor

Redovna fizička aktivnost jedan je od najboljih načina da zaštitimo srce. Problem nastaje kada osoba koja nije u kondiciji iznenada započne veoma intenzivan trening ili se izloži velikom fizičkom naporu.

Posebno je rizično vežbati ili obavljati težak fizički posao u stanju jake ljutnje ili emocionalnog stresa.

Grip i druge infekcije povećavaju rizik

Tokom respiratornih infekcija u organizmu se razvija snažna upalna reakcija koja može da destabilizuje aterosklerotske plakove i poveća sklonost ka stvaranju tromba. Upravo zbog toga broj srčanih udara raste tokom sezona gripa, a stručnjaci ističu da vakcinacija protiv gripa kod osoba sa srčanim bolestima predstavlja važnu meru prevencije.

Astma zahteva dodatni oprez

Kod osoba koje imaju astmu rizik od srčanog udara veći je nego u opštoj populaciji. Osim hronične upale, problem može da bude i to što se stezanje u grudima pripiše astmi, pa se prvi simptomi infarkta ne prepoznaju na vreme.

Zašto se više infarkta događa ujutru

Najveći broj srčanih udara događa se u prvim jutarnjim satima. Tada prirodno raste nivo hormona poput adrenalina i kortizola, krvni pritisak se povećava, a krv postaje sklonija zgrušavanju.

Kod osoba koje već imaju sužene koronarne arterije upravo taj period može da bude dovoljan da pokrene infarkt.

Katastrofe i dugotrajan stres

Posle zemljotresa, poplava, velikih požara ili drugih katastrofa beleži se porast broja srčanih udara. Razlog nije samo trenutni stres, već i dugotrajna psihološka opterećenost koja može da traje mesecima, pa čak i godinama.

Da li seks može da izazove srčani udar

Seksualna aktivnost predstavlja oblik fizičkog napora, pa tokom odnosa dolazi do ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska. Ipak, kod većine zdravih ljudi rizik od srčanog udara tokom seksa izuzetno je mali.

Kod osoba koje imaju nestabilnu anginu pektoris ili tešku srčanu bolest potrebno je da se o bezbednosti seksualne aktivnosti posavetuju sa kardiologom.

Velika sportska takmičenja utiču i na srce navijača

Intenzivno navijanje može da izazove snažne emocionalne reakcije, skok krvnog pritiska i ubrzan rad srca. Tokom velikih sportskih događaja u pojedinim zemljama zabeležen je porast broja srčanih udara, naročito među osobama koje već imaju kardiovaskularne bolesti.

Važno je znati: okidač nije isto što i uzrok

Bez obzira na to da li je reč o hladnoći, stresu, neprospavanoj noći ili obilnom obroku, ovi faktori najčešće nisu osnovni uzrok srčanog udara. Oni predstavljaju okidače koji mogu da pokrenu infarkt kod osoba čije su koronarne arterije već oštećene aterosklerozom.

Zato je najbolja zaštita i dalje kontrola najvažnijih faktora rizika: krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, prestanak pušenja, održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost i dovoljno sna.

Istovremeno, svaki iznenadni bol, stezanje ili pritisak u grudima koji traje duže od nekoliko minuta, naročito ako se širi u ruku, rame, leđa ili vilicu i praćen je gušenjem, hladnim znojem ili mučninom, zahteva hitan poziv službi Hitne pomoći, jer je kod srčanog udara svaka minuta dragocena.

(eKlinika.rs)